Autor: Lindsey German, 7. maja 2020
Pripremite se za masovnu domoljubnu nostalgiju. Ovog petka obeležava se godišnjica VE dana, kada je u Evropi završen Drugi svetski rat. Kraljica nam obećava obraćanje, govor Winstona Churchilla, singl Vere Lynn i sate beskrajne BBC nostalgije.
Dopustite mi da pojasnim da nemam problema s ljudima koji obilježavaju ovu godišnjicu. Bila je to užasna žrtva za mnoge - u Britaniji, ali i mnogo više u mnogim drugim evropskim zemljama koje su bile okupirane. Dolazim iz generacije koju su odgajali oni koji su se borili u ratu. Moja majka je na VE danu slavila na West Endu, a često sam postala suzna kada sam slušala Veru Lynn. Pun sam poštovanja prema toj generaciji.
Međutim, smatram da se način na koji se ova godišnjica koristi promovira politike koje nepoštuju tu generaciju. Dva mjeseca nakon dana VE, Britanija je izglasala Churchilla i pokrenula klizijsku laburističku vladu koja je nacionalizirala industriju, stvorila NHS i izgradila vijeće.
Moramo pretpostaviti da su mnogi plesači na Trgu Trafalgar već bili dosadili ne samo ratom, već i Tororijama. Ništa od toga neće se dotaknuti u uvodnim narativima u petak, jer će dovesti u pitanje tematski park Drugog svjetskog rata kojim Johnson trguje svojim smiješnim Churchillian referencama.
Ovo je vlada koja je smanjila sredstva za NHS, privatizovala je sve što se vidi, predsjedavala najgorom stambenom krizom od rata i nastavit će to činiti. Njeno bezobrazno nepoštovanje te generacije - mnogi od onih koji su i dalje živi u domovima za brigu gde su bili izloženi opasnosti zbog nedostatka testiranja i PPE - je vidljivo.
Umjesto da se upuštamo u nostalgiju, ovaj Dan VE trebali bismo koristiti kao dan da priznamo ratne strahote i ponovo se borimo protiv njih. S leđa ove strašne pandemije Zaustavite rat pozivaju na značajna smanjenja vojne potrošnje, prestanak stranih zanimanja i čvrstu zaštitu naših građanskih sloboda. Više ne možemo dopustiti našoj vladi da uništava živote u inozemstvu kada im ne uspije toliko izrazito zaštititi ih kod kuće.
