Гаретх Портер, мај КСНУМКС, КСНУМКС
od Греизоне
Предсједник Доналд Трумп раскинуо је нуклеарни споразум с Ираном и наставио рискирати рат с Ираном на основу тврдње израелског премијера Бењамина Нетаниахуа да се коначно доказало да је Иран одлучан у производњи нуклеарног оружја. Нетањаху није вртио само Трумпа, већ и велики део корпоративних медија, преносијући их јавним обелодањивањем онога што је тврдио да је целокупна тајна иранске "нуклеарне архиве".
Почетком априла 2018. године, Нетаниаху бриефед Трумп се приватно налазио на наводној иранској нуклеарној архиви и осигурао је своје обећање да ће напустити Заједнички свеобухватни план дјеловања (ЈЦПОА). Тог 30. априла Нетањаху је извео јавност у карактеристично драматичној представи у којој је тврдио да су израелске обавештајне службе Моссад украле целокупну иранску нуклеарну архиву из Техерана. „Можда добро знате да ирански лидери више пута негирају да је икада бавио нуклеарним оружјем ...“ Нетаниаху објављен. „Па, вечерас сам овде да вам кажем једну ствар: Иран је лагао. На велико."
Међутим, истрага наводних иранских нуклеарних докумената од стране Граизоне открива да су они резултат израелске операције дезинформације која је помогла у покретању најозбиљније ратне пријетње откад је сукоб с Ираном почео прије готово четири деценије. Ова истрага открила је вишеструке показатеље да је прича о пљачки Моссада са 50,000 страница тајних нуклеарних досијеа из Техерана врло вјероватно сложена фикција и да је документе израдио сам Моссад.
Према званичној израелској верзији догађаја, Иранци су прикупили нуклеарне документе са разних локација и премјестили их у оно што је сам Нетаниаху описао као "пропадајуће складиште" у јужном Техерану. Чак и ако се претпостави да су Иран имали тајне документе који доказују развој нуклеарног оружја, тврдња да ће се тајни документи налазити у неописаном и нечуваном складишту у Централном Техерану толико је мало вероватна да би требало да подигне тренутна звона аларма о легитимности приче.
Још је проблематичнија била захтев званичника Моссада израелском новинару Ронену Бергману да је Мосад знао не само у ком складишту ће његови командоси пронаћи документе, већ и тачно у које сефове да проваљују помоћу лампе. Званичник је рекао Бергману да је Мосадов тим био вођен обавештајним средствима до неколико сефова у складишту у којима се налазе регистратори са најважнијим документима. Нетањаху јавно се хвалио да је „веома мали број“ Иранца знало локацију архиве; званичник Моссада рекао је Бергману да "зна само неколицина људи".
Али два бивша висока званичника ЦИА, од којих су обојица били главни аналитичари агенције за Блиски исток, одбацили су Нетањахуове тврдње као да немају кредибилитет у одговорима на упит Тхе Граизоне.
Према Паулу Пиллар-у, који је био државни обавештајни официр за регион од 2001. до 2005. године, „било који извор изнутра иранског апарата за националну сигурност био би у израелским очима изузетно вриједан, а израелска разматрања о руковању информацијама тог извора вјероватно би бити пристрасни у корист дугорочне заштите извора. " Израелска прича о томе како су њени шпијуни лоцирали документе „делује наизглед“, рекао је Пиллар, посебно узимајући у обзир очигледан напор Израела да извуче максималну „политичко-дипломатску километражу“ из „наводног откривања“ тако добро смештеног извора.
Грахам Фуллер, 27-годишњи ветеран ЦИА-е који је служио као национални обавештајни официр за Блиски Исток и Јужну Азију као и потпредседник Националног обавештајног савета, понудио је сличну оцену израелске тврдње. "Да су Израелци имали тако осетљив извор у Техерану," Фуллер је прокоментарисао, "не би желели да га ризикују." Фуллер је закључио да је тврдња Израелаца да су тачно знали који сефови могу провалити "сумњива и та ствар може бити донекле измишљена".
Нема доказа аутентичности
Нетаниахуа 30. априла презентација представио је низ наводних иранских докумената који садрже сензационална открића на која је истакао као доказ свог инсистирања да је Иран лагао о свом интересовању за производњу нуклеарног оружја. Визуелни помоћници укључују датотеку која наводно потиче из почетка 2000. године или пре ње, а детаљно описују различите начине постизања планирају изградњу пет нуклеарних оружја до средине 2003.
Други документ који је изазвао широко интересовање медија био је наводни извештај о дискусији међу водећим иранским научницима наводне одлуке иранског министра одбране да среди постојећи тајни програм нуклеарног оружја средином 2003. године на отворене и прикривене делове.
Остављени из медијског извјештавања о тим документима о „нуклеарној архиви“ била је једноставна чињеница која је била врло непријатна за Нетањахуа: ништа о њима није пружило лепршави доказ да су оригинални. На пример, ниједна није садржала званичне ознаке одговарајуће иранске агенције.
Тарик Рауф, који је од 2001. до 2011. био шеф Канцеларије за координацију политике верификације и безбедности у Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА), рекао је за Грејзон да су ове ознаке практично свеприсутне на званичним иранским досијеима.
"Иран је високо бирократизован систем", објаснио је Рауф. „Стога би се очекивало да постоји прави књиговодствени систем који би бележио долазну преписку, са датумом примања, акционе службе, одељења, циркулације додатним релевантним званичницима, одговарајућим заглавима итд.
Али као што је Рауф напоменуо, документи о "нуклеарној архиви" објавио Васхингтон Васхингтон нису имали такве доказе о пореклу иранске владе. Нису садржале ни друге ознаке које би указивале на њихово стварање под покровитељством иранске владине агенције.
Оно што ти документи имају заједничко је обележје гуменог печата за систем архивирања који садржи бројеве за „запис“, „досје“ и „главно увезање“ - попут црних увезивача које је Нетањаху бљескао пред камерама током његовог презентације. . Али Моссад их је лако могао створити и утиснути на документе заједно са одговарајућим перзијским бројевима.
Форензичка потврда аутентичности докумената захтевала би приступ оригиналним документима. Али као што је Нетаниаху приметио у својој презентацији слајдова од 30. априла 2018. године, „оригинални ирански материјали“ чувани су „на врло сигурном месту“ - што подразумева да никоме неће бити дозвољен такав приступ.
Ускраћивање приступа спољним експертима
У ствари, чак је и већина про-израелских посетилаца Тел Авива ускраћен приступ оригиналним документима. Давид Албригхт из Института за науку и међународну сигурност и Олли Хеинонен из Фондације за одбрану демократије - обојица сталних бранитеља званичне израелске линије о иранској нуклеарној политици - пријавио у октобру 2018. године да им је дат само „клизач“ који приказује репродукције или изводе исправа.
Када је тим од шест стручњака из Белфер центра за науку и међународне послове Харвард Кенеди школе посетио Израел у јануару 2019. ради брифинга о архиви, и њима је понуђено само површно прегледавање наводно оригиналних докумената. Професор са Харварда Метју Бан подсетио је у интервјуу овом писцу да је тиму показан један од регистратора који садржи оно што је речено да су оригинални документи који се односе на односе Ирана са ИАЕА и да је „прелистао део тога“.
Али, нису им показани документи о иранском раду на нуклеарном оружју. Као што је Бунн признао, „нисмо покушали да урадимо форензичку анализу ових докумената.“
Обично би посао америчке владе и ИАЕА био аутентичан документ. Чудно, делегација Белфер центра известила је да су америчка влада и ИАЕА добили само копије целокупне архиве, а не оригиналне досијее. А Израелци нису журили са пружањем оригиналних чланака: ИАЕА није добила комплетан сет докумената до новембра 2019., изјавио је Бунн.
До тада, Нетањаху није само већ постигао рушење иранског нуклеарног споразума; он и Трумпов грозничави соколов директор ЦИА-е Мике Помпео упутили су предсједника у политику непосредне конфронтације с Техераном.
Други долазак лажних цртежа ракета
Међу документима Нетањаху бљеснуо је на екрану у свом 30. априла 2018. презентација био схематски цртеж ракетног повратног возила иранске ракете Схахаб-3, показује шта је очигледно требало да представља нуклеарно оружје изнутра.
Овај цртеж био је део скупа од осамнаест техничких цртежа возила Схахаб-3 за поновно улазак. То је пронашло у збирци докумената коју је током неколико година између Бусхеве администрације Бусх ИИ и Обаме осигурао ирански шпијун који је радио за немачку обавештајну службу БНД. Или је тако кренула и израелска званична прича.
У 2013. години, међутим, бивши високи немачки министар спољних послова по имену Карстен Воигт открио је овом писцу да је те документе немачком обавештајцу првобитно доставио члан муџахеддина Е-Кхалк (МЕК).
МЕК је иранска опозициона опозициона организација у егзилу која је деловала под режимом Садама Хусеина као посредник против Ирана током иранско-ирачког рата. Наставила је да сарађује са израелским Мосадом почетком деведесетих година прошлог века, а ужива и у блиским односима са Саудијском Арабијом. Данас су бројни бивши амерички званичници на платним списковима МЕК-а, дјелује као де фацто лобисти за промену режима у Ирану.
Воигт се присјетио како су га високи званичници БНД-а упозоравали да не сматрају извор МЕК-а или материјале које је он пружио вјеродостојним. Они су били забринути да је Бусхова администрација намеравала да искористи замршене документе да оправда напад на Иран, баш као што је искористила високе приче сакупљене од ирачког превара кодног назива „Цурвебалл“ како би оправдала инвазију на Ирак 2003. године.
Као овај писац први пут пријављен у 2010, појављивање облика „заштитне капице“ возила за поновно улазак Схахаб-3 на цртежима био је знак да су документи измишљени. Ко год је 2003. нацртао те шематске слике, очигледно је имао лажни утисак да се Иран ослања на Шахаб-3 као главну одвраћајућу силу. Напокон, Иран је 2001. године јавно објавио да Схахаб-3 иде у „серијску производњу“, а 2003. да је „оперативан“.
Али те званичне тврдње Ирана биле су препирка усмерена пре свега на превару Израела, који је претио ваздушним нападима на иранске нуклеарне и ракетне програме. У ствари, иранско министарство одбране било је свесно да Шахаб-3 нема довољно домета да дође до Израела.
Према Мајкл Еллеману, аутору највише дефинитиван приказ иранског ракетног програма, већ 2000. године, иранско министарство одбране почело је с развојем побољшане верзије Схахаб-3 са повратним возилом које је имало далеко аеродинамичнији облик „трицонске бочице за бебе“, а не „капу“ оригиналне.
Међутим, како је Еллеман рекао овом писцу, стране обавештајне агенције нису биле свесне нове и побољшане ракете Шахаб сасвим другачијег облика све док није извршила свој први летни тест у августу 2004. Међу агенцијама које су биле у мраку о новом дизајну био је и израелски Мосад . То објашњава зашто су лажна документа о редизајнирању Шахаба-3 – чији су најранији датуми 2002. према необјављеном интерном документу ИАЕА - показао повратни дизајн возила које је Иран већ одбацио.
Улога МЕК-а у прослеђивању огромне транше наводних тајних иранских нуклеарних докумената БНД-у и његов однос „рука у рукавици“ са Мосадом оставља мало простора за сумњу да су документи представљени западним обавештајним службама 2004. заправо креирани од стране Мосад.
За Мосад, МЕК је био згодна јединица за екстерно ангажовање негативне штампе о Ирану коју није желео да се приписује директно израелским обавештајним службама. Да би повећао кредибилитет МЕК-а у очима страних медија и обавештајних агенција, Мосад је МЕК-у пренео координате иранског нуклеарног постројења Натанз 2002. Касније је МЕК-у доставио личне податке као што су број пасоша и кућни број иранског физичара професор Мохсен Факхризадх, чије се име појавило у нуклеарним документима, према коауторима од најпродаванија израелска књига о Моссадовим тајним операцијама.
Исцртавајући исти дискредитовани технички цртеж који приказује погрешно иранско возило за поновно улазак пројектила – трик који је претходно употребио да створи оригинални случај оптуживања Ирана за тајни развој нуклеарног оружја – израелски премијер је показао колико је уверен у своју способност да превари Вашингтон и западни корпоративни медији.
Нетаниахуова вишеструка обмана је била изузетно успешна, упркос томе што се ослањала на грубе трикове кроз које је требало да прогледа било која марљива новинска организација. Својом манипулацијом са страним владама и медијима успио је маневрирати Доналдом Трумпом и Сједињеним Државама у опасан процес конфронтације који је САД довео до талога војног сукоба с Ираном.
Гаретх Портер је независни истраживачки новинар који покрива политику националне безбедности од 2005. године и добитник је Геллхорнове награде за новинарство 2012. Његова најновија књига је Тхе ЦИА Инсидер'с Гуиде то тхе Иран Црисис у коауторству са Јохном Кириакоуом, управо објављена у Фебруара.
