Давид Свансон
Напомене на # НоВар2016
Влада Сједињених Држава је недавно дала више од милион долара породици једне жртве коју је убила у једном од својих ратова. Случајно је жртва био Италијан. Ако бисте пронашли све ирачке породице са преживјелим члановима којима су Сједињене Државе убиле вољене, то би могло бити милион породица. Милион пута милион долара било би довољно да се према тим Ирачанима третирају као да су Европљани. Ко може да ми каже — дигни руку — колико је милион пута милион?
Тако је, трилион.
Сада, можете ли бројати до трилиона почевши од једног. Хајде. сачекаћемо.
У ствари, нећемо чекати, јер ако бисте избројали један број у секунди, дошли бисте до трилиона за 31,709 година. А имамо и друге говорнике до којих треба доћи.
Трилион је број који не можемо да схватимо. За већину намена је бескорисно. Најпохлепнији олигарх не сања да ће икада видети ни делић од толико долара. Мали делићи толико долара би трансформисали свет. Три посто од тога годишње би окончало глад на земљи. Један проценат годишње би окончао недостатак чисте воде за пиће. Десет посто годишње би трансформисало зелену енергију или пољопривреду или образовање. Три посто годишње током четири године, у текућим доларима, био је Маршалов план.
Па ипак, влада Сједињених Држава преко бројних одељења баца трилион долара годишње на припреме за рат. Тако да то функционише савршено. Узмите једну годину паузе и надокнадите ирачким жртвама. Узмите још неколико месеци и почните да надокнађујете Авганистанце, Либијце, Сиријце, Пакистанце, Јеменце, Сомалијце, итд. Свестан сам да их не набрајам све. Сетите се проблема од 31,709 година.
Наравно, никада не можете у потпуности надокнадити штету уништеној земљи попут Ирака или некој породици која је изгубила вољену особу. Али можете користити милионима и милијардама људи сваке године и спасити и побољшати милионе и милијарде живота за мање него што се потроши на припрему за још ратова. А ово је начин број један на који рат убија – одузимањем средстава за било шта друго. Глобално, то је 2 трилиона долара годишње плус трилиона штете и уништења.
Када покушате да одмерите добро и лоше да одлучите да ли је почетак или наставак рата оправдан, на лошу страну мора да иде цена: финансијска, морална, људска, еколошка, итд., припрема за рат. Чак и ако мислите да можете замислити како би једног дана могло доћи до оправданог рата, морате размислити да ли је оправдано на начин на који је корпорација која загађује земљу и злоставља своје раднике и купце уносан — наиме отписом већине трошкова.
Наравно, људи воле да замишљају да је било неколико оправданих ратова, тако да шанса за још један надмашује сва разарања бескрајне ратне припреме плус све неоправдане ратове које она производи. Сједињене Државе су једноставно морале да се боре са револуцијом против Енглеске иако су ненасилне корекције неправде добро функционисале, а разлог што Канада није морала да води рат са Енглеском је тај што у хокеју нема тачдауна или тако нешто. Сједињене Државе су једноставно морале да убију три четврт милиона људи и да онда окончају ропство, иако ропству није било краја, јер све те друге земље које су окончале ропство, и овај град смо у том граду, окончали су ропство, а да нису убили све те људе прво сада недостаје драгоцено наслеђе застава Конфедерације и горког расистичког огорчености које толико ценимо, или тако нешто.
Други светски рат је био потпуно оправдан јер је председник Рузвелт имао 6 дана слободно у свом предвиђању јапанског напада на који је радио на провоцирању, а САД и Енглеска су одбиле да евакуишу јеврејске избеглице из Немачке, а обалска стража је отерала један брод од њих. Мајами, Стејт департмент је одбио захтев Ане Франк за визу, сви мировни напори да се заустави рат и ослободе логори су блокирани, неколико пута већи број људи који су умрли у логорима је умро ван њих у рату, потпуно уништење цивила и трајна милитаризација Сједињених Држава били су катастрофални преседани, фантазија да Немачка преузме западну хемисферу чим је завршила са освајањем Совјетског Савеза била је заснована на фалсификованим документима квалитета Карл Ровиан, Сједињене Државе су дале сифилис црним трупама током рата и Гватемалцима током Нирнбершког суђења, а америчка војска је на крају рата ангажовала стотине врхунских нациста који су се добро уклопили, али ово је било питање између добра и зла.
Нови тренд покретања ратова као филантропије добија делић јавне подршке САД, али сваки такав рат се ослања на већу подршку оних који су жедни крви. И пошто ниједан хуманитарни рат још није донео корист човечанству, ова пропаганда се у великој мери ослања на ратове који се нису догодили. Пре пет година једноставно је требало бомбардовати Либију због Руанде — где је милитаризам који је подржавао САД створио катастрофу и никада не би бомбардовање икога помогло стварима. Неколико година касније, америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама Саманта Пауер је отворено и бесрамно написала да имамо одговорност да не гледамо на катастрофу створену у Либији да бисмо били на прави начин спремни да бомбардујемо Сирију, а морали смо да бомбардујемо Сирију због Руанде. Такође због Косова, где је пропаганда објавила фотографију мршавог човека иза ограде. У ствари, фотограф је био иза ограде, а поред мршавог је био дебео човек. Али поента је била бомбардовање Србије и подстицање зверстава како би се зауставио холокауст, који америчка влада у време Другог светског рата није имала апсолутно никакав интерес да заустави.
Дакле, хајде да ово разјаснимо једном заувек. Наша је заслуга што се ратови морају рекламирати као добри за људе. Али ми смо добронамерне будале ако у то верујемо. Ратови се морају окончати, а још штетнија институција ратне припреме мора бити укинута.
Не очекујем да можемо и нисам сигуран да би требало да укинемо америчку војску до следећег четвртка, али је важно да разумемо неопходност и пожељност њеног укидања, како бисмо могли да почнемо да предузимамо кораке који ће нас покренути у томе правац. Низ корака може изгледати овако:
1) Престаните да наоружавате друге земље и групе.
2) Створите подршку и учешће САД у институцијама права, ненасиља, дипломатије и помоћи, како је описано у књизи у вашим пакетима, Глобални систем безбедности: алтернатива рату.
3) Прекинути ратове који су у току.
4) Смањите САД на не више од два пута следећег водећег војног потрошача — улагање у транзицију ка мирољубивој одрживој економији.
5) Затворити стране базе.
6) Елиминишите оружје које нема одбрамбену сврху.
7) Спустите САД на не више од следећег водећих војних потрошача и наставите да идете у корак са обрнутом трком у наоружању. Готово је извесно да би Сједињене Државе могле покренути универзалну обрнуту трку у наоружању ако одлуче да је воде.
8) Елиминисати нуклеарно и друго најгоре оружје са земље. Добар корак би био да се САД придруже конвенцији о касетним бомбама сада када су САД тренутно престале да их производе.
9) Успоставити план за потпуно укидање рата.
Чак и неопходни ратови? Праведни ратови? Добри и славни ратови? Да, али ако је за утеху, они не постоје.
Нема потребе да наоружавате свет до зуба. То није ни на који начин економски корисно нити морално оправдано. Ратови данас имају америчко оружје на обе стране. Видео снимци ИСИС-а имају америчка оружја и америчка возила. То није праведно или славно. То је само похлепно и глупо.
Студије попут Ерице Цхеноветх су утврдиле да је много вероватније да ће ненасилни отпор тиранији успети, а да ће успех бити трајнији него уз насилни отпор. Дакле, ако погледамо нешто попут ненасилне револуције у Тунису 2011. године, могли бисмо открити да испуњава онолико критеријума као и свака друга ситуација за наводно Праведан рат, осим што то уопште није био рат. Човек се не би враћао у прошлост и заговарао стратегију за коју је мање вероватно да ће успети, али ће вероватно изазвати много више бола и смрти.
Упркос релативном оскудности досадашњих примера ненасилног отпора страној окупацији, постоје они који већ почињу да тврде да су и тамо успели. Цитират ћу Степхена Зунеса:
„Током прве палестинске интифаде 1980-их, велики део потчињеног становништва је ефективно постао самоуправни ентитет кроз масовну несарадњу и стварање алтернативних институција, приморавајући Израел да дозволи стварање Палестинске управе и самоуправе за већину урбана подручја Западне обале. Ненасилни отпор у окупираној Западној Сахари приморао је Мароко да понуди предлог аутономије... У последњим годинама немачке окупације Данске и Норвешке током Другог светског рата, нацисти више нису контролисали становништво. Литванија, Летонија и Естонија су се ослободиле совјетске окупације ненасилним отпором пре распада СССР-а. У Либану... тридесет година сиријске доминације окончано је великом ненасилном побуном 2005.
Крај цитата. Он има више примера. И, мислим, могло би се погледати бројне примере отпора нацистима, и немачког отпора француској инвазији на Рур 1923. или можда у једнократном успеху Филипина и текућем успеху Еквадора у исељењу Америчке војне базе, и наравно Гандијев пример избацивања Британаца из Индије. Али далеко бројнији примери ненасилног успеха у борби против домаће тираније такође пружају водич за будућу акцију.
На страни избора ненасилног одговора на напад је већа вероватноћа да ће успети и да тај успех потраје дуже, као и мање штете у процесу. Понекад смо толико заузети истицањем да је антиамерички тероризам подстакнут америчком агресијом – каква јесте – да заборављамо да истакнемо да тероризам не успева у својим циљевима баш као што већи амерички тероризам не успева у својим циљевима. Ирачки отпор америчкој окупацији није модел за отпор САД-а некој фантазираној инвазији на Сједињене Државе од стране Владимира Путина и Едварда Сноудена који предводе дивљу групу муслиманских Хондураца да дођу и одузму наше оружје.
Прави модел је ненасилна несарадња, владавина права и дипломатија. И то може почети сада. Шанса за насилне сукобе може се у великој мери свести на минимум.
У одсуству напада, међутим, док се износе тврдње да рат треба покренути као наводно „последње средство“, ненасилна решења су доступна у бесконачној разноликости и могу се испробавати изнова и изнова. Сједињене Државе заправо никада нису достигле тачку да нападну другу земљу као стварно и буквално последње средство. И никада не може.
Ако бисте то могли да постигнете, онда би морална одлука и даље захтевала да замишљена корист вашег рата надмашује сву штету нанету одржавањем институције рата, а то је невероватно висока препрека.
Оно што нам је потребно, да бисмо извршили ненасилни притисак на онога ко заузме Белу кућу и Капитол за четири месеца од сада, јесте већи, енергичнији покрет за укидање рата, са визијом шта бисмо могли да имамо уместо тога.
Током Другог светског рата, пре него што су Сједињене Државе задржале трајно ратно стање, један конгресмен из Мериленда је сугерисао да би се Пентагон после рата могао претворити у болницу и тиме искористити неку корисну сврху. И даље мислим да је то добра идеја. Можда ћу покушати да то споменем особљу Пентагона када га посетимо у понедељак у 9 ујутро.
Ово је визија коју треба да унапредимо, она у којој се мора пронаћи нова и вредна сврха, као у овим огрлицама направљеним од рециклираног нуклеарног оружја, за све што је некада било део неморалног злочиначког подухвата познатог као рат.
