Тхе Ред Сцаре

Алице Слатер, Ин Дептх Невс, Април КСНУМКС, КСНУМКС

ЊУЈОРК (ИДН) — Године 1954. похађао сам Квинс колеџ током година пре него што се сенатор Џозеф Макарти коначно сусрео са одговором на саслушањима војске и Макартија након што је годинама терорисао Американце оптужбама за нелојалне комунисте, машући листама грађана са црне листе, претећи њиховим животима, њихово запослење, њихову способност да функционишу у друштву због својих политичких опредељења.

У кафетерији на факултету разговарали смо о политици када ми је један студент гурнуо жути памфлет у руке. "Овде би требало да прочитате ово." Бацио сам поглед на наслов. Срце ми је прескочило када сам видео речи „Комунистичка партија Америке“. На брзину сам га неотвореног стрпао у своју торбу за књиге, отишао аутобусом кући, одвезао се лифтом до 8. спрата, отишао директно до згаришта и бацио памфлет низ падобран, непрочитаног, пре него што сам ушао у свој стан. Ја сигурно нисам хтела да будем ухваћена на лицу места. Црвени страх ме је ухватио.

Први трачак „друге стране приче“ о комунизму имао сам 1968. године, живећи у Масапекуи на Лонг Ајленду, као домаћица у предграђу, гледајући Волтера Кронкајта како извештава о Вијетнамском рату. Водио је стари филм вести о витком, дечачком сусрету Хо Ши Мина са Вудроом Вилсоном 1919, на крају Првог светског рата, тражећи помоћ САД да оконча бруталну француску колонијалну окупацију Вијетнама. Кронкајт је известио како је Хо чак моделирао вијетнамски устав по нашем. Вилсон га је одбио и Совјети су били више него срећни да помогну. Тако је Вијетнам постао комунистички. Годинама касније, видео сам филм Индо-Кина, драматизујући сурово француско поробљавање вијетнамских радника на плантажама каучука.

Касније тог дана, вечерње вести су приказале гомилу студената у Колумбији како се побуни у кампусу, забарикадира декана Универзитета у његовој канцеларији, узвикујући антиратне слогане и псујући пословне и академске везе Колумбије са Пентагоном. Нису хтели да буду позвани у неморални рат у Вијетнаму! Био сам престрављен. Како се овај потпуни хаос и неред дешавају управо овде на Колумбија универзитету у Њујорку?

Ово је био крај мог света каквог сам га познавао! Управо сам напунио тридесету и студенти су имали слоган „Не веруј никоме старијим од тридесет година“. Окренула сам се свом мужу: „Шта је ствар са овом децом? Зар не знају да је ово Америка? Зар не знају да имамо а политички процес? Боље да урадим нешто по том питању!” Већ следеће ноћи, Демократски клуб је имао дебату у средњој школи Масапеква између јастребова и голубова о Вијетнамском рату. Отишао сам на састанак, препун праведне сигурности у неморални став који смо заузели и придружио се голубовима где смо организовали кампању Јуџина Макартија на Лонг Ајленду за демократску председничку номинацију за окончање рата.

Макарти је изгубио своју кандидатуру 1968. у Чикагу и ми смо формирали Нову демократску коалицију широм земље—ходећи од врата до врата без икаквог интернета и заправо победили на демократској номинацији за Џорџа МекГоверна 1972. у кампањи која је шокирала естаблишмент! Ово је била моја прва болна лекција о томе колико су мејнстрим медији пристрасни против антиратног покрета. Никада нису написали ништа позитивно о Мекгаверновом програму за окончање рата, правима жена, геј правима, грађанским правима. Прогонили су га јер је номиновао сенатора Томаса Иглтона за потпредседника, који је годинама раније био хоспитализован због маничне депресије. Коначно је морао да га замени на листићу са Сарџентом Шрајвером. Освојио је само Масачусетс и Вашингтон. Након тога, шефови Демократске странке створили су читав низ „суперделегата“ да контролишу ко може да добије номинацију и да спрече да се таква ванредна победа више никада не понови!

Године 1989, пошто сам постао адвокат након што су моја деца одрасла, волонтирао сам у Савезу правника за контролу нуклеарног наоружања и посетио Совјетски Савез, са делегацијом професионалног округлог стола у Њујорку. Било је то потресно време за посету Русији. Горбачов је тек почео да спроводи своју нову политику перистројка   гласност—реконструкција и отвореност. Руски народ је комунистичка држава усмеравала да експериментише са демократијом. Плакати су висили по продавницама и вратима горе-доле московским улицама прокламујући демократију—демократија— позивајући људе да гласају.

Наша њујоршка делегација посетила је часопис Новасти—Истина-где су писци објашњавали да под перестројка, недавно су гласали за избор својих уредника. У фабрици трактора у Сверску, 40 миља од Москве, нашу делегацију у сали за конференције у фабрици су питали да ли више волимо да почнемо питањима или да чујемо говор. Док смо дигли руке да гласамо, локални мештани су почели да шапућу и цвркућу „Демократија! Демократија"! Очи су ми се напуниле сузама због изненађења и чуђења које је наше необавезно подизање руку изазвало код наших руских домаћина.

И даље ме прогања болна, горућа визија гробља масовних, необележених гробова у Лењинграду. Хитлерова опсада Лењинграда довела је до скоро милион мртвих Руса. Чинило се да су на сваком углу улице спомен статути одали почаст неком делу од 27 милиона Руса који су погинули у нацистичким нападима. Толико мушкараца преко шездесет. поред којих сам пролазио улицама Москве и Лењинграда, груди су им били украшени војним медаљама из онога што су Руси звали Велики рат. Какве су батине нанели нацистима—и колико истакнуту улогу то још увек игра у њиховој култури данас док се трагични украјински хаос одвија.

У једном тренутку, мој водич је питао: „Зашто нам ви Американци не верујете?“ "Зашто ти не верујемо?" Узвикнуо сам: „Шта је са Мађарска? Шта у вези Чехословачка?” Погледао ме је са болним изразом: „Али морали смо да заштитимо наше границе од Немачке!“ Погледао сам у његове водене плаве очи и чуо ватрену искреност у његовом гласу. У том тренутку сам се осећао изданим од стране моје владе и година сталног страховања од комунистичке претње. Руси су били у одбрамбеном положају док су градили своју војну моћ. Користили су источну Европу као тампон против било каквог понављања ратних разарања које су доживели од стране Немачке. Чак је и Наполеон извршио инвазију право на Москву у претходном веку!

Јасно је да непристојним ширењем НАТО-а поново стварамо лошу вољу и мржњу, упркос Регановим обећањима Горбачову да се неће ширити „један инч на исток” Немачке, а да притом задржи нуклеарно оружје у пет земаља НАТО-а, пласирајући ракете у Румунији и Пољској и играње ратних игара, укључујући нуклеарне ратне игре, на руским границама. Није ни чудо што је наше одбијање да Украјини ускратимо чланство у НАТО-у наишло на сусрет са тренутним страшним насилним нападом и инвазијом Русије.

Никада се у немилосрдном медијском нападу на Путина и Русију не помиње да је у једном тренутку Путин, очајавајући да ће икада моћи да заустави ширење НАТО-а на исток, питао Клинтонову да ли Русија може да се придружи НАТО-у. Али он је одбијен као и други руски предлози САД да преговарају о елиминацији нуклеарног оружја у замену за одустајање од ракетних места у Румунији, да се врате Споразуму о АБМ и ИНФ уговору, да забрани сајбер рат и да преговара о споразуму да забрани оружје у свемиру.

У цртаном филму Мета Вуеркера ујак Сем је на каучу психијатра и уплашено држи пројектил и каже: „Не разумем – имам 1800 нуклеарних пројектила, 283 бојна брода, 940 авиона. Трошим више на своју војску него следећих 12 нација заједно. Зашто се осећам тако несигурно!” Психијатар одговара: „То је једноставно. Имате војно-индустријски комплекс!“

Шта је решење? Свет треба да позове на здрав разум!! 

Позив на глобални мораториј за мир

ПОЗИВ НА ГЛОБАЛНИ ПРИМИР И МОРАТОРИЈУМ на било коју нову производњу оружја—не на још један метак— укључујући и посебно нуклеарно оружје, нека рђа у миру!

ЗАМРЗНУТИ сву производњу оружја и производњу фосилних, нуклеарних и биомасних горива, на начин на који су се нације припремиле за Други светски рат и зауставиле већину домаће производње да направе оружје и користе те ресурсе да спасу планету од катастрофалног климатског уништења;

УСПОСТАВИТИ глобални трогодишњи програм несреће ветрењача, соларних панела, хидротурбина, геотермалне, ефикасности, зелене енергије водоника, са стотинама милиона радних места широм света, и покријте свет соларним панелима, ветрењачама, воденим турбинама, геотермалним генерисањем биљке;

ЗАПОЧНИТЕ ГЛОБАЛНИ ПРОГРАМ одрживе пољопривреде – посадите још десетине милиона стабала, поставите баште на крововима сваке зграде и градске повртњаке на свакој улици;

СВИ РАДЕ ЗАЈЕДНО ШИРОМ ГЛОБУСА на спасавању Мајке Земље од нуклеарног рата и катастрофалног климатског разарања!

Писац служи у одборима World Beyond War, Глобална мрежа против оружја и нуклеарне енергије у свемиру. Она је такође представник невладиних организација УН за Фондација за мир нуклеарног доба.