Вијаи Прасхад, Тхе Трицонтинентал, Мај КСНУМКС, КСНУМКС
Драги пријатељи,
Поздрав са стола од Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања.
Два важна извештаја објављена су прошлог месеца, а ниједан није добио пажњу какву заслужују. Радна група ИИИ Међувладиног панела за климатске промене је 4. априла извештај објављена, изазвавши оштру реакцију генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша. Извештај, он рекао, 'је литанија прекршених климатских обећања. То је досије срама, који каталогизује празна обећања која нас чврсто стављају на прави пут ка свету који није за живот'. На ЦОП26 развијене земље обећао да потроши скромних 100 милијарди долара за Фонд за адаптацију како би се помогло земљама у развоју да се прилагоде климатским променама. У међувремену, 25. априла, Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ) објавио је свој годишњи извештај, откривши да је светска војна потрошња премашила 2 билиона долара 2021. године, први пут да је премашила границу од 2 билиона долара. Пет највећих потрошача – Сједињене Државе, Кина, Индија, Уједињено Краљевство и Русија – чиниле су 62 процента овог износа; Сједињене Државе саме по себи чине 40 одсто укупних издатака за оружје.
Постоји бесконачан ток новца за оружје, али мање од беде да би се спречила планетарна катастрофа.
Та реч 'катастрофа' није претеривање. Генерални секретар УН Гутереш упозорио је да смо "на брзом путу ка климатској катастрофи... Време је да престанемо да спаљујемо нашу планету". Ове речи су засноване на чињеницама садржаним у извештају Радне групе ИИИ. Сада је чврсто утврђено у научним записима да историјска одговорност за девастацију учињену нашој околини и нашој клими сносе најмоћније државе, на челу са Сједињеним Државама. Мало се расправља о овој одговорности у далекој прошлости, последица немилосрдног рата против природе који су водиле снаге капитализма и колонијализма.
Али ова одговорност се протеже и на наш садашњи период. 1. априла нова студија је била објављен in Тхе Ланцет Планетари Хеалтх показујући да су од 1970. до 2017. „нације са високим дохотком одговорне за 74 процента глобалне употребе вишка материјала, првенствено у САД (27 процената) и земљама ЕУ-28 са високим дохотком (25 процената)“. Прекомерна употреба материјала у земљама северног Атлантика је последица коришћења абиотских ресурса (фосилна горива, метали и неметални минерали). Кина је одговорна за 15 процената глобалне употребе вишка материјала, а остатак глобалног југа је одговоран за само 8 процената. Прекомерна употреба у овим земљама са нижим дохотком углавном је вођена коришћењем биотичких ресурса (биомасе). Ова разлика између абиотских и биотичких ресурса нам показује да је вишак коришћења ресурса са глобалног југа у великој мери обновљив, док је онај у северноатлантским државама необновљив.
Оваква интервенција је требало да се нађе на насловним странама светских новина, посебно на Глобалном југу, а њени налази су били предмет широке дебате на телевизијским каналима. Али то је једва примећено. То одлучно доказује да земље са високим дохотком у северном Атлантику уништавају планету, да морају да промене своје путеве и да морају да уплате у различите фондове за прилагођавање и ублажавање утицаја како би помогли земљама које не стварају проблем, али пате од његовог утицаја.
Након што су представили податке, научници који су написали овај рад примећују да „нације са високим дохотком сносе огромну одговорност за глобални еколошки слом, те стога дугују еколошки дуг остатку света. Ове нације треба да преузму водећу улогу у радикалном смањењу употребе својих ресурса како би избегле даљу деградацију, што ће вероватно захтевати трансформативне приступе пост-расту и расту. Ово су занимљиве мисли: 'радикална смањења употребе ресурса', а затим 'приступи након раста и раста'.
Северноатлантске државе – предвођене Сједињеним Државама – највећи троше друштвеног богатства на оружје. Пентагон – америчке оружане снаге – 'остаје највећи појединачни потрошач нафте', каже студија Универзитета Браун, „и као резултат, један од највећих светских емитера гасова стаклене баште“. Да би натерале Сједињене Државе и њихове савезнике да потпишу Протокол из Кјота 1997. године, државе чланице УН су морале да дозволити емисије гасова стаклене баште од стране војске да буду искључене из националног извештавања о емисијама.
Вулгарност ових ствари може се јасно изразити поређењем две вредности новца. Прво, 2019. Уједињене нације израчунати да је годишњи јаз у финансирању за постизање циљева одрживог развоја (СДГ) износио 2.5 трилиона долара. Пребацивање годишњих 2 билиона долара глобалних војних издатака на СДГ би много допринело решавању великих напада на људско достојанство: глади, неписмености, бескућништва, недостатка медицинске неге, итд. Овде је важно напоменути да цифра од 2 трилиона долара из СИПРИ-ја не укључује доживотно расипање друштвеног богатства које се даје приватним произвођачима оружја за системе оружја. На пример, пројектован је систем наоружања Лоцкхеед Мартин Ф-35 коштати скоро 2 трилиона долара.
У 2021. свет је потрошио преко 2 билиона долара на рат, али само инвестирано – а ово је великодушна рачуница – 750 милијарди долара за чисту енергију и енергетску ефикасност. Укупно инвестиција у енергетску инфраструктуру у 2021. износио је 1.9 билиона долара, али је највећи део тих инвестиција отишао на фосилна горива (нафта, природни гас и угаљ). Дакле, настављају се улагања у фосилна горива и расту улагања у оружје, док су улагања у прелазак на нове облике чистије енергије и даље недовољна.
28. априла амерички председник Џо Бајден питао Конгрес САД да обезбеди 33 милијарде долара за системе наоружања који ће се послати Украјини. Позив за ова средства долази упоредо са запаљивим изјавама америчког министра одбране Лојда Остина, који рекао да САД не покушавају да уклоне руске снаге из Украјине, већ да „виде како је Русија ослабљена“. Остинов коментар не треба да чуди. То одражава САД политика од 2018. који је требало да спречи Кину и Русију да постаје 'супарници блиски вршњацима'. Људска права нису брига; фокус је на спречавању сваког изазова америчкој хегемонији. Из тог разлога, друштвено богатство се троши на оружје и не користи се за решавање дилема човечанства.
Размотрите начин на који су Сједињене Државе реаговале на а договор између Соломонових острва и Кине, два суседа. Премијер Соломонових острва Манасех Согаваре рекао да је овај споразум настојао да промовише трговину и хуманитарну сарадњу, а не милитаризацију Тихог океана. Истог дана обраћања премијера Согавареа, америчка делегација на високом нивоу стигла је у главни град Хонијаре. Они Рекао Премијер Согаваре да би, ако Кинези успоставе било какву 'војну инсталацију', Сједињене Државе 'онда имале значајне забринутости и реаговале у складу са тим'. То су биле обичне претње. Неколико дана касније, портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин рекао, „Острвске земље у јужном Пацифику су независне и суверене државе, а не двориште САД или Аустралије. Њихов покушај оживљавања Монроове доктрине у региону јужног Пацифика неће добити подршку и неће водити нигде.
Соломонска острва имају дуго сећање на историју аустралијско-британског колонијализма и ожиљке од тестова атомске бомбе. Пракса 'косова' отела је хиљаде становника Соломонових острва да раде на пољима шећерне трске у Квинсленду у Аустралији у 19. веку, што је на крају довело до побуне Квајо 1927. у Малаити. Соломонска Острва су се жестоко борила против милитаризације, гласање 2016. са светом да забрани нуклеарно оружје. Апетит да буде 'задње двориште' Сједињених Држава или Аустралије не постоји. То је било јасно у сјајној песми 'Знаци мира' (1974) списатељице Соломонових острва Целестине Кулагое:
Печурка ниче из
сушног пацифичког атола
Распада се у свемир
Остављајући само остатак снаге
коме за илузорно
мир и сигурност
човек се држи.
У тишини раног јутра
трећи дан после
љубав је пронашла радост
у празном гробу
дрвени крст срамоте
претворен у симбол
љубавне службе
мир.
У врелини поподневног затишја
застава УН се вијори
скривен од погледа од стране
национални барјаци
под којим
седе људи стиснутих песница
потписивање мира
уговори.
Топло,
Вијаи
