Гаретх Портер, Средњоисточно око
Подаци подржавају Путинову тврдњу да је обарање унапред припремљено због руског бомбардовања побуњеника повезаних са Турском у Сирији.
Сједињене Америчке Државе и њихови савезници из НАТО-а понудили су ритуал јединства НАТО-а након што су турски званичници изнели своје тезе да се руски авион догодио након што су два авиона продрла у ваздушни простор Турске.
Турски представник наводно пустио снимак серије упозорења која су турски пилоти Ф16 упутили руским авионима без одговора Русије, а САД и друге земље чланице НАТО-а подржале су право Турске да брани свој ваздушни простор.
Портпарол америчког Министарства одбране пуковник Стив Ворен суппортед Турци тврде да је у периоду од пет минута издато 10 опомена. Обамина администрација је очигледно изразила мање забринутости око тога да ли су руски авиони заиста прешли у турски ваздушни простор. пуковник Ворен признао да амерички званичници тек треба да утврде где се налазила руска летелица када је турска ракета погодила авион.
Иако Обамина администрација то не жели да призна, већ доступни подаци подржавају руску тврдњу да је турско обарање, како је рекао руски председник Владимир Путин, „заседа” која је била унапред пажљиво припремљена.
Централна турска тврдња да су њени пилоти Ф-16 упозорили два руска авиона 10 пута у периоду од пет минута заправо је примарни траг да Турска није говорила истину о обарању.
Руски млазни ловац Су-24 „Фенцер“, који је упоредив са америчким Ф111, способан је за брзину 960 миља на сат на великој надморској висини, али на малој надморској висини брзина крстарења је око 870 мпх, или око 13 миља у минути. Навигатор другог авиона потврђен након његовог спасавања да су Су-24 летели крстарећом брзином током лета.
Блиска анализа оба Турске и руске слике радарске путање руских авиона указује да је најранија тачка у којој је било који од руских авиона био на путу који би се могао протумачити као да га је унео у турски ваздушни простор отприлике 16 миља од турске границе – што значи да је то било само минут и 20 секунди далеко од границе.
Штавише, према обе верзије путање лета, пет минута пре обарања руски авиони би летели на исток – далеко од турске границе.
Ако су турски пилоти заиста почели да упозоравају руске авионе пет минута пре обарања, онда су то чинили много пре него што су авиони уопште кренули у општем правцу мале пројекције турске границе у провинцији Северна Латакија.
Да би извршили удар, у ствари, турски пилоти су морали већ да буду у ваздуху и спремни за напад чим сазнају да је руска летелица у ваздуху.
Докази самих турских власти тако остављају мало простора за сумњу да је одлука да се руски авион обори пре него што су руски авиони и почели да лете.
Мотив за удар био је директно везан за турску улогу у подршци антиасадским снагама у близини границе. У ствари, Ердоганова влада није се трудила да сакрије свој циљ у данима пре штрајка. На састанку са руским амбасадором 20. новембра, министар иностраних послова оптужио је Русе за „интензивно бомбардовање“ „цивилних туркменских села“ и рекао да би могло бити "озбиљних последица" осим ако Руси одмах не прекину своје операције.
Турски премијер Ахмет Давутоглу био још експлицитнији, изјављујући да су турске снаге безбедности „добиле инструкције да узврате на сваки развој догађаја који би угрозио безбедност турске границе“. Давутоглу је даље рекао: „Ако дође до напада који би довео до интензивног прилива избеглица у Турску, потребне мере би биле предузете и унутар Сирије и у Турској.
Турска претња осветом – не против руског продора у њен ваздушни простор, већ као одговор на веома широко дефинисане околности на граници – дошла је усред последње у низу битака између сиријске владе и верских бораца. Подручје у којем је авион оборен насељено је туркменском мањином. Они су били далеко мање важни од страних бораца и других снага које су од средине 2013. извеле серију офанзива на том подручју са циљем да угрозе главни алавитски редут председника Асада на обали у провинцији Латакија.
Чарлс Листер, британски специјалиста који је често посећивао провинцију Латакију 2013. забележено у интервјуу у августу 2013, „Латакија, све до самог северног врха [тј. у области Туркменске планине], је већ скоро годину дана упориште страних борачких група.“ Такође је приметио да су, након што се Исламска држава (ИС) појавила на северу, фронт ал-Нусра и његови савезници у тој области „дошли“ до ИСИЛ-а и да је једна од група које се боре у Латакији „постала предгрупа“ за ИСИЛ.
У марту 2014. верски побуњеници су покренули велику офанзиву уз јаку турску логистичку подршку како би заузели јерменски град Кесаб на медитеранској обали Латакије веома близу турске границе. Истанбулске новине, Багцилар, цитирао је члан одбора за спољне послове турског парламента као извештај о сведочењу сељана који живе у близини границе да је хиљаде бораца прешло преко пет различитих граничних прелаза у аутомобилима сиријских таблица да учествују у офанзиви.
Штавише, током те офанзиве сиријски авион који је одговорио на офанзиву на Кесаб је оборио турско ваздухопловство у изванредној паралели са обарањем руског авиона. Турска је тврдила да је авион нарушио њен ваздушни простор, али се није претварала да је претходно упозорила. Сврха покушаја да се одврати Сирија од употребе своје ваздушне силе у одбрани града била је очигледна.
Сада је битка у провинцији Латакија пребачена на област Баирбучак, где су биле сиријске ваздухопловне и копнене снаге покушавајући да пресече водове за снабдевање између села под контролом Нусра фронта и његових савезника и турске границе неколико месеци. Кључно село у области контроле Нусра фронта је Салма, које је у рукама џихадиста од 2012. Интервенција руског ваздухопловства у бици дала је нову предност сиријској војсци.
Турско обарање је стога у суштини био покушај да се одврате Руси да наставе своје операције у тој области против фронта ал-Нусра и његових савезника, користећи не један већ два различита изговора: с једне стране, врло сумњиву оптужбу за руску границу продор за НАТО савезнике, а са друге, оптужба за бомбардовање туркменских цивила за турску домаћу публику.
Неспремност Обамине администрације да се позабави конкретним питањем где је авион оборен указује на то да је добро свесна те чињенице. Али администрација је превише посвећена својој политици сарадње са Турском, Саудијском Арабијом и Катаром да би приморала промену режима да открије истину о инциденту.
Обамин одговор на обарање је благо окривио за проблем руску војску која се налази у делу Сирије. „Они делују веома близу турске границе“, изјавио је он, а ако би се Руси фокусирали само на ДАЕШ, „неки од ових сукоба или потенцијала за грешке или ескалацију су мање вероватни.
-Гаретх Портер је независни истраживачки новинар и добитник Геллхорн награде за новинарство 2012. Аутор је недавно објављеног Мануфацтуред Црисис: Тхе Унтолд Стори оф тхе Иран Нуцлеар Сцаре.
