David Swanson, novembar 19, 2017, Pokušajmo demokratiju.
Šta dođavola mislim da sam protiv Dana zahvalnosti? Zar ne mogu pronaći nešto gore protiv? Kako o gladi, koleri, ratu, ropstvu, silovanju, ubistvima, mučenju, kolapsu u okolini, izbegličkim krizama, zlim bezdušnim lažnim vladama, izlivima nafte, gladnoj propagandi, masovnom zatvaranju, ukorijenjenoj apatiji, netrpeljivosti, pohlepi ili sadizmu? Zaista, svakako sam protiv svih tih stvari i hiljada drugih, i više nego što sam protiv zahvalnosti.
Ali svjetski problemi su relevantni za to zašto sam protiv zahvalnosti, i to iz dva razloga. Prvo, čini se nepristojno biti uključen u Dan zahvalnosti u svjetlu užasa svijeta. Drugo, to doprinosi tim užasima na više načina.
Pa zašto sam ja tako grozan kontraproduktivan otpor? Naravno, postoje užasne stvari na svijetu, ali je li previše tražiti da se uzme jedan dan da bi se cijenili neki od milijuna divnih stvari na svijetu? Zar se tako ne nadahnjujemo i napunimo se? Zar ne bismo trebali biti zahvalni onima koji prepoznaju svjetske probleme i rade na njihovom rješavanju?
Nisam loše raspoložen. Nisam trpio neke osobne tragedije. Kao i svake godine, moj lični život je divan u poređenju sa sudbinom zemlje, sve dok ne smatram budućnost svog potomstva ličnim. Takođe, ne protestujem zbog tradicije pretvaranja da su hodočasnici ponašali se kao prijatelji prema domaćim ljudima, ili se pretvarali da ništa nije loše u ovogodišnjoj nogometnoj utakmici zahvalnosti Washington Redskins, ili da se posvetimo mesoždernoj proždrljivosti u pripremi za takmičenja ekstremnog konzumerizma. Kad bi postojao način da se te stvari ostavimo po strani i učinimo Dan zahvalnosti na pravi način, ja bih bio za to. Mislim da nema.
Iako postoje milioni divnih stvari na svijetu, i milijuni strašnih stvari, ne smijemo zasjeniti činjenicu da strašne stvari pobjeđuju. Vrste umiru, ekosistemi propadaju, ratovi bijesni, rizik od nuklearne apokalipse raste. Treba li onda da budemo tužni; Da li je to ono što mislim da bi pomoglo? Ne, ja stvarno nemam interesa za samo-popustanje pesimizma ili optimizma. Ako morate biti veseli da biste radili za bolji svet, onda budite veseli. Ako moraš biti jadan da to uradiš, budi jadan. Ali postojanje čak i jedne tragične stvari u svijetu, a kamoli tragedije dominantne i trijumfalne, dovoljan je razlog da se ne ostvari praznik zahvaljujući svemoćnoj dobroćudnoj fantaziji. Činiti to samo doprinosi ludoj zabludi da se Zemlja, ili nešto slično kao Jemen, ne može uništiti. Da, može biti.
Oh, ali možemo biti zahvalni za sve sjajne ljude koje znamo. Možemo imati humanistički Dan zahvalnosti.
Ne, ne bismo trebali biti zahvalni za takvih ljudi. Trebali bismo biti zahvalni to njih. Ne smemo ni biti hvala njima. Trebali bismo im zapravo zahvaliti, jasno i jednostavno. Zahvaliti je glagol, a ne pridjev, a ne stanje uma. Zahvaljujuci raznim djelima “boga” ili “sudbine” ili “duhovnog jedinstva stvari” ili “nečeg višeg” ili “velikog misterija” ili kako god da ga preimenujete, ne samo da oduzima ljudima zasluge koje zaslužuju za dobra djela radimo, ali i hranimo fantaziju da je sve u redu - što može poprimiti formu poricanja predstojeće apokalipse ili forme čežnje za apokalipsom kao put ka nečemu što je magično bolje.
Ideja da postoji neko biće ili stvar koja treba da se zahvali još se hrani općim poricanjem stvarnosti smrti, uskraćivanjem odgovornosti za našu sudbinu, poricanjem naše moći da učinimo promenu. Podržava široko rasprostranjeno verovanje u magijsko razmišljanje i super-rasprostranjeno divljenje prema praksi slepe poslušnosti. Sve ovo pokreće desničarsku politiku, što daje zahvalnim ljudima mnogo manje da budu zahvalni.
U ovom trenutku mi je posebno drago što se čini da se mirovni aktivizam lagano povećava, nešto što nisam rekao više od jedne decenije. Ali ne želim da zahvalim svemiru za to. Želim da pokušam da razumem njene uzroke, a zatim ih pojačam. Želim da se zahvalim onima koji rade na tome. Ali ne želim usvojiti način razmišljanja zahvalnosti. Želim da usvojim razmišljanje o hitnoj borbi.
Dakle, svakako se okupite sa porodicom i prijateljima i volite ih. Svakako uživajte i uživajte u uživanju i vrednovanju. Možda pokušate da se prisetite i žalite zbog prošlosti i sadašnjosti genocida. Možda jedeš hranu koja ne šteti svetu. Možda da napravimo veliki odmor od konzumerizma. Možda izbjegavajte zabavu koja šteti mozgu od entiteta koji se protivi protestantskom rasizmu, ali uzima novac za promicanje militarizma. I možda se potrudi da ne izgubi iz vida širu sliku, činjenicu da profiteri oružja, "novinski" mediji, ruski fanatici, i bigoti podižu šanse nuklearnog uništenja svakim danom sve više, dok profiteri uništavanja klime rade na pogoršanju klimatski haos. Da su svi pokazali dovoljno shvatanje stvarnosti da dan nakon Dana zahvalnosti pretvore u dan masovnog nenasilnog djelovanja za opstanak, a ne kao dan ekstremnog materijalizma, ne bih imao primjedbi na Dan zahvalnosti.
