Од стране Коалиције за престројавање и затварање прекоморских база, 7. фебруара 2023
Шта се десило?
- 1. фебруара владе Сједињених Држава и Филипина најавила америчка војска ће имати приступ четири нове војне базе на Филипинима у оквиру „Споразума о побољшаној одбрамбеној сарадњи“ потписаног 2014.
- Пет база у којима се већ налазе америчке трупе ће потрошити 82 милиона долара на инфраструктуру.
- Већина нових база ће вероватно бити у северни Филипини близу Кине, Тајвана и источноазијских вода које су биле предмет растућих регионалних спорова.
САД већ имају превише база у Азији
- Већ постоји најмање 313 америчких војних база у источној Азији, према најновијим подацима Пентагона листа, укључујући Јапан, Јужну Кореју, Гуам и Аустралију.
- Нове базе би додале а контрапродуктивно нагомилавање америчких база и снага у региону што кошта милијарде америчких пореских обвезника, а истовремено подрива америчку и регионалну безбедност.
- Нове базе би даље опколити Кину и ескалирају војне тензије, подстичући кинеску војну реакцију.
- Постоје стотине додатних база у другим деловима Азије и укупно около 750 америчких база иностранству налази у неким 80 земаља и територија/колонија.
Кључне Такеаваис
- Проширење присуства америчке базе на Филипинима је расипна и опасна идеја.
- То убрзава велико јачање америчке војске у источној Азији које је непотребно, скупо и опасно провокативно.
- Проширење америчког војног присуства на Филипинима ће погоршати ескалацију војних тензија између САД и Кине.
- Ескалација војних тензија повећава ризик од војног сукоба између САД и Кине и потенцијал за незамислив, евентуално нуклеарни рат.
- Америчка влада би требало да помогне у смањењу војних тензија тако што ће преокренути опасно нагомилавање и користити дипломатију са Кином и другима да помогне у решавању регионалних спорова.
- Проширење америчке војне инфраструктуре на Филипинима биће скупо када се домаћа инфраструктура руши. Релативно мало присуство САД могло би да прерасте у много веће и скупље присуство, као што се често дешавало у америчким базама у иностранству.
Бољи приступ
- Није касно да изаберете а мудрији, сигурнији, исплативији пут.
- САД би требало да престану да јачају своје војно присуство на Филипинима и широм источне Азије. Наставља се опкољавање Кине базама и трупама давно застарела хладноратовске стратегије „одвраћања“ и „обуздавања“ које су није подржано by доказ.
- Уместо тога, САД би требало да улажу у јачање свог регионалног дипломатског присуства и напора. Један корак у овом правцу било је најављивање а нова амбасада на Соломонским острвима.
- САД би ојачале своју физичку и финансијску сигурност покретањем процеса да затворити непотребне базе у иностранству док гради своје дипломатско присуство у иностранству.
Последице повећаног присуства базе на Филипинима
- Америчко војно присуство на Филипинима је огромно осетљиво питање који датира до америчке колонизације архипелага 1898. и колонијалног рата који се наставио до 1913. године.
- Пресуда за убиство из 2014. и контроверзна 2020 помиловање америчког маринца због гушења и удављења трансродне Филипинке поново је разбуктао гнев многих у земљи.
- Повећано америчко војно присуство повећава подршку филипинској војсци, што је забрињавајуће евиденција о људским правима.
- Филипини су стекли независност од САД 1946, али су остали под неоколонијалном контролом, а америчка војска је задржала велике базе и широка овлашћења у земљи.
- Након година протеста против база и пада диктатуре Фердинанда Маркоса коју подржавају САД, Филипинци су приморали САД да затворе своје базе 1991-92.
- Филипини и даље осећају последице бивших база Кларк и Субик Беј у виду дуготрајне штете по животну средину и здравље, хиљаде деце коју је америчко војно особље родило и које је напустило, и друге штете.
- Некадашње базе су претворене у продуктивну цивилну употребу, укључујући куповину, ресторане, забаву, рекреацијске активности и цивилни аеродром.
Чињенице о америчким базама у иностранству: https://www.overseasbases.net/fact-sheet.html
Сазнајте више: https://www.overseasbases.net
Један одговор
Уложите средства и људство у дипломатију и решавање проблема у региону, а не у претње и смрт војника. Ово може бити конструктивно и корисно без веће цене од војних, уз генерације бољих односа који следе.