Autor: Joseph Essertier, World BEYOND WarAvgust 18, 2020
U subotu, 8. 8. 2020., Građani Nagoje i aktivisti Japana za a World BEYOND War okupili se na „Akciju sa svijećama“ u znak sjećanja na bombardiranje SAD-a Hirošime i Nagasaki 1945. godine. Sve u svemu, bilo je oko 40 ljudi koji su se tog dana odvažili na ljetnu vrućinu, da bi stajali na uglu grada u Sakaeju, središnjem trgovačkom kvartu Nagoje, usred krize SARS-CoV-2, da daju političku izjavu o zvjerstvo počinjeno u kolovozu 1945., i o budućnosti naše vrste homo sapiens. To smo učinili kao Nagojin doprinos „talasu mira“ koji se kretao svetom između 6. i 9. avgusta. Kao dio Mirovnog vala, ljudi su se okupili u stotinama gradova kako bi napravili pauzu i razmišljali o sadašnjem stanju čovječanstva.
Na čelu sa Bully Nation Number One, niz zemalja nastavlja patološki razvoj i skladištenje sve smrtonosnijih nuklearnih bombi, čak i danas, 75 godina nakon što je Harry S. Truman zapravo bacio dvije na velike gradove Japana. Slijedi moj kratki izvještaj o onome što smo radili tog dana.
Prvo sam se zahvalio ljudima koji su se okupili usred velike vrućine i vlage, kada postoji rizik da se zaraze SARS-CoV-2. Nekoliko dana prije naše akcije svijeća proglašeno je vanredno stanje u prefekturi Aichi, koja je provincija koja uključuje Nagoju, četvrti najveći grad u Japanu. Ipak, mnogi od nas zaključili su da je učenje iz prethodnih grešaka čovječanstva i smanjenje šansi za nuklearni rat veći prioritet od izbjegavanja infekcije, te smo prihvatili rizik po vlastito zdravlje.
Nakon mog uvodnog govora (vidi dolje), zastali smo na minutu šutnje da se prisjetimo onih čiji su životi bili skraćeni kao rezultat Trumanovog nasilja 1. kolovoza u Hirošimi i 6. augusta u Nagasakiju, tj. Životi hibakusha (Žrtve sa bombom). Mnogi od nas su to lično poznavali hibakusha ili jednom izgovoreno sa a hibakushai još pamte njihova lica i njihove pokretne reči.
Upućivanje svih, uključujući i neke prolaznike koji su se zaustavili da vide što radimo i da slušaju, svjesni da je naša akcija ovog vrućeg, vlažnog dana dio Mirovnog vala, jedan od naših prioriteta, a mi smo koristili prijenosni digitalni projektor za prikazivanje videa na bijelom ekranu koji smo sami napravili. Ovo nije prvi put da smo prikazali video na trotoaru u Nagoji - efikasan način da privučemo pažnju pešaka i vozača.
Jedan učestali učesnik uličnih protesta, ili „poretka“ kako se na japanskom nazivaju (posuđuje englesku reč), svirao je na njegovu flautu i pomogao da postavi svečano raspoloženje koje nam je trebalo. Kako se misli ili ima smisla spaljivanje djece u drveni ugljen, prizor duša sličnih čudovištima koje stupaju niz ulicu sa kožom koja im visi sa ruku i ruku ili sjećanje na osobu čija je sjena trajno utkana u beton zaslepljujući bljesak bombe?
Gospodine Kambe, čovjek koji je ljubazno pristao da me privremeno zamijeni za japanskog koordinatora za World BEYOND War, svirao je svoju gitaru dok je žena pjevala pjesmu o kući, podsjetivši nas na stotine tisuća koji su izgubili domove kao posljedicu upravo te dvije bombe, a da ne spominjemo milione koji su postali beskućnici kao rezultat Petnaestgodišnjeg rata ( 1931-45). Ovaj dvojac redovno doprinosi koncertima protiv novih baza na Okinavi; i umiruje, iscjeljuje i nadahnjuje početnike i iskusne aktiviste, pjevajući pjesme s porukama internacionalističke solidarnosti i predanosti svjetskom miru.
KONDO Makoto, profesor emeritus sa Univerziteta Gifu i učenjak ustavnog prava, rekao nam je o značenju člana 9 u Ustavu Japana. Napomenuo je da je japanski "mirovni ustav" djelomično rezultat bombardiranja Hiroshime i Nagasakija, te upozorio da bi sljedeći put kada se čovječanstvo upusti u svjetski rat moglo značiti stvarno izumiranje naše vrste.
Pjesnik ISAMU (čije se ime uvijek piše velikim slovima) recitirao je antiratnu pjesmu koju je napisao. Nazvan je „Origami: Moliti se za mir“ (Origami: Heiwa wo inotte). Neću pokušati da ga prevedem, ali to počinje osećanjem ljutnje i zbunjenosti: „Zašto to rade? Zašto oni čine ovako nešto? Zašto prave rakete? Zašto lansiraju rakete? " To sugerira da svoje vrijeme i energiju trošimo zabavljajući se umjesto da napadamo jedni druge. Zahtijeva da mislimo. A završava se pitanjem koliko bi bilo zabavnije kad bismo sav taj novac potrošili u proračune za oružje na hranu, a ako bismo svi sjeli i uživali u obrocima. Sa svježim djetetovim uvidom, ova impresivna pjesma, osjetio sam, otvara nam oči na očiglednu glupost rata uopće i nuke posebno.
Gospodin Kambe otpjevao je pjesmu koja temeljito odbacuje rat. Jedna od njegovih glavnih poruka je da bez obzira na to što nam kažu, nećemo se pridružiti krvoproliću. Gospođa Nimura je u pozadini u crnoj košulji koja ručno izrađuje origami dizalica za papir. Dizalice od papira često se koriste za sjećanje na bombardiranja Hirošime i Nagasakija i molba su svima nama da marljivo radimo za mir u svim mogućnostima. Po mom mišljenju, mi kao građani počinioca nacije, mi Amerikanci prije svega moramo obratiti pažnju na ove papirne dizalice i paziti na ovaj zahtjev da se uložimo iskreno, kako bismo izliječili rane uzrokovane ratovima naše vlade i izgradili sigurnost za buduće generacije . Iako gospođa Nimura nije govorila na ovaj dan, velikodušno je podijelila sa nama svoje vrijeme, energiju, ideje i kreativnost. Još jednom, dirnula me je njezina iskrena predanost uzroku mira i duboko razumijevanje rada organizatora, tj. Kako zapravo ide u izgradnju mira.
Gđa Minemura, predstavnica Aichi poglavlje Gensuikyo, održao nam je govor. Kako je rekla, ovo joj je bio prvi put da sudjeluje u akciji Svijećnja koja je Japan organizirala za World BEYOND War. Rekla je da je sretna što je doživjela ovo toplo druženje i osjeti našu strast. Gensuikyo već decenijama radi na ukidanju nuklearnog oružja. Objasnila je značaj mirovnog vala protiv nuklearnih sila i mira i da su ove dvije bombe 1945. godine pogoršale siromaštvo i diskriminaciju među bezbroj ljudi u ova dva grada, Hirošimi i Nagasakiju, i stvorile nevolje potomcima hibakusha.
Tog dana, iz brige za zdravlje i sigurnost učesnika, naše okupljanje je bilo relativno kratko, ali usvojit ću slobodu da ovde dodam da je ubijeno i nekoliko desetina hiljada Korejaca, i možemo biti sigurni da ima ljudi pateći i danas u Sjevernoj i Južnoj Koreji, baš kao što je to slučaj i u Japanu. U stvari, oni možda više trpe jer je memorizacija onoga što se dogodilo s Korejcima u dva grada kasnila godinama i decenijama. I Gensuikyo ima prepoznali Korejke, koji su bili žrtve i američkog i japanskog nasilja. Iskoristili su ih kolonijalizam i povrijedili nasilje Japanskog carstva.
Vrućeg avgustovskog dana 2019. godine u auditorijumu u Nagasakiju, na primjer, Korejac hibakusha održao je dirljiv, ispunjen suzama govor pred hiljadama ljudi. To je bilo na poziv Gensuikyo-a, koliko ja razumijem. Bio sam tamo u ogromnoj dvorani u Nagasakiju, a dirnuo ga je njegov govor, jer je dao primjere kako je toliko Korejaca koji su se vratili u domovinu morao patiti u tišini, i pričao nam šta to znači za ljude, nekoliko desetljeća , da ne dobiju službeno priznanje ili podršku svoje vlade ili vlade Japana. Rane su mu tog dana bile još uvijek vrlo svježe, 74 godine nakon što su bombe bačene na te japanske gradove nanoseći mu povrede i ubijanje drugih Korejaca, saveznici tadašnjih SAD-a. Mnogi su Korejci dovedeni u Japan kao prisilni radnici i njihovi se ostaci još uvijek vraćaju. (Na primjer, u ovo je uključen kratak, pokretni video članak u Azijsko-pacifičkom časopisu: Japan Focus).
Na kraju ovog događaja koji je trajao nešto manje od sat vremena, gospodin Kambe nas je predvodio u pjevanju „Svi ćemo prevladati“. Svi su zamahnuli svijećom koju su držali u zraku sa strane na ritam u ritmu muzike. Iako mi je srce bilo teško na početku događaja, bilo je ohrabrujuće vidjeti toliko mnogo ljudi, čak i neke prolaznike koji su se zaustavili na početku, i gledali, slušali i učestvovali, aktivno odvojiti vrijeme iz svog užurbanog života vrućeg dana naporno ljeto, sjetiti se onoga što se dogodilo i razmisliti o potrebi ukidanja nuklearnog oružja i rat.
Ispod slijedi govor koji sam prvobitno želio održati - onog dana kada sam ga skratio u interesu vremena - sa originalnim japanskim i mojim engleskim „prijevodom“. (A engleski prijevod je iz ranijeg nacrta, pa je malo drugačiji od japanskog govora).
Joseph Essertier povodom 75. godišnjice bombardiranja Hirošime i Nagasakija, 8. kolovoza 2020., Sakae, grad Nagoya, Japan
哲学 者 と 反 戦 活動家 の バ ー ト ラ ン ド · ラ ッ セ ル は, 1959 年 に 核 軍 縮 キ ャ ン ペ ー ン (CND) の 演説 を 行 っ た 時 に, 次 の よ う に 述 べ て い ま す 「忘 れ な い で く だ さ い:. 戦 争 の 習慣 を 止 め る こ と が で き な い 限 り, 科学 者 と 技術 者 は ど ん ど ん 酷 い テ ク ノ ロ ジ ー を 発 明 し 続 け ま す. 生物 兵器 戦 争, 化学 兵器 戦 争, 現在 の も の よ り も 破 壊 力 の あ る 水 爆 を 開 発 す る こ と に な る で し ょ う. こ の 人間 の 相互 破 壊 性 (し 合 う） を を 終了 さ な じ せ ま り り り り り り り り り り り り り り り り り り り り り り り り
の 日 、 た ち ち は 、 米 で に ま 、 に め に め め め め め め め め め め め め め め め め め めこ う い の を を 「キ ク 波 行 で 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地 各地
ャ ン ド は 死者 死者 を 偲 ぶ す が 、 た ち が に し し て い こ の キ し 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 爆 万人 の 心 の 中 の 炎 は 、 原 爆 死者 ち の の 社会 改革 運動 、 彼 ら の の 仕事 や 社会 へ の 貢献 、 未来 の 含 を を 計画 計画 の の の の の. ア メ リ カ 人, 特 に ハ リ ー · S · ト ル ー マ ン 大 統領 は, 恐 ろ し い ほ ど 非人道 的 で 不必要 な 方法 で, 彼 ら の 人生 を 終 わ ら せ て し ま っ た の で す か ら, 彼 ら は そ の 未来 の 幸 せ を 味 わ う こ と は で き な く な っ たで し ょ う。
た 、 生 残 っ っ た 何 特 い 私 た し し し し し し し し し し し し し し し し し し し し し し し し、 い ま す そ し 、 2020 年 、 、 今日 、 ら TS TS PTSD に よ る 精神 的 を 受 け い を 大 は ま ま ま ま ま ま ま ま ま ま ま ま ま まも の 日本人 や 韓国 人 も い ま し た。
な ぜ ア メ リ カ 人 は こ ん な こ と を し た の か? ど う し て こ ん な こ と に な っ て し ま っ た の か? そ し て 最 も 重要 な こ と は, こ の 恐 ろ し い 暴力 か ら ど の よ う に 学 び, 再 び 起 こ ら な い よ う に を 防 ぎ, 世界 初 め て の 核 戦 争 をぐ た め に は ど う す れ ば よ い で し ょ か か。 こ ら は 、 平和 愛 す る 私 た ち ち が し て い る 重要 な 問題 の い く つ つ
ホ モ · サ ピ エ ン ス が 集 団 自決 す る 可能性 は, 「終末 時 計」 を 設定 し た 科学 者 に よ れ ば, こ れ ま で 以上 に 高 く な っ て い ま す. そ れ は 我 々 が グ ラ ン ド キ ャ ニ オ ン の 端 に 立 っ て い る よ う な も の で す が,の 水 の の 代 代 わ り に て ま す。 顔 は は 人 人 人 の 人 人 人 人 人 の 人 人 人 人 人 人 人で は あ り ま せ ん ね. 彼 ら は, 私 た ち が グ ラ ン ド キ ャ ニ オ ン の 日 の 川 に 落 ち よ う と し て い る こ と を 無視 し た が っ て い ま す. し か し, 今日 こ こ で 立 っ て い る 私 た ち は, 目 を 背 け ま せ ん. 私 た ち は そ のを 見 て 、 考 え て い ま す。
れ ら の キ ャ ン ド ル は 、 今日 の に と っ 、 人類 人類 核 の ホ ロ ー ス ト で 燃 え て て し う 、 象 火 火 火 の の ジ の
残念 な が ら, ゴ ル バ チ ョ フ の よ う な 責任 を 持 っ て い る 人 は, エ リ ー ト 政治家 の 間 で は 稀 な 存在 で す. 今日, 私 と 一 緒 に こ こ に 立 っ て い る 皆 さ ん の ほ と ん ど は, す で に こ の こ と を 知 っ て い ま す.な ぜ な ら, 皆 さ ん は 安 倍 政 権 下 で, ア メ リ カ 人 殺 し 屋 の 次 の 発 射 台 で あ る 辺 野 古 新 基地 建設 を 阻止 す る た め に 頑 張 っ て き た か ら で す. 私 た ち ホ モ サ ピ エ ン ス の 種 が 生 き 残 り, 我 々 の 子孫 が ノ ビ ノ ビ す る, ま と もな 未来 を 手 に 入 れ る 唯一 の 方法 は, 私 た ち 民衆 が 立 ち 上 が っ て 狂 気 を 止 め る こ と だ と い う こ と を, こ こ で 立 っ て い ら っ し ゃ る 皆 さ ま も 知 っ て い る と 思 い ま す. 特 に, 安 倍 総 理 の よ う な 狂 っ た 人 々 , 特 に 戦 争 へ と 私 た ち を 突 き 動 か し 続 け る オ バ マ や ト ラ ン プ の よ う な 人 々 の 暴力 を 止 め な け れ ば な り ま せ ん. 言 い 換 え れ ば, 私 た ち は 民主主義 (民衆 の 力) を 必要 と し て い る の で す.
こ れ ら の キ ャ ン ド ル は ま た, 韓国 の 「ろ う そ く 革命」 の よ う な 革命 の 可能性 を 思 い 出 さ せ て く れ ま す. し か し, 私 た ち ワ ー ル ド · ビ ヨ ン ド · ウ ォ ー は, 一 国 で の 革命 で は な く, バ ー ト ラ ン ド · ラ ッ セ ル が言 っ た よ う に, 戦 争 の 習慣 を 止 め る と い う 一 つ の 目標 を 目 指 し た 世界 的 な 革命 を 考 え て い ま す. そ れ は 不可能 に 聞 こ え る か も し れ ま せ ん が, ジ ョ ン · レ ノ ン が 歌 っ た よ う に, 「私 は 夢想だ と 言 わ れ て 、 私 だ け で は な い と 答 え ま す 」
は た ち は 75 年前 の 8 月 6 日 と 9 日 に 起 こ っ こ と を 忘 れ て い ま せ。 我 い 多 多 の の の の の の の の の の の の の戦 争） も れ て て い ま 人生 を と と こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ こ た こ こ こ こ こ こ こ こ こで 誓 い を 立 て う で は あ り ま せ ん か。
As Bertrand Russell je to rekao 1959. godine za Kampanja za nuklearno razoružanje (CND), „Morate zapamtiti da će naučna vještina nastaviti izmišljati sve gore i gore stvari ako ne uspijemo zaustaviti naviku ratovanja. Imat ćete bakteriološki rat, kemijski rat, imat ćete H-bombe razornije od onih koje imamo sada. A ima vrlo malo nade, vrlo malo nade za budućnost ljudske rase, osim ako ne uspijemo pronaći način da se ta međusobna destruktivnost zaustavi ... Potrebni su nam novi načini razmišljanja i novi osjećaji.
Na današnji dan, 8. avgusta, stojimo ovdje zajedno kako bismo se prisjetili zlodela koju je američka vojska počinila nad Japancima, Korejcima i drugima u Hirošimi i Nagasakiju prije 75 godina. Našu današnju akciju nazivamo „akcijom pri užarenju“. Dio je „talasa mira“ koji teče svijetom između 6. i 9. mjesta.
Svijeće se često koriste za sjećanje na mrtve, a ove svijeće koje držimo u rukama simboliziraju nekoliko stotina hiljada života koje su ugašena samo dvije bombe! Burni plamen u srcima tih stotina hiljada - zamislite 10 stadiona bejzbola ispunjenih ljudima - mora da je uključivao buduće kampanje socijalne pravde, budući rad i doprinose društvu, buduću ljubav koju bi iskazali i razne lepe planove za budućnost. Nikada ne bi okusili nijednu buduću sreću jer su Amerikanci, posebno predsjednik Harry S. Truman, na zastrašujući i nehumani i besmisleni način priveli svoje živote kraju.
Ne treba zaboraviti ni živote miliona Japanaca i Korejaca koji su preživeli, pogotovo one hibakusha. Mi koji smo malo učili o tome hibakusha znaju da su mnogi od njih patili lošeg zdravlja. I danas u 2020. godini znamo da su sigurno pretrpjeli mentalnu patnju od PTSP-a. Iza toga hibakusha, bili su milioni Japanaca i Korejaca koji su izgubili dragocjenu porodicu i prijatelje.
Zašto su Amerikanci to uradili? Kako se to dogodilo? I najvažnije, kako možemo naučiti od ovog užasnog nasilja, spriječiti ga da se više dogodi i spriječiti prvi nuklearni rat na svijetu? Ovo su neka od važnih pitanja s kojima se mi, koji volimo mir, suočavamo.
Šansa za homo sapiens Ubijanje sebe - samoubistvo vrstama - sada je veće nego ikad prema naučnicima koji su postavili „Doomsday Sat. " Kao da stojimo na rubu Grand Canyon-a, ali umjesto rijeke vode ispod, vidimo rijeku vatre. Da, dovraga na Zemlji. To je tako zastrašujuće. Nije ni čudo što većina ljudi okreće glavu i gleda negdje drugdje. Ne žele da vide vatru u koju svi upadamo. U tom bi smislu ove svijeće mogle simbolizirati vatru koja bi gorjela u nuklearnom holokaustu.
Nažalost, društveno odgovorni ljudi poput Gorbačova rijetki su među elitnim političarima. Većina vas koji danas stojite ovdje sa mnom to već znate jer ste se borili s administracijom premijera Abe Shinzoa da zaustavi izgradnju sljedeće letjelice za američke ubojice, novu konstrukciju baze Henoko. Mislim da svi ovdje znamo da je jedini način na koji naše vrste mogu preživjeti i imati pristojnu budućnost je ako mi ljudi ustanemo i zaustavimo ludilo, konkretno zaustavljanjem ludaka poput Abea, a posebno Trumpa, koji nas guraju prema ratu. Drugim riječima, potrebna nam je demokratija - moć naroda.
Ove svijeće podsjećaju nas i na mogućnost revolucije, poput revolucije svijeća Južne Koreje. Ali umjesto revolucije u jednoj državi, mi smo World BEYOND War predviđaju globalnu revoluciju usmjerenu ka jednom cilju - zaustavljanju navika ratovanja, upravo onako kako je Bertrand Russell rekao da to moramo učiniti. Možda zvuči nemoguće, ali dok je John Lennon pjevao, „Možete reći da sam sanjar, ali nisam jedini.“
Mi koji stojimo ovdje nismo zaboravili ono što se dogodilo prije 75 godina 6. i 9. avgusta. Nismo zaboravili Tihi rat i mnoge druge nedavne velike ratove, većinu koje su uzrokovale Sjedinjene Države. Sada ćemo iskoristiti jednu minutu svog života na trenutak tišine da bismo se prisjetili što Hibakusha rekao nam je i da se u našem srcu obavezamo kako bismo pomogli čovečanstvu da izađe iz rata.
