Давид Свансон, World BEYOND War, Децембар КСНУМКС, КСНУМКС
Искључивање одређених земаља са америчког „самита демократије“ није споредна ствар. То је сама сврха самита. И искључене земље нису искључене зато што нису испуниле стандарде понашања оних које су позване или оне која их позива. Позвани чак нису морали да буду земље, јер је позван чак и вођа неуспелог државног удара из Венецуеле који подржава САД. Као и представници Израела, Ирака, Пакистана, ДРЦ, Замбије, Анголе, Малезије, Кеније и — што је критично — пијуна у игри: Тајвана и Украјине.
Каква утакмица? Игра продаје оружја. У чему је цела поента. Погледајте амерички Стејт департмент на Самиту демократије. Одмах на врху: „'Демократија се не дешава случајно. Морамо је бранити, борити се за то, јачати, обнављати.' –Председник Џозеф Р. Бајден, млађи.”
Не само да морате да се „браните“ и „борите“, већ то морате да чините против одређених претњи, и да укључите велику банду у борбу да „се изборите са највећим претњама са којима се данас суочавају демократије кроз колективну акцију“. Представници демократије на овом невероватном самиту су такви стручњаци за демократију да могу да „бране демократију и људска права у земљи и иностранству“. То је део иностранства који вас може натерати да се почешете по глави ако мислите да демократија има икакве везе са, знате, демократијом. Како то радите за неку другу земљу? Али задржи читање, а теме Руссиагате постају јасне:
„[А]ауторитарне вође посежу преко граница како би поткопале демократије — од напада на новинаре и бранитеље људских права до мешања у изборе.
Видите, проблем није у томе што су Сједињене Државе одавно, у стварности, олигархија. Проблем није у статусу САД-а као највећег заговорника основних уговора о људским правима, највећег противника међународног права, највећег злоупотребитеља вета у Уједињеним нацијама, главног затвореника, највећег разарача животне средине, највећег трговца оружјем, главног финансијера диктатура, врхунског рата покретач и главни спонзор пуча. Проблем није у томе што, уместо да демократизује Уједињене нације, америчка влада покушава да створи нови форум у коме је, јединствено и више него раније, равноправнија од свих осталих. Проблем свакако нису намештени примарни избори од којих је Русијагејт измишљен да одвуче пажњу. И ни на који начин није проблем 85 страних избора, рачунајући само оне ми знају и могу навести, у који се америчка влада умешала. Проблем је Русија. И ништа не продаје оружје као Русија — иако Кина сустиже корак.
Најчуднија ствар у вези са самитом демократије је да демократије неће бити на видику. Мислим чак ни у претварању или формалности. Јавност САД не гласа ни о чему, чак ни о томе да ли да се одрже демократски самит. Још тридесетих година прошлог века Ладлоуов амандман нам је скоро дао право да гласамо о томе да ли би било какав рат могао да се започне, али Стејт департмент је одлучно угасио тај напор и никада се више није вратио.
Америчка влада није само систем изабраног представништва, а не демократија, и веома корумпиран систем који суштински не успева да представља, већ је такође вођена антидемократском културом у којој се политичари рутински хвале јавности како игноришу истраживања јавног мњења и аплаудира се за то. Када се шерифи или судије лоше понашају, главна критика је обично да су изабрани. Популарнија реформа од чистог новца или поштених медија је антидемократско наметање ограничења мандата. Политика је толико прљава реч у Сједињеним Државама да сам данас примио е-маил од групе активиста у којој оптужује једну од две америчке политичке партије за „политизацију избора“. (Испоставило се да су имали у виду различита понашања сузбијања бирача, превише уобичајена у светском светионику демократије, где је победник на сваким изборима „ниједан од горе наведених“, а најпопуларнија партија „ни једно ни друго“.)
Не само да националне демократије неће бити на видику. На самиту се такође неће дешавати ништа демократско. Ручно одабрана банда званичника неће гласати нити постићи консензус око било чега. Учешће у управљању које можете наћи чак и на догађају Оццупи Мовемент-а неће бити нигде. А неће бити ни корпоративних новинара који на све њих вичу „ШТА ЈЕ ВАШ ЈЕДАН ЗАХТЕВ? КОЈИ ЈЕ ВАШ ЈЕДАН ЗАХТЕВ?” Они већ имају неколико потпуно нејасних и лицемерних циљева на веб-страници — произведених, наравно, без трунке демократије или без икакве штете у том процесу.
Не желећи да вам намећем хиљаде страница, дозволите ми да насумично одаберем само једног од позваних на Самит демократије како је идентификовао Стејт департмент САД: Демократску Републику Конго. Ево само мало како Стејт департмент описује ДРЦ у последњих годину дана:
„Значајна питања људских права укључивала су: противзаконита или произвољна убиства, укључујући и вансудска убиства; присилни нестанци; мучење и случајеви окрутног, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања; тешки и по живот опасни затворски услови; произвољно притварање; политички затвореници или притвореници; озбиљни проблеми са независношћу правосуђа; произвољно или незаконито мешање у приватност; озбиљна злостављања у унутрашњем сукобу, укључујући убијање цивила, присилне нестанке или отмице, и мучење и физичко злостављање или кажњавање, незаконито регрутовање или коришћење деце војника од стране илегалних оружаних група и друга злостављања у вези са сукобом; озбиљна ограничења слободе изражавања и штампе, укључујући насиље, претње насиљем или неоправдана хапшења новинара, цензуру и кривичну клевету; ометање права на мирно окупљање и слободу удруживања; тешка дела службене корупције; недостатак истраге и одговорности за насиље над женама; трговина људима; кривична дела која укључују насиље или претње насиљем усмерена на особе са инвалидитетом, припаднике националних, расних и етничких мањинских група и аутохтоно становништво; кривична дела која укључују насиље или претњу насиљем усмерена на лезбејке, геј, бисексуалне, трансродне и интерсексуалне особе; и постојање најгорих облика дечијег рада.”
Дакле, можда није у питању „демократија“ или људска права. Шта би могло бити због чега сте позвани на ове ствари? Није ништа. Од 30 земаља НАТО-а, само 28 плус разних земаља које су биле на мети додавања је направило рез (Мађарска и Турска су можда некога увредиле или нису купиле право оружје). Поента је једноставно да не позовемо Русију или Кину. То је то. И обојица су се већ увредили. Дакле, успех је већ постигнут.
