Аутор Тхалиф Деен, Интер Пресс Сервице
Нуклеарна безбедност је била приоритет за америчког председника Барака Обаму. / Цредит:Ели Цлифтон/ИПС
– Као део свог нуклеарног наслеђа, амерички председник Барак Обама тражи резолуцију Савета безбедности УН са циљем забране нуклеарних проба широм света.
Очекује се да ће резолуција, о којој се још преговара у 15-чланом СБУН, бити усвојена пре него што Обама заврши своје осмогодишње председавање у јануару следеће године.
Од њих 15, пет су сталне чланице са правом вета, а које су и највеће светске нуклеарне силе: САД, Британија, Француска, Кина и Русија.
Предлог, први те врсте у Савету безбедности УН, изазвао је широку дебату међу активистима антинуклеарне кампање и мировним активистима.
Џозеф Герсон, директор Програма за мир и економску безбедност у Комитету америчких пријатеља (АФСЦ), квекерској организацији која промовише мир са правдом, рекао је за ИПС да постоји више начина да се погледа предложена резолуција.
Републиканци у америчком Сенату изразили су гнев што Обама ради на томе да УН ојача Споразум о свеобухватној (нуклеарној) забрани тестирања (ЦТБТ), приметио је он.
„Чак су оптужили да резолуцијом заобилази амерички устав, који захтева ратификацију уговора у Сенату. Републиканци су се противили ратификацији ЦТБТ откако је (бивши председник САД) Бил Клинтон потписао споразум 1996. године“, додао је он.
У ствари, иако би међународно право требало да буде право САД, резолуција, ако буде усвојена, неће бити призната као замена за уставни услов о ратификацији уговора у Сенату, а самим тим неће заобићи уставни процес, истакао је Герсон.
„Оно што ће резолуција учинити биће јачање ЦТБТ-а и додавање мало сјаја Обаминој тобожњој нуклеарној аболиционистичкој слици“, додао је Герсон.
ЦТБТ, који је усвојила Генерална скупштина УН још 1996. године, још увек није ступио на снагу из једног примарног разлога: осам кључних земаља је или одбило да потпише или је одложило ратификацију.
Три које нису потписале – Индија, Северна Кореја и Пакистан – и пет које нису ратификовале – Сједињене Државе, Кина, Египат, Иран и Израел – остају необавезне 20 година након усвајања споразума.
Тренутно постоји добровољни мораториј на тестирање који су наметнуле многе нуклеарно наоружане државе. „Али мораториј није замена за ЦТБТ који је на снази. Четири нуклеарна теста које је спровела ДНРК (Демократска Народна Република Кореја) су доказ за то“, рекао је генерални секретар УН Бан Ки Мун, снажан заговорник нуклеарног разоружања.
Према одредбама ЦТБТ-а, уговор не може ступити на снагу без учешћа последње од осам кључних земаља.
Алис Слејтер, саветница у Фондацији за мир нуклеарног доба и која је у Координационом одбору World Beyond War, рекао је за ИПС: „Само мислим да је то велика дистракција од момента који се тренутно гради за преговоре о забрани ове јесени на Генералној скупштини УН-а.
Поред тога, истакла је она, то неће имати ефекта у САД где се од Сената тражи да ратификује ЦТБТ да би он овде ступио на снагу.
„Смешно је било шта учинити у вези са Уговором о свеобухватној забрани тестирања јер он није свеобухватан и не забрањује нуклеарне тестове.
Описала је ЦТБТ као стриктно меру неширења, пошто га је Клинтон потписала „уз обећање нашем др Стрејнџлавсу за Програм управљања залихама који је након 26 подземних тестова на полигону у Невади у којима се плутонијум разноси хемијским експлозивом али нема ланчану реакцију.”
Тако је Клинтонова рекла да то нису нуклеарни тестови, заједно са високотехнолошким лабораторијским тестирањем, као што је Национално постројење за паљење на два фудбалска терена у Ливерморској лабораторији, резултирало је новим предвиђањима за један билион долара током тридесет година за нове фабрике бомби, бомбе и системи испоруке у САД, рекао је Слатер.
Герсон је рекао ИПС-у да ће извештај Отворене радне групе (ОЕВГ) за нуклеарно разоружање бити разматран на предстојећој седници Генералне скупштине.
САД и друге нуклеарне силе се противе почетним закључцима тог извештаја који позивају Генералну скупштину да одобри почетак преговора у УН за споразум о укидању нуклеарног оружја 2017. године, додао је он.
У најмању руку, добијањем публицитета за резолуцију ЦТБТ УН, Обамина администрација већ одвлачи пажњу у Сједињеним Државама од процеса ОЕВГ, рекао је Герсон.
„Слично, иако Обама може да подстакне стварање комисије „плаве врпце“ која би дала препоруке о финансирању трилиона долара нуклеарног оружја и надоградње система за испоруку како би се обезбедило покриће за смањење, али не и окончање ове потрошње, сумњам да ће корак да оконча доктрину првог удара САД, коју наводно разматрају и високи званичници администрације.
Када би Обама наредио да се прекине доктрина америчког првог удара, то би убацило контроверзно питање у председничке изборе, а Обама не жели да учини ништа да поткопа кампању Хилари Клинтон суочена са опасностима Трампових избора, он аргументовано.
„Дакле, опет, притиском и објављивањем ЦТБТ резолуције, пажња америчке јавности и међународне јавности биће одвучена од неуспеха да се промени доктрина борбе против првог ударног рата.
Поред забране нуклеарних проба, Обама такође планира да прогласи политику нуклеарне „без прве употребе“ (НФУ). Ово ће ојачати обавезу САД да никада не користе нуклеарно оружје осим ако га противник не ослободи.
У саопштењу објављеном 15. августа, Азијско-пацифичка лидерска мрежа за нуклеарно неширење и разоружање „охрабрила је САД да усвоје нуклеарну политику „без прве употребе“ и позвала пацифичке савезнике да је подрже“.
Прошлог фебруара Бан је пожалио што није био у стању да оствари један од својих амбициознијих и неухватљивијих политичких циљева: да обезбеди ступање на снагу ЦТБТ-а.
„Ове године се навршава 20 година откако је отворено за потписивање“, рекао је он, истичући да је недавна нуклеарна проба Демократске Народне Републике Кореје (ДНРК) – четврта од 2006. – била „дубоко дестабилизујућа за регионалну безбедност и озбиљно подрива међународне напоре у неширењу.
Сада је време, тврдио је он, да се учини последњи притисак да се обезбеди ступање ЦТБТ-а на снагу, као и да се постигне његова универзалност.
У међувремену, државе би требало да размотре како да ојачају тренутни де фацто мораторијум на нуклеарне тестове, саветовао је он, „тако да ниједна држава не може да користи тренутни статус ЦТБТ-а као изговор за спровођење нуклеарног теста“.
