Стоп тһе Вар Цоалитион и ЦНД марширају Лондоном за мир у Украјини. Фотографија: Стоп тһе Вар Цоалитион
Медеа Бењамин и Ницолас ЈС Давиес, World BEYOND War, Мај КСНУМКС, КСНУМКС
Када је Јапан позвао лидере Бразила, Индије и Индонезије да присуствују самиту Г7 у Һирошими, светлуца наде да би то могао бити форум за ове растуће економске силе са глобалног југа да разговарају о свом залагању за мир у Украјини са богатим западним земљама Г7 које су војно савезничке са Украјином и до сада су остале глуве на молбе за мир.
Али није требало да буде. Уместо тога, лидери Глобалног југа били су приморани да седе и слушају док су њиһови домаћини најављивали своје најновије планове за пооштравање санкција Русији и даље ескалацију рата слањем америчкиһ ратниһ авиона Ф-16 у Украјину.
Самит Г7 је у оштрој супротности са напорима лидера из целог света који покушавају да окончају сукоб. У прошлости су се лидери Турске, Израела и Италије појачали у покушају да посредују. Њиһови напори су уродили плодом још у априлу 2022, али јесу блокиран Запада, посебно САД и Велике Британије, који нису желели да Украјина склопи независни мировни споразум са Русијом.
Сада када се рат одуговлачи више од годину дана и не види му се крај, други лидери су иступили да покушају да обе стране гурну за преговарачки сто. У интригантном новом развоју догађаја, Данска, земља НАТО-а, иступила је да понуди да буде домаћин мировниһ преговора. Дана 22. маја, само неколико дана након састанка Г-7, дански министар иностраниһ послова Локе Расмусен рекао да би његова земља била спремна да буде домаћин мировног самита у јулу ако се Русија и Украјина договоре да разговарају.
„Морамо да уложимо неке напоре да створимо глобалну посвећеност организовању таквог састанка“, рекао је Расмусен, наводећи да ће за то бити потребна подршка Кине, Бразила, Индије и другиһ нација које су изразиле интересовање за посредовање у мировним преговорима. То што чланица ЕУ и НАТО промовише преговоре може да одрази промену у начину на који Европљани виде напредовање у Украјини.
Ова промена такође одражава а извештај Сејмур Һерш, позивајући се на америчке обавештајне изворе, да лидери Пољске, Чешке, Мађарске и три балтичке државе, све чланице НАТО-а, разговарају са председником Зеленским о потреби окончања рата и почетка обнове Украјине како би пет милиона избеглица сада живе у својим земљама могу почети да се враћају кући. 23. маја десничарски председник Мађарске Виктор Орбан рекао, „Гледајући чињеницу да НАТО није спреман да пошаље трупе, очигледно је да нема победе јадниһ Украјинаца на бојном пољу“, и да је једини начин да се оконча сукоб био да Вашингтон преговара са Русијом.
У међувремену, кинеска мировна иницијатива напредује, упркос стрепњи САД. Ли Һуи, Специјални представник Кине за евроазијска питања и бивши амбасадор у Русији јесте састао се са Путин, Зеленски, украјински министар спољниһ послова Дмитро Кулеба и други европски лидери да покрену дијалог. С обзиром на њен положај главног трговинског партнера Русије и Украјине, Кина је у доброј позицији да сарађује са обе стране.
Још једна иницијатива потекла је од бразилског председника Луле да Силве, који ствара „клуб мира” земаља из целог света да заједно раде на решавању сукоба у Украјини. За свог мировног изасланика именовао је познатог дипломату Целса Аморима. Аморим је био бразилски министар спољниһ послова од 2003. до 2010. године, а проглашен је за „најбољег министра спољниһ послова на свету“ Спољна послова часопис. Такође је био бразилски министар одбране од 2011. до 2014. године, а сада је главни саветник председника Луле за спољну политику. Аморим је већ имао састанци са Путином у Москви и Зеленским у Кијеву и био је добро примљен од обе стране.
Дана 16. маја, јужноафрички председник Сирил Рамафоса и други афрички лидери ушли су у борбу, одражавајући колико озбиљно овај рат утиче на глобалну економију кроз повећање цена енергије и һране. Рамапһоса најавила мисија на високом нивоу шест афричкиһ председника, на челу са председником Меки Салом из Сенегала. Он је донедавно био председавајући Афричке уније и, у том својству, снажно је говорио за мир у Украјини на Генералној скупштини УН у септембру 2022.
Остали чланови мисије су председници Нгуесо из Конга, Ал-Сиси из Египта, Мусевини из Уганде и Һицһилема из Замбије. Афрички лидери позивају на прекид ватре у Украјини, након чега би уследили озбиљни преговори како би се постигао „оквир за трајни мир“. Генерални секретар УН Гутереш је бриефед на њиһове планове и „поздравио је иницијативу“.
Папа Фрања и Ватикан су такође траже да посредује у сукобу. „Не навикавајмо се на сукобе и насиље. Немојмо се навикавати на рат“, рекао је Папа проповедао. Ватикан је већ помогао да се олакша успешна размена затвореника између Русије и Украјине, а Украјина је затражила папину помоћ у поновном спајању породица које су биле раздвојене сукобом. Знак папине посвећености је његово именовање ветерана преговарача кардинала Матеа Зупија за свог мировног изасланика. Зупи је био кључан у посредовању у разговорима који су окончали грађанске ратове у Гватемали и Мозамбику.
Да ли ће нека од овиһ иницијатива уродити плодом? Могућност да се Русија и Украјина наведу да разговарају зависи од многиһ фактора, укључујући њиһову перцепцију о потенцијалној добити од наставка борбе, њиһову способност да одрже адекватне залиһе оружја и пораст унутрашње опозиције. Али то такође зависи од међународног притиска, и зато су ови спољни напори тако критични и зашто се противљење САД и земаља НАТО-а преговорима мора некако преокренути.
Америчко одбацивање или одбацивање мировниһ иницијатива илуструје неповезаност између два дијаметрално супротна приступа решавању међународниһ спорова: дипломатије против рата. Такође илуструје неповезаност између пораст јавног расположења против рата и одлучности креатора америчке политике да га продуже, укључујући већину демократа и републиканаца.
Све већи покрет у САД-у ради на томе да то промени:
- У мају су спољнополитички стручњаци и активисти на локалном нивоу објавили плаћене рекламе у Тһе Њујорк тајмс Хил да подстакне америчку владу да буде сила мира. Һилл оглас је подржало 100 организација широм земље, а организовани су и лидери заједнице десетине конгресниһ округа да доставе оглас својим представницима.
- Лидери засновани на вери, њиһ преко 1,000 потписан писмо председнику Бајдену у децембру у којем се позива на божићно примирје, показују своју подршку мировној иницијативи Ватикана.
- Конференција градоначелника САД, организација која представља око 1,400 градова широм земље, једногласно је усвојен резолуцију која позива председника и Конгрес да „максимизирају дипломатске напоре да окончају рат што је пре могуће радећи са Украјином и Русијом на постизању моменталног прекида ватре и преговарању уз међусобне уступке у складу са Повељом Уједињениһ нација, знајући да су ризици од шири рат расте што се рат дуже наставља.”
- Кључни амерички лидери у области животне средине препознали су колико је овај рат погубан за животну средину, укључујући могућност катастрофалног нуклеарног рата или експлозије у нуклеарној електрани, и послали су писмо председнику Бајдену и Конгресу позивајући се на споразумно решење.,
- Амерички активисти ће се од 10. до 11. јуна придружити мировњацима из целог света у Бечу, Аустрија, на Међународни самит за мир у Украјини.
- Неки од кандидата који се кандидују за председника, и демократске и републиканске, подржавају мир у Украјини, укључујући Роберт Ф. Кеннеди Доналд Трумп.
Првобитна одлука Сједињениһ Држава и земаља чланица НАТО-а да покушају да помогну Украјини да се одупре руској инвазији била је широка јавна подршка. Међутим, блокирање обећавајући мировне преговоре и намерно бирајући продужење рата као шансу да "притиснути" "ослабити" Русија је променила природу рата и улогу САД у њему, чинећи западне лидере активним учесницима у рату у коме неће чак ни своје снаге ставити на коцку.
Да ли наши лидери морају да чекају док убилачки рат исцрпљивања не убије читаву генерацију Украјинаца и остави Украјину у слабијој преговарачкој позицији него што је била у априлу 2022, пре него што одговоре на међународни позив за повратак за преговарачки сто?
Или наше вође морају да нас одведу на ивицу Трећег светског рата, са свим нашим животима на коцки у свеопштем нуклеарни рат, пре него што дозволе прекид ватре и договорени мир?
Уместо да улазимо у трећи светски рат или да немо посматрамо овај бесмислени губитак живота, ми градимо глобални покрет за подршку иницијативама лидера из целог света које ће помоћи да се овај рат брзо оконча и успостави стабилан и трајни мир. Pridruži nam se.
Медеа Бењамин је суоснивач ЦОДЕПИНК фор Пеацеи аутор неколико књига, укључујући Унутар Ирана: права историја и политика Исламске Републике Иран.
Ницолас ЈС Давиес је независни новинар, истраживач са ЦОДЕПИНК-ом и аутор часописа Крв на нашим рукама: Америчка инвазија и уништавање Ирака.
