Гласови који недостају у мировним преговорима у Сирији

Аутор Зена Таххан, Ал Џазира.

Сиријски активиста Хејтам ал Хамви присећа се како је 2003. одлучио да удружи снаге са младићима и девојкама из свог родног града Дараје, у јужном предграђу сиријске престонице Дамаска, како би организовао кампању јавног чишћења.

Са 27 година, алХамви је изашао на улице са десетинама младих, чистећи путеве и скупљајући смеће. Кампања је била пројекат Дараиа Цоммунити Гроуп, који су Ал Хамви и његови пријатељи основали две године раније. Поделили су плакате који упозоравају на пушење и подмићивање у свом граду и отворили библиотеку коју су назвали „Путеви мира“.

АлХамви није знао да ће он и његови пријатељи завршити у затворским ћелијама због друштвеног рада који су обављали. "Нисмо имали никакве политичке мотиве [у то вријеме]", рекао је АлХамви за Ал Џазиру. „Једини политички догађај који смо организовали био је тихи марш против америчке окупације Ирака.

У то време, сиријски председник Башар ел Асад је управо преузео дужност, након што је његов отац Хафез ал Асад, који је владао Сиријом од 1971. године, умро 2000. године.

„Када сам био у затвору, на испитивању, полицајац ме је питао: Која је твоја област? Одговорио сам, 'превентивна медицина'. Рекао је: 'Аха! Ето га. Знам да ваша група није политичка партија, али ако вас оставимо на миру, постаћете политичка странка. Дакле, од сада ћемо вас затварати као превентивну меру“, присјетио се алХамви.

У Сирији су групе цивилног друштва, које су непрофитне, невладине организације које раде у интересу грађана, попут оне коју је АлХамви помогао да се успостави, већ дуго на мети владе. Под 1958 Закон о удружењима, цивилно друштво је законски предмет надзора и потребно је одобрење служби безбедности.

У периоду названом „Дамаск Спринг“, након што је Башар ал-Асад наследио власт, у Сирији је почео успон цивилног друштва и позиви на реформу, али је то брзо сломљено, а припадници таквих група су се суочили са хапшењима и забранама.

„Цивилно друштво је постало опасан концепт, од којег су се многа удружења клонила тражећи неполитичке циљеве“, рекла је за Ал Џазиру Рана Кхалаф, стручњак за сиријско цивилно друштво из Цхатхам Хоусе, института за политику са сједиштем у Великој Британији.

Године 2000. Мутасем Сиоуфи, родом из Дамаска, био је један од студената који су учествовали у оснивању политичког форума за дискусију под називом Комитет за оживљавање грађанског друштва. Позивао је на реформе као и многи у то време.

„Осим чињенице да је влада због тога слала људе у затвор, режим је забранио употребу термина 'цивилно друштво'. Цивилно друштво се упоређује са ционизмом и масонством. Дошло је до потпуне криминализације термина”, рекао је Сиоуфи за Ал Џазиру.

2011. године, када је избила сиријска побуна против Асада, сцена цивилног друштва у Сирији је процветала. Како је рат прешао са мирних протеста на а грађански рат између владиних снага и наоружаних опозиционих група, састављених од војних пребега и обичних цивила, локални мирни активисти мобилисани да одговоре на насиље и кршење људских права.

Са ратом улази у седму годину, стотине организација цивилног друштва развиле су се како унутар тако и ван Сирије, усред безбедносног вакуума и мучног крвопролића, да би испуниле улогу државних институција које имају за циљ да заштите и информишу цивиле.

У рату је убијено најмање пола милиона Сиријаца, а до сада је још милион рањено. Стотине хиљада људи живе у опкољеним подручјима са изузетно ограниченим приступом основним потрепштинама за преживљавање, док је најмање 12 милиона – половина предратног становништва земље – принуђено да напусти своје домове.

Активисти цивилног друштва су, између осталих, они који први реагују, лекари, адвокати, инжењери, новинари, наставници. С једне стране, они пружају помоћ и медицинску помоћ милионима који су тешко погођени ратом. Са друге стране, они преносе гласове Сиријаца на терену притиском на правду и демократију, заустављање напада на цивиле, несметан хуманитарни приступ и позивање на одговорност прекршилаца закона о људским правима.

„Наш први приоритет је да спасемо душе. Желимо да сиријски случај остане жив. Не надамо се да ће се у скорије време постићи било какво [политичко] решење, али желимо да постигнемо нешто на хуманитарном плану“, рекао је Сјуфи, који је сада извршни директор Тхе Даи Афтер, организације са седиштем у Истанбулу која ради на помоћи Сиријцима да формулишу визију демократског управљања.

АлХамви је био у Великој Британији на докторским студијама када је устанак почео. Он је сада директор заступања Ретхинк Ребуилд Социети, организације основане као глас британске сиријске заједнице [Зена Таххан]

Политичко представљање

Али док се главни актери у рату у Сирији ове недеље састају на политичким преговорима у швајцарском граду Женеви како би одлучили о судбини милиона Сиријаца, они који су најближи земљи кажу да се њихов глас не чује.

У оквиру свог заговарања и лобирања, активисти цивилног друштва су полако настојали да буду заступљени у текући политички преговори са циљем да се пронађе решење за рат у Сирији. Они су играли главну саветодавну улогу током сиријског мировног процеса учествујући у просторијама за подршку цивилном друштву (ЦССР) у седишту УН у Женеви, које су основали Стафан де Мистура, главни посредник УН за Сирију, и његов тим.

У таквим просторијама састају се са Де Мистуром и експертима за конфликте како би разговарали о начинима имплементације захтева цивилног друштва. „Састајемо се са стручњацима који имају сазнања о томе како је цивилно друштво могло да утиче на сличне сукобе у другим земљама. Али ситуација у Сирији је другачија“, рекао је Мазен Кевара, васкуларни хирург из Газиантепа из Сиријско-америчког медицинског друштва, највећег медицинског удружења у северној Сирији, изван области под контролом владе.

„Ствари које тражимо су основна људска права. Ниједан вођа не изгладњује своје становништво до смрти – постоје нације које гладују друге нације – али ниједан вођа не опсједа свој народ, и не изгладњује га до смрти, или га насилно протјерује“, рекао је Кевара за Ал Џазиру, алудирајући на више подручја у Сирији гдје су цивили су евакуисани након што су владине снаге увеле херметичку опсаду блокирајући улазак основних залиха као што су храна и вода.

Мазен Кевара, лево, и Мутасем Сјуфи на последњој рунди политичких преговора о рату у Сирији, у Женеви [Зена Таххан]

Како сукоб постаје све компликованији, и како обе стране доказати саучесништво у чињењу ратних злочина а циљајући на цивиле, активисти цивилног друштва кажу да би требало да буду присутни на преговарачком столу као посматрачи политичког процеса. Један преседан је било директно учешће цивилног друштва, посебно женских група, у мировном процесу у Северној Ирској 1990-их.

„После свих ових рунди [мировних преговора], сада је време да цивилно друштво игра активну и легалну улогу у праћењу преговора“, рекао је Кевара. "Ово је оно за шта се сада залажемо."

Кевара и Сиоуфи су међу неколико активиста који су присуствовали бројним рундама политичких преговора као представници Спасите нашу Сирију, платформа неких од највећих група цивилног друштва са седиштем у земљи и ван ње за тражење решења за рат под вођством Сирије. Они кажу да су УН изразиле невољност да их укључе у преговарачки процес због правних ограничења.

„Ми говоримо као аутсајдери о политичкој подели. Ово је суштина питања. Наше сугестије треба узети у обзир и бити у могућности да извршимо притисак на преговарачке стране“, рекао је Сјуфи.

Питање укључивања цивилног друштва у преговарачки процес, рекао је Кхалаф, је да већина доносилаца одлука не верује да грађанске групе могу имати утицај. „Цивилно друштво већ врши притисак на систем УН. Већи проблем је у томе што међународни систем управљања и глобални актери и моћни актери владе одузимају процес од локалног становништва и мирољубивих актера у Сирији.

'Веровао сам у ову поруку од почетка'

На терену, групе цивилног друштва су такође стално по страни и мета. Били су међу првим жртвама хапшења, отмица и циљаних убистава током устанка. У битка за Алеп између јула и децембра 2016, сиријска влада, уз подршку руског ваздухопловства, бомбардовала је сваку болницу у некадашњем упоришту побуњеника у источном Алепу.

Хуманитарни радници су такође били гађани и убијани у бројним приликама.

Сиријска влада у великој мери ограничава деловање таквих организација у областима под својом контролом, што је, кажу активисти, навело многе да их оптуже да су „блиски сиријској опозицији“.

„Критикујемо опозицију исто колико и режим када су неправедни према људима и негативно утичу на њих“, рекао је Кевара. „Ове организације нису повезане са опозицијом или фракцијама. Ове организације су проналазиле људе који су побегли без домова, па су правили склоништа. Нашли су људе без болница, па су направили болнице. Нашли су невакцинисане, па су их вакцинисали. Режим забрањује те организације и види их као терористичке организације“, додао је он.

У областима које држи опозиција, такве групе су такође рутински прогањане, посебно од стране тврдолинијашких оружаних група као што су претходно повезани са Ал Каидом Џабхат Фатех ал-Шам и Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ, такође позната као ИСИС) .

„У областима под контролом опозиције дешавају се произвољна притварања великих размера и кршења јавних слобода […] Не постоји ниједна област под контролом опозиције где су нам показали охрабрујући пример поштовања јавних слобода“, рекао је Сјуфи.

Како се преговори наставе ове недеље, цивилно друштво ће поново бити присутно, како би убедило политичаре да дају приоритет цивилним потребама у мировном процесу, али кажу да нема наде за било какво решење у Сирији у блиској будућности.

„Не постоји међународна спремност да помогне овој земљи да постигне оно што је дечаци из Дере тражена у револуцији“, рекао је Кевара. „Ја сам лекар који је учествовао у мирном активизму у Сирији, лечио пацијенте, био сам изложен репресији владе и насилно протеран из своје земље. Не могу да видим своју мајку и браћу и сестре који су још увек у Дамаску. Надам се да ћу се једног дана вратити у владу за све Сиријце, која верује у слободу и правду.

„Оно што ме тера да наставим је то што сам веровао у ову поруку од самог почетка.

Извор: Ал Џазира