By Прабир Пуркаиастха, World BEYOND War, 17. март 2023
Недавни уговор Аустралије, САД и Велике Британије о куповини нуклеарних подморница вредан 368 милијарди долара Пол Китинг, бивши аустралијски премијер, назвао је као „најгори посао у читавој историји“. Он обавезује Аустралију да купи конвенционално наоружане подморнице на нуклеарни погон које ће бити испоручене почетком 2040 -их. Они ће бити засновани на новим дизајнима нуклеарних реактора које тек треба да развије Велика Британија. У међувремену, почевши од 2030-их, „чека одобрење од америчког Конгреса, Сједињене Државе намеравају да продају Аустралији три подморнице класе Вирџинија, са потенцијалом да продају још две ако буде потребно“ (Трилатерално партнерство Аустралије, Велике Британије и САД о подморницама на нуклеарни погон, 13. март 2023.; нагласак мој). Према детаљима, чини се да овај споразум обавезује Аустралију да купи од САД осам нових нуклеарних подморница, које ће бити испоручене од 2040-их до краја 2050-их. Да су нуклеарне подморнице биле толико пресудне за безбедност Аустралије за коју је раскинула свој постојећи споразум о подморници на дизел погон са Француском, овај споразум не даје веродостојне одговоре.
За оне који су пратили питања нуклеарног ширења, споразум подиже другачију црвену заставу. Ако се технологија нуклеарног реактора подморница и оружни (високо обогаћени) уранијум деле са Аустралијом, то је кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) чији је потписник Аустралија као ненуклеарна сила. Чак би и снабдевање таквим нуклеарним реакторима од стране САД и Велике Британије представљало кршење НПТ-а. Ово чак и ако такве подморнице не носе нуклеарно, већ конвенционално оружје како је наведено у овом споразуму.
Па зашто је Аустралија одустала од уговора са Француском, која је требало да купи 12 дизел подморница од Француска по цени од 67 милијарди долара, мали део њеног огромног посла од 368 милијарди долара са САД? Шта добија, а шта САД тиме што нервира Француску, једног од њених блиских савезника у НАТО?
Да бисмо разумели, морамо да видимо како САД гледају на геостратегију и како се Пет очију – САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд – уклапају у ову ширу слику. Јасно је да САД верују да су језгро НАТО савеза Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Канада за Атлантик и Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Аустралија за Индо-Пацифик. Остали њени савезници, НАТО савезници у Европи и Јапану и Јужној Кореји у источној и јужној Азији, налазе се око овог језгра Пет очију. Зато су Сједињене Државе биле спремне да увреде Француску да би се договориле са Аустралијом.
Шта САД имају од овог споразума? Уз обећање о осам нуклеарних подморница које ће Аустралији добити две до четири деценије касније, САД добијају приступ Аустралији која ће се користити као база за подршку својој поморској флоти, ваздухопловству, па чак и америчким војницима. Тхе речи које користи Бела кућа су, „Већ 2027. Уједињено Краљевство и Сједињене Државе планирају да успоставе ротационо присуство једне подморнице британске класе Астуте и до четири подморнице класе америчке Вирџиније на ХМАС-у Стирлинг близу Перта, Западна Аустралија.” Употреба израза „ротационо присуство“ је да се Аустралији пружи смоквин лист да САД не нуди поморску базу, јер би то нарушило дугогодишњу позицију Аустралије да нема страних база на свом тлу. Јасно је да су све структуре подршке које су потребне за такве ротације оно што има страна војна база, па ће оне функционисати као америчке базе.
Ко је мета савеза АУКУС? Ово је експлицитно у свим писмима о овој теми и ономе што су сви лидери АУКУС-а рекли: то је Кина. Другим речима, ово је обуздавање кинеске политике са Јужнокинеским морем и Тајванским мореузом као кључним спорним океанским регионима. Позиционирање америчких поморских бродова, укључујући нуклеарне подморнице наоружане нуклеарним оружјем, чини Аустралију државом на првој линији фронта у тренутним америчким плановима за обуздавање Кине. Поред тога, то ствара притисак на већину земаља југоисточне Азије које би желеле да остану подаље од таквог такмичења САД против Кине које се одржава у Јужном кинеском мору.
Док је мотивација САД да направи Аустралију као државу фронта против Кине разумљива, оно што је тешко разумети је Добитак Аустралије од таквог усклађивања. Кина није само највећи увозник аустралијске робе, већ и њен највећи добављач. Другим речима, ако је Аустралија забринута за безбедност своје трговине кроз Јужно кинеско море од кинеских напада, највећи део ове трговине је са Кином. Па зашто би Кина била довољно луда да нападне сопствену трговину са Аустралијом? За САД има изузетног смисла добити цео континент, Аустралију, да угости своје снаге много ближе Кини него 8,000-9,000 миља далеко у САД. Иако већ има базе на Хавајима и Гуаму у Тихом океану, Аустралија и Јапан пружају две тачке сидришта, једна на северу и једна на југу у региону источног Тихог океана. Игра је старомодна игра обуздавања, она коју су САД играле са својим војним савезима НАТО, Централне организације уговора (ЦЕНТО) и Организације споразума југоисточне Азије (СЕАТО) након Другог светског рата.
Проблем који САД данас имају је што чак и земље попут Индије, које имају своје проблеме са Кином, не потписују се са САД у војном савезу. Посебно, пошто су САД сада у економском рату са а број земаља, не само Русија и Кина, као што су Куба, Иран, Венецуела, Ирак, Авганистан, Сирија и Сомалија. Док је Индија била вољна да се придружи Кваду – САД, Аустралији, Јапану и Индији – и учествује у војним вежбама, одустала је од тога да Квад постане војни савез. Ово објашњава притисак на Аустралију да војно партнерство са САД, посебно у југоисточној Азији.
Још увек не успева да објасни шта је у томе за Аустралију. Чак и пет нуклеарних подморница класе Вирџинија које Аустралија може добити из друге руке подлежу одобрењу америчког Конгреса. Они који прате америчку политику знају да су САД тренутно неспособне за споразум; последњих година није ратификовала ниједан уговор о питањима од глобалног загревања до права мора. Осталих осам је удаљено добрих 20-40 година; ко зна како би свет изгледао тако далеко.
Зашто је, ако је поморска безбедност њен циљ, Аустралија изабрала спорни споразум о нуклеарној подморници са САД због сигурног снабдевања француским подморницама? Ово је питање да Малколм Турнбул и Пол Китинг, бивши премијер Аустралијске лабуристичке партије, питао је. Има смисла само ако схватимо да Аустралија сада себе види као зупчаник у америчком точку за овај регион. И то је визија пројекције америчке поморске моћи у региону коју данас дели Аустралија. Визија је да колонијалне и бивше колонијалне силе насељеника – Г7-АУКУС – треба да буду те које стварају правила тренутног међународног поретка. А иза говора о међународном поретку стоји шака САД, НАТО-а и АУКУС-а. То је оно што аустралијски споразум о нуклеарној подморници заиста значи.
Овај чланак је настао у сарадњи са Невсцлицк Глобетроттер. Прабир Пуркаиастха је оснивач и уредник Невсцлицк.ин, дигиталне медијске платформе. Он је активиста за науку и покрет слободног софтвера.
