Слика: Викимедиа Цоммонс
Паул Кеатинг, Biseri i iritacije, Октобар КСНУМКС, КСНУМКС
Ширење војне демаркационе тачке НАТО-а на саме границе бившег Совјетског Савеза била је грешка која се може сврстати у стратешке погрешне процене које су спречиле Немачку да заузме своје пуно место у међународном систему почетком овог века.
Пол Китинг је рекао ове ствари пре двадесет пет година у великом обраћању Универзитету Новог Јужног Велса, 4. септембра 1997:
„Делимично као резултат неспремности садашњих чланица да брже напредују у проширењу чланства у ЕУ, верујем да је у Европи направљена велика безбедносна грешка одлуком о проширењу НАТО-а. Нема сумње да су то неки у Европи видели као мекшу опцију од ширења ЕУ.
НАТО и атлантска алијанса добро су служили циљу западне безбедности. Они су помогли да се Хладни рат коначно оконча на начине који служе отвореним, демократским интересима. Али НАТО је погрешна институција за обављање посла од којег се сада тражи.
Одлука да се НАТО прошири позивањем Пољске, Мађарске и Чешке да учествују и да се другима пружи перспектива – другим речима да се помери војна тачка разграничења Европе на саме границе бившег Совјетског Савеза – је, верујем, грешка која се на крају може сврстати у стратешке погрешне процене које су спречиле Немачку да заузме своје пуно место у међународном систему почетком овог века.
Велико питање за Европу више није како уградити Немачку у Европу – то је постигнуто – већ како укључити Русију на начин који ће обезбедити континент током следећег века.
И овде је било очигледно одсуство државности. Руси, под Михаилом Горбачовим, признали су да би Источна Немачка могла да остане у НАТО-у као део уједињене Немачке. Али сада, само пола туцета година касније, НАТО се попео до западне границе Украјине. Ова порука се може прочитати само на један начин: да иако је Русија постала демократија, у свести западне Европе она остаје држава коју треба посматрати, потенцијални непријатељ.
Речи којима се објашњава ширење НАТО-а су изнијансиране, а опасности су признате. Али колико год да су речи опрезне, како год изгледао Стални заједнички савет НАТО-Русија, сви знају да је Русија разлог за ширење НАТО-а.
Одлука је опасна из више разлога. То ће подстаћи несигурност у Русији и ојачати оне напрезања руске мисли, укључујући националисте и бивше комунисте у парламенту, који се противе пуном ангажману са Западом. То ће учинити вероватнијим обнављање војних веза између Русије и неких од њених бивших зависности. То ће отежати постизање контроле наоружања, а посебно контроле нуклеарног наоружања.
А проширење НАТО-а ће учинити много мање за јачање нових демократија источне Европе него проширење ЕУ.
