Аутор: Терри Цравфорд-Бровне, World BEYOND War
Смрт Вини Мадикезеле-Манделе, оптужба бившег председника Џејкоба Зуме и француске компаније за оружје Тхомсон ЦСФ/Тхинт/Тхалес за корупцију, и 25.th годишњице атентата на Криса Ханија удружиле су се како би скандал око продаје оружја у Јужној Африци вратио у нови фокус.
Поклапајући се са овим догађајима, дуго одлагано издавање књиге Евелин Гроенинк Нераспадљив прво се фокусира на то да ли је француска тајна служба одговорна за убиство представнице АНЦ-а у Паризу Дулци Септембар 1989. године. Да ли је септембар наишао на подмитљиви дослух Француске и Јужне Африке да се развије неутронско оружје које би убијало људе, али економску инфраструктуру оставило неоштећеном?
Или су неки елементи из АНЦ изгнаника већ преговарали о будућим уговорима о продаји оружја са Тхомсон ЦСФ? Зумин бивши „финансијски саветник“ Шабир Шаик проглашен је кривим 2005. године за омогућавање плаћања Зуми и осуђен је на 15 година затвора. Тхомсон ЦСФ је имао дугу евиденцију о корупцији, па чак и убиствима, што је постало очигледно у једном тајванском случају који је по својим размерама замрачио јужноафрички уговор о наоружању.
Зума, међутим, није оптужен. Садашњих 16 оптужби (и 783 тачке) против Зуме за прање новца, корупцију, рекетирање и превару, само су наставак 2018. тог случаја против Шаика који није покренут због политичких последица унутар АНЦ-а.
Бивши адвокат Тхомсон ЦСФ-а (сада познатог као Тхалес), који је постао узбуњивач, сведочио је у фебруару пред Народним трибуналом за привредни криминал да је два пута пратио Зуму до Јелисејске палате у Паризу. Зуму су тамо угостили председници Жак Ширак и Никола Саркози, који су обојица били забринути да се одустане од јужноафричке истраге против француске компаније.
Адвокат Ајаи Сооклал је такође рекао Трибуналу да је након што је Зума именовао истражну комисију Серити 2011. позвао Сооклала да га упути да не каже Комисији да му Французи плаћају до 2009. Зума је невољно именовао Комисију јер ( како је обавестио старије чланове АНЦ-а) био је пред губитком спора који сам против њега покренуо на Уставном суду 2010. године.
Зумини адвокати нису били у стању да оповргну реалност огромне количине доказа против БАЕ/Сааба плус конзорцијума немачких фрегата и подморница. Комисија Серити је показала фарсу. У њеном извештају објављеном 2016. године утврђено је да нема доказа о корупцији у вези са трговином оружјем, и одмах је одбачен као још један покушај АНЦ-а за прикривање. Као што је Норман Моаби открио 2013. године, судија Вили Серити је следио „други план да ућутка Тери Крафорд-Браунс овог света“.
Зума је сада други јужноафрички председник који је смењен са функције због корупције у вези са куповином оружја. Откривено је да је председник Табо Мбеки 2008. године примио мито у име Немачког конзорцијума подморница, од чега је дао 2 милиона динара Зуми и 28 милиона ранија АНЦ-у.
Мбеки је интервенисао још 1995. у име немачке владе и ТхиссенКруппа, који су, према речима бившег немачког амбасадора у Јужној Африци који ми је прелио пасуљ, били „одлучни по сваку цену“ да добију уговоре о ратним бродовима.
Ханијево убиство у априлу 1993. умало је избацило из колосека процес ка демократији. Мотиви његовог убиства никада нису на задовољавајући начин истражени, укључујући и Комисија за истину и помирење. За злочин су брзо и згодно окривљена двојица белих расиста. Они су осуђени на смрт, али су казне замењене доживотним затвором након што је Јужна Африка укинула смртну казну.
Гроенинкова истрага о Ханијевој смрти наизглед потврђује инсистирање његове удовице Лимфо да убица Јануш Валус није био сам. Британски обавештајци су наводно били ангажовани на лицу места као „чистачи“, а истражитељима је такође наложено да игноришу Валусове везе са родезијским трговцем оружјем Џоном Бреденкампом.
Британци имају вековно искуство у операцијама лажне заставе, укључујући ослобађање корупције да би се уништиле земље. Лондон остаје светска престоница прања новца, што још једном потврђују Панамски, а касније и Парадисе папири.
Европски политичари и компаније које се баве оружјем похрлиле су у Јужну Африку након 1994. да једном руком одају почаст нашој релативно мирној транзицији од апартхејда ка уставној демократији, док су другом енергично продавали оружје. Кршећи ембарго УН на оружје против апартхејда у Јужној Африци, они су се дуго припремали да продају оружје влади АНЦ-а које земљи није било потребно и није могло да приушти.
Процењује се да трговина оружјем чини око 40 одсто међународне корупције и да под маском „националне безбедности” европске владе немају замерки због коришћења мита за обезбеђење уговора о наоружању у земљама такозваног „трећег света”. Заиста, 160 страница изјава под заклетвом Британске канцеларије за озбиљне преваре и Сцорпионс-а детаљно описује како и зашто је БАЕ платио мито од 115 милиона фунти да би обезбедио своје уговоре, коме је мито исплаћено и који банковни рачуни у Јужној Африци и иностранству су кредитирани.
Те изјаве о подмићивању БАЕ откривају Бреденкампа као једног од главних корисника. Такође је наводно био члан МИ6. Још су сензационалнији сугестије о умешаности АНЦ-а јер је Хани наводно намеравао да разоткрије корупцију и везе [сада покојног] Џоа Модисеа са Британцима. Добро је документовано да је Модисе касније 1998. интервенисао у име БАЕ са оним што је назвао својом „опцијом без трошкова и визионарским приступом“.
Мене је 1996. године именовао надбискуп Њонгонкулу Ндунгане да представљам Англиканску цркву на парламентарном прегледу одбране где смо, у складу са Белом књигом одбране, ми представници цивилног друштва тврдили да је смањење сиромаштва безбедносни приоритет Јужне Африке. Као што су чак и милитаристи признали, није било замисливе стране војне претње која би оправдала огромне издатке на наоружање.
Договор о оружју заснован је на апсурду да би 30 милијарди РУС-а потрошено на наоружање на магичан начин генерисало 110 милијарди РУС у компензацији и отворило преко 65 000 радних места. Када су парламентарци и главни ревизор затражили увид у офсет уговоре, били су блокирани под лажним изговором да су уговори „комерцијално поверљиви“.
Компензације су биле и јесу међународно озлоглашене као превара индустрије наоружања, у дослуху корумпираних политичара, како би се омаловажили порески обвезници иу земљама добављачима и у земљама примаоцима. Предвидљиво, никада се нису материјализовали.
Вини Мадикезела-Мандела је била члан парламентарног Одбора за одбрану. У приликама када сам је срео, сматрао сам је не само елегантном и лепом. Још важније, она је такође била елоквентно оштроумна у својој забринутости да таква потрошња представља ништа мање него издају борбе против апартхејда повратницима из АНЦ-а. Након њене смрти, надбискуп Дезмонд Туту рекао је у свом одавању почасти њој:
„Одбила је да буде поклекнута због затварања њеног мужа, непрестаног малтретирања њене породице од стране снага безбедности, притварања, забране и протеривања. Њен храбри пркос био је дубоко инспиративан за мене и за генерације активиста.”
Обавештен сам 1998. да БАЕ пере мито члановима парламента АНЦ уочи избора 1999. године, и то преко два шведска синдиката. Замолио сам британску владу да спроведе истрагу, а Скотланд Јард је добио инструкције да то уради. Временом сам сазнао да [тада] у енглеском закону није било незаконито подмићивање странаца, и стога није било кривичног дела који би Скотланд Јард требало да истражи. А у Немачкој је такво мито чак и опорезивано као „корисни пословни трошак“.
Како је Ендру Фајнштајн забележио у својој књизи После журке, не само да га је Тревор Мануел притискао да одустане од истраге СЦОПА о уговору о оружју, већ је изјавио:
„Сви знамо ЈМ [као што је Џо Модисе био познат]. Могуће је да је било неког срања у договору. Али да је било, нико то никада неће открити. Нису толико глупи. Само нека лежи. Фокусирајте се на техничке ствари, које су биле добре.' Одговорио сам да чак има проблема са техничким аспектима и упозорио да ће нас, ако сада не дођемо до дна договора, поново прогањати – став који сам изнова и изнова изражавао унутар АНЦ-а.
Још један виши члан НЕЦ-а АНЦ-а позвао ме је једне недеље у своју кућу. Седећи напољу на сунцу, објаснио ми је да никада нећу 'освојити ову ствар'.
'Што да не?' захтевао сам.
Зато што смо добили новац од неких победничких компанија. Шта мислите, како смо финансирали изборе 1999.?“
Бивши активиста против апартхејда (сада Лорд) Питер Хејн снажно ми је порекао и усмено и писмено да постоје било какви докази о корупцији БАЕ. Пређимо на 2010. када је шведска ТВ 4 открила да је синдикалац који је омогућио трансфер тих мита изабран за лидера Социјалдемократске партије. Он је сада премијер Шведске Стефан Ловрен.
Непосредно пре тих избора 1999. контактирали су ме обавештајни оперативци АНЦ-а који су радили са Манделом. Њихов вођа ми је рекао:
„Рећи ћемо где је права корупција око посла са оружјем. Јое Модисе и руководство Умкхонто-ве Сизве виде уговор о оружју и друге владине уговоре као прилику да замијене Опенхајмерове као нову финансијску елиту. Споразум о оружју је само врх леденог брега који се такође тиче нафтних послова, процеса докапитализације таксија, путева са наплатом путарине, возачких дозвола, ћелије Ц, развоја луке Коега, кријумчарења дијаманата и дроге, трговине оружјем и прања новца. Заједнички именитељ су митоси АНЦ-у у замену за политичку заштиту.”
Сходно томе, обавестио сам надбискупа Ндунганеа о разговору. Он је позвао на комисију за истрагу ових навода и подржао сугестије да би требало зауставити куповину оружја. Када је Мбеки, који је сада постављен за председника, одбио Ндунганов предлог, упознао сам те оперативце АНЦ обавештајне службе са Патришом де Лил, тадашњом чланицом Парламента Панафричког конгреса.
Уговор о оружју је наводно био узврат Модисеу од Мбекија за уклањање Ханија из расправе као наследника Нелсона Манделе на месту председника земље. Мбеки је био корумпиран и опседнут влашћу, што га је довело у колизију са Винијем Манделом која је одбила да се покори његовом диктату. Заузврат, он ју је описао као "недисциплиновану!"
Под Мбекијевим председништвом, парламент се брзо претворио у печат. Пошто су у ауторитарним земљама апсорбовали начин размишљања да им јавна функција даје „време за јело“, изгнаници из АНЦ-а су систематски уништавали контроле и равнотеже тако пажљиво урађене у Уставу.
Резултат неколико месеци касније било је објављивање „Меморандума посланици Патрисије де Лил од 'забринутих посланика АНЦ-а” (тзв. Де Лил досије). Намерно искривљена граматика и правопис прикрили су њено порекло. Узбуна која је уследила била је заиста разоткривајућа и алармантна. Мбекијев поентар за преговоре о споразуму о оружју, Јаиендра Наидоо, оспорио ме је да ли сам то написао. Док сам размишљао како да му одговорим, он је наставио: „Не, очигледно је то написао неко ко више познаје АК-47 него оловку!“
АНЦ је покренуо лов на вештице како би ушао у траг „забринутим посланицима АНЦ-а“. Де Лил је добијао претње смрћу, а надбискуп Ндунгане и ја смо такође били под притиском да откријемо свој идентитет. Одбили смо. Де Лил и ја смо у новембру 1999. објавили да смо проследили доказе о корупцији судији Вилему Хиту на његову процену. Де Лил је чувено носио мајицу на следећем отварању парламента изјављујући да је „споразум о оружју ван мојих руку“.
Нашу одлуку су подржале организације цивилног друштва које су учествовале у Ревизији одбране, плус Савет цркава СА и Конференција католичких бискупа СА. Такође смо тада изјавили да ћемо имена открити само правилно конституисаној правосудној истражној комисији.
Студија приступачности уговора о наоружању из августа 1999. године упозорила је министре у кабинету да је споразум о наоружању непромишљен предлог који би владу могао да одведе у растуће „фискалне, финансијске и економске потешкоће“. Студија је указала на девизни и друге ризике, укључујући неиспоруку обавеза за пребијање, и препоручила да се уговори о борбеним авионима БАЕ/Сааб Грипен пониште или барем одложе.
Јужна Африка је тада још увек примала од Израела 50 борбених авиона Цхеетах, који су касније по распродајним ценама продати Еквадору и другим земљама Латинске Америке. Сасвим јасно није било рационалног оправдања за куповину БАЕ/Сааба и других. Они су једноставно купљени за мито.
Комбинација уговора БАЕ Хавк и БАЕ/Сааб Грипен чинила је више од половине уговора о наоружању. Још увек неисплаћени 20-годишњи уговори о зајму Барцлаис банке које је потписао Мануел и за које гарантује британска влада могу се описати као „пример из уџбеника заробљавања дуга трећег света“. Британска влада држи контролну „златну акцију“ у БАЕ.
Потврђујући те уговоре о зајму у мом поседу и добијене из Лондона као аутентичне, Мануелов правни саветник је 2003. године признао да су њихове клаузуле о неизмирењу обавеза „потенцијално катастрофалне за Јужну Африку“. Поређења ради, Тхомсон ЦСФ подуговор о коме ће се Зума и Талес сада коначно суочити са оптужбама за корупцију био је релативна споредна емисија.
Нисам имао даље контакте са Манделом све до 2011. године када сам је позвао да сведочи на Раселовом суду за Палестину у Кејптауну о њеном искуству живота у Јужној Африци апартхејда. У то време сам био жестоко критикован у медијима, али нико у Јужној Африци није био боље квалификован од ње да опише злочине апартхејда. Нажалост, морала је да се повуче из здравствених разлога, па сам заменио др Аллана Боесака.
„Инзили“ су били ти који су водили борбу против апартхејда 1980-их – Вини Мандела, Туту, Боесак посебно – док су изгнаници АНЦ-а у Лусаки и другде још спавали и сањали како да опљачкају Јужну Африку када дођу на власт.
Једна од најгорих грешака начињених након 1990. године била је то што је Уједињени демократски фронт (који је био на бази и демократски) пристао да се распусти када је прогнани АНЦ (који је био одозго на доле и аутократски) уклоњен.
Под претњом судије Серитија да ћу бити осуђен за непоштовање суда, невољно сам открио на комисији Серити 2014. да је Вини Мендела био вођа тих „забринутих посланика АНЦ-а“. Предвидљиво, портпарол АНЦ-а ме је осудио као „патолошког лажова“. У ствари, Мандела је тог истог поподнева потврдио истинитост мог открића у телефонском разговору Де Лилу.
„Досије Де Лила“ јесте резултирао тиме да је Парламент у новембру 2000. једногласно гласао за вишесмерну истрагу о споразуму о оружју, коју је председништво Мбекија потом брзо покренуло да поткопа и уништи. Извештај Заједничког истражног тима (ЈИТ) – док је потврђивао да је сваки уговор о трговини оружјем имао озбиљне недостатке због нерегуларности тендера – што је најчудније, такође је ослободио Кабинет било каквог прекршаја.
Шест недеља пре него што је тај извештај поднет парламенту, обавештајни оперативци АНЦ-а су ме обавестили да се Модисе намерно, али полако трује како би „мртви људи могли да причају приче“. На моје запрепашћење, Модисе је тада умро као по плану.
Модисеова сахрана се вероватно поклопила са сахраном супруге бившег председника ФВ де Клерка, Марике, која је такође била убијена. С обзиром на њен њух да даје политичку изјаву, Мандела је одлучила да одбије Модисеа – кога је окривила за Ханијеву смрт – и уместо тога истог поподнева присуствовала је сахрани Марике де Клерк.
Као жртва рата, Мандела је несумњиво била озбиљно оштећена својим искуством у тако храбром супротстављању апартхејду, укључујући и мучење које јој је нането. Варварства и зверства ратова утичу и на починиоце и на жртве, и могу потрајати генерације да се излече. Штета коју је уговор о оружју нанео тешко стеченој уставној демократији Јужне Африке је огромна.
Бивши британски премијер Тони Блер угушио је истрагу британске Канцеларије за озбиљне преваре о БАЕ давању мита саудијским принчевима под лажним изговором „националне безбедности“, али је БАЕ накнадно кажњен са 479 милиона долара од стране америчких власти. БАЕ је тренутно у дослуху са Саудијцима у вршењу ратних злочина у Јемену.
Ако се нова политичка клима посвећена искорењивању корупције коначно појави под председником Сирилом Рамафозом, онда би отказивање тих лажних БАЕ уговора (и повраћај новца плус веома значајне штете) значило да је он заиста озбиљан. У том процесу, таквом одлуком би се такође одао признање и почаст огроман допринос који је Вини Мадикезела-Мандела дала у разоткривању скандала око уговора о наоружању.
Не само да нема рецепта за превару, већ је договор о оружју доказао правну максиму да „превара све разоткрива!“
