Важност позитивне активне неутралности за појединачне земље и за међународни мир

Ед Хорган, World BEYOND War, Јун КСНУМКС, КСНУМКС

Презентација др Едварда Хоргана, мировног активисте Ирске алијансе за мир и неутралност, World BEYOND War, и Ветерани за мир.   

У јануару 2021. група ветерана из неколико земаља, укључујући Колумбију, била је укључена у развој пројекта под називом Међународни пројекат неутралности. Били смо забринути да би сукоб у источној Украјини могао да прерасте у велики рат. Веровали смо да је украјинска неутралност од суштинског значаја за избегавање таквог рата и да постоји хитна потреба да се промовише концепт неутралности на међународном плану као алтернатива ратовима агресије и ратовима за ресурсе, који су се водили над народима Блиског истока и другде. Нажалост, Украјина је напустила своју неутралност и сукоб у Украјини је прерастао у велики рат у фебруару 2022. године, а две европске неутралне државе, Шведска и Финска, такође су биле убеђене да напусте своју неутралност.

Од краја Хладног рата, САД и њени НАТО и други савезници, кршећи међународне законе и Повељу УН, воде агресивне ратове у циљу отимања вредних ресурса, користећи Рат против тероризма као изговор. Сви агресивни ратови су незаконити према међународним законима, укључујући Келог-Брианд-пакт и Нирнбершке принципе који су забранили агресију.

Повеља УН се определила за прагматичнији систем „колективне безбедности“, помало као Три мускетара – један за све и сви за једног. Три мускетара су постала пет сталних чланова Савета безбедности УН, понекад познатих као пет полицајаца, који су имали задатак да одржавају или спроводе међународни мир. САД су биле најмоћнија земља на свету на крају Другог светског рата. Непотребно су користиле атомско оружје против Јапана да демонстрирају своју моћ остатку света. По свим стандардима ово је био тежак ратни злочин. СССР је детонирао своју прву атомску бомбу 2. демонстрирајући реалност биполарног међународног система моћи. У овом 1949. веку употребу, или чак поседовање нуклеарног оружја, треба сматрати обликом глобалног тероризма.

Ова ситуација је могла и морала да се реши мирним путем након завршетка Хладног рата, али су лидери САД схватили да су САД поново униполарна најмоћнија земља на свету и кренули да то у потпуности искористе. Уместо пензионисања сада сувишног НАТО-а, пошто је Варшавски пакт пензионисан, НАТО предвођен САД је игнорисао обећања дата Русији да неће ширити НАТО на земље бившег Варшавског пакта. Владавина и злоупотреба силе заменили су владавину међународног права.

Овлашћење вета пет сталних чланица СБУН (П5) им омогућава да делују некажњено и кршећи Повељу УН коју би требало да се придржавају, јер СБ УН у ћорсокаку не може предузети никакве казнене мере против њих.

Ово је довело до низа катастрофалних илегалних ратова од стране САД, НАТО-а и других савезника, укључујући рат против Србије 1999. године, Авганистан 2001., Ирак 2003. и другде. Узели су владавину међународног права у своје руке и постали највећа претња међународном миру.

Агресивне армије не би требало да постоје у овим опасним временима за човечанство у којима насилни милитаризам наноси неизмерну штету самом човечанству и животној средини човечанства. Праве одбрамбене снаге су неопходне како би се спречили ратни господари, међународни криминалци, диктатори и терористи, укључујући терористе на државном нивоу, да почине огромна кршења људских права и уништавају нашу планету Земљу. У прошлости су снаге Варшавског пакта биле ангажоване у неоправданим агресивним акцијама у источној Европи, а европске империјалне и колонијалне силе починиле су вишеструке злочине против човечности у својим бившим колонијама. Повеља Уједињених нација требало је да буде основа за знатно унапређени систем међународне јуриспруденције који би ставио тачку на ове злочине против човечности.

У фебруару 2022. Русија се придружила прекршитељима закона покретањем агресије против Украјине, јер је веровала да ширење НАТО-а до њених граница представља егзистенцијалну претњу руском суверенитету. Руски лидери су вероватно ушли у замку НАТО-а како би искористили украјински сукоб као проки рат или рат ресурсима против Русије.

Концепт међународног права неутралности уведен је да заштити мање државе од такве агресије, а Хашка конвенција В о неутралности из 1907. године постала је дефинитивни део међународног права о неутралности. Постоје многе варијације у пракси и примени неутралности у Европи и другде. Ове варијације покривају спектар од тешко наоружане неутралности до ненаоружане неутралности. Неке земље попут Костарике немају војску и ослањају се на владавину међународног права да би заштитиле своју земљу од напада. Баш као што су полицијске снаге неопходне за заштиту грађана унутар држава, потребан је међународни систем полиције и судске праксе да би се мање земље заштитиле од већих агресивних земаља. У ту сврху могу бити потребне праве одбрамбене снаге.

Са проналаском и ширењем нуклеарног оружја, ниједна земља, укључујући САД, Русију и Кину, више не може бити сигурна да може заштитити своје земље и своје грађане од преплављења. Ово је довело до онога што је заиста луда теорија међународне безбедности која се зове Мутуалли Ассуред Деструцтион, одговарајуће скраћено МАД. Ова теорија је заснована на погрешном веровању да ниједан национални лидер не би био довољно глуп или луд да започне нуклеарни рат.

Неке земље као што су Швајцарска и Аустрија имају неутралност садржану у својим уставима, тако да њихова неутралност може бити окончана само референдумом њихових грађана. Друге земље као што су Шведска, Ирска, Кипар биле су неутралне по питању владине политике иу таквим случајевима то се може променити одлуком владе, као што се већ десило у случају Шведске и Финске. Сада се врши притисак на друге неутралне државе, укључујући Ирску, да напусте своју неутралност. Овај притисак долази из НАТО-а и из Европске уније. Већина држава ЕУ сада су пуноправне чланице НАТО-овог агресивног војног савеза, тако да је НАТО практично преузео Европску унију. Уставна неутралност је стога најбоља опција за земље као што су Колумбија и Ирска, јер само референдум њеног народа може окончати њену неутралност.

Након завршетка Хладног рата, САД и НАТО су обећали Русији да се НАТО неће ширити на земље источне Европе до граница са Русијом. То би значило да би се све земље на руским границама сматрале неутралним земљама, од Балтичког до Црног мора. Овај споразум су брзо прекршиле САД и НАТО.

Историја показује да када агресивне државе развију моћније оружје, оно ће се користити. Амерички лидери који су користили атомско оружје 1945. нису били ЛУДИ, они су само били ЛОШИ. Агресорски ратови су већ нелегални, али се морају наћи начини да се таква незаконитост спречи.

У интересу човечанства, као и у интересу свих живих бића на планети Земљи, сада постоји јак аргумент да се концепт неутралности прошири на што више земаља.

Неутралност која је сада потребна не би требало да буде негативна неутралност у којој државе игноришу сукобе и патње у другим земљама. У међусобно повезаном рањивом свету у којем сада живимо, рат у било ком делу света представља опасност за све нас. Позитивну активну неутралност треба промовисати и подстицати. То значи да неутралне земље имају пуно право да се бране, али немају право да воде рат против других држава. Међутим, ово мора бити права самоодбрана. То би такође обавезало неутралне државе да активно промовишу и помажу у одржавању међународног мира и правде. Мир без правде је само привремени прекид ватре као што су показали Први и Други светски рат.

Постоје неке важне варијације на концепт неутралности, а оне укључују негативну или изолационистичку неутралност. Ирска је пример земље која је практиковала позитивну или активну неутралност од када се придружила Уједињеним нацијама 1955. Иако Ирска има веома мале одбрамбене снаге од око 8,000 војника, била је веома активна у доприносу мировним операцијама УН и изгубио 88 војника који су погинули у овим мисијама УН, што је велика стопа жртава за тако мале одбрамбене снаге.

У случају Ирске, позитивна активна неутралност је такође значила активно промовисање процеса деколонизације и пружање помоћи новим независним државама и земљама у развоју уз практичну помоћ у областима као што су образовање, здравствене услуге и економски развој. Нажалост, откако је Ирска приступила Европској унији, а посебно последњих деценија, Ирска је имала тенденцију да буде увучена у праксу већих држава ЕУ и бивших колонијалних сила у експлоатацији земаља у развоју уместо да им истински помаже. Ирска је такође озбиљно нарушила своју репутацију неутралности дозвољавајући америчкој војсци да користи аеродром Шенон на западу Ирске за вођење својих агресорских ратова на Блиском истоку. САД, НАТО и Европска унија користе дипломатски и економски притисак да натерају неутралне земље у Европи да напусте своју неутралност и успевају у тим напорима. Важно је истаћи да је смртна казна забрањена у свим чланицама ЕУ и то је веома добар развој догађаја. Међутим, најмоћније чланице НАТО-а, које су и чланице ЕУ, у последње две деценије противправно убијају људе на Блиском истоку. Ово је смртна казна у огромним размерама путем рата. Географија такође може играти важну улогу у успешној неутралности, а периферна острвска локација Ирске на западном рубу Европе олакшава одржавање њене неутралности. Ово је у супротности са земљама попут Белгије и Холандије којима је у неколико наврата нарушена неутралност. Међутим, међународни закони морају бити унапређени и примењени како би се осигурало поштовање и подршка неутралности свих неутралних земаља.

Иако има многа ограничења, Хашка конвенција о неутралности се сматра каменом темељцем за међународне законе о неутралности. Права самоодбрана је дозвољена према међународним законима о неутралности, али су агресивне земље веома злоупотребљавале овај аспект. Активна неутралност је одржива алтернатива агресивним ратовима. Овај међународни пројекат неутралности мора бити део шире кампање да се НАТО и други агресивни војни савези учине сувишним. Реформација или трансформација Уједињених нација је такође други приоритет, али то је посао другог дана.

Концепт и пракса неутралности је на међународном удару, не зато што је погрешан, већ зато што доводи у питање све већу милитаризацију и злоупотребе моћи од стране најмоћнијих држава. Најважнија дужност сваке владе је да брани сав свој народ и да следи најбољи интерес свог народа. Укључивање у ратове других земаља и приступање агресивним војним савезима никада није користило народима мањих земаља.

Позитивна неутралност не спречава неутралну државу да има добре дипломатске, економске и културне односе са свим другим државама. Све неутралне државе треба да буду активно укључене у промовисање националног и међународног мира и глобалне правде. Ово је суштинска разлика између негативне, пасивне неутралности с једне стране и позитивне активне неутралности с друге стране. Промовисање међународног мира није само посао Уједињених нација, то је веома важан посао за све нације, укључујући Колумбију. Нажалост, Уједињеним нацијама није дозвољено да ураде свој најважнији посао стварања и одржавања међународног мира, што чини важнијим да све земље чланице УН треба да раде активно на стварању међународног мира и правде. Мир без правде је само привремени прекид ватре. Најбољи пример за то био је Версајски мировни споразум из Првог светског рата, који није имао правду и био је један од узрока Другог светског рата.

Негативна или пасивна неутралност значи да држава само избегава ратове и гледа своја посла у питањима међународних односа. Пример за то су биле Сједињене Државе у Првом и Другом светском рату, када су САД остале неутралне све док нису биле присиљене да објаве рат потапањем Лузитаније у Првом светском рату и јапанским нападом на Перл Харбор у Другом светском рату. Позитивна активна неутралност је најбољи и најповољнији облик неутралности, посебно у овом 1^st века када се човечанство суочава са неколико егзистенцијалних криза укључујући климатске промене и ризик од нуклеарног рата. Људи и земље не могу више да живе у изолацији је овај међусобно зависни свет данашњице. Активна неутралност треба да значи да неутралне државе не гледају само своја посла, већ и да активно раде на стварању међународног мира и глобалне правде и треба да стално раде на побољшању и примени међународних закона.

Предности неутралности укључују чињеницу да је неутралност призната конвенција у међународном праву, за разлику од несврстаности, те стога намеће обавезе не само неутралним државама, већ намеће и обавезе државама које нису неутралне, да поштују неутралност неутралних држава. Историјски је било много случајева у којима су неутралне државе биле нападнуте у агресорским ратовима, али као што пљачкаши банака и убице крше националне законе, тако и агресивне државе крше међународне законе. Зато је промовисање поштовања међународних закона толико важно, и зашто неке неутралне државе могу сматрати да је неопходно да имају добре одбрамбене снаге да одврате нападе на своју државу, док друге, као што је Костарика, могу бити успешна неутрална држава, без икакве војне силе. Ако земља као што је Колумбија има вредне природне ресурсе, онда би требало да буде мудро да Колумбија има добре одбрамбене снаге, али то не значи нужно трошење милијарди долара на најсавременије борбене авионе, борбене тенкове и ратне бродове. Савремена војна одбрамбена опрема може омогућити неутралној држави да брани своју територију без банкрота њене економије. Агресивна војна опрема вам је потребна само ако нападате или вршите инвазију на друге земље, а неутралним државама је то забрањено. Неутралне земље треба да се определе за здраворазумски тип правих одбрамбених снага и потроше новац који уштеде на пружање квалитетних здравствених, социјалних услуга, образовања и других виталних услуга за своје људе. У време мира, ваше колумбијске одбрамбене снаге могу се користити за многе добре сврхе као што су заштита и унапређење животне средине, помоћ у помирењу и пружање виталних социјалних услуга. Свака власт треба да се фокусира пре свега на одбрану најбољих интереса свог народа и ширих интереса човечанства, а не само на одбрану своје територије. Без обзира колико милијарди долара потрошите на своје војне снаге, то никада неће бити довољно да спречите велику светску силу да нападне и окупира вашу земљу. Оно што треба да урадите је да одвратите или обесхрабрите сваки такав напад тако што ћете учинити да велика сила нападне вашу земљу што је могуће теже и скупље. По мом мишљењу, ово се може постићи тако што неутрална држава не покушава да брани неодбрањиво, већ да има политику и припрему да прибегне мирној несарадњи са било којим инвазијским силама. Многе земље као што су Вијетнам и Ирска користиле су герилски рат за постизање своје независности, али цена људских живота може бити неприхватљиво висока, посебно са 21.^st века ратовање. Одржавање мира мирним средствима и владавином права је најбоља опција. Покушај да се постигне мир вођењем рата је рецепт за катастрофу. Погинуле у ратовима нико никада није питао да ли сматрају да је њихова смрт оправдана или „вриједна тога“. Ипак, када је америчка државна секретарка Медлин Олбрајт била испитана о смрти преко пола милиона ирачке деце током 1990-их и да ли је цена вредна тога, она је одговорила: „Мислим да је то веома тежак избор, али цена, ми размислите, цена је вредна тога.”

Када анализирамо опције за националну одбрану, предности неутралности далеко надмашују све недостатке. Шведска, Финска и Аустрија су успешно задржале своју неутралност током Хладног рата, ау случају Шведске остале су неутралне више од 200 година. Сада, пошто су Шведска и Финска напустиле неутралност и приступиле НАТО-у, довеле су своје народе и своје земље у далеко опаснију ситуацију. Да је Украјина остала неутрална држава, сада не би трпела разорни рат који је до сада вероватно убио преко 100,000 њених људи, а једини корисници су били произвођачи оружја. Агресорски рат Русије наноси и огромну штету народу Русије, без обзира на провокацију НАТО агресивног ширења. Руски председник Путин направио је страшну грешку ушавши у замку коју је организовао НАТО. Ништа не оправдава агресију коју је Русија употребила у својој окупацији источне Украјине. Исто тако, САД и њени савезници из НАТО-а нису били оправдани да свргну владе Авганистана, Ирака и Либије и изведу неоправдану војну агресију у Сирији, Јемену и другде.

Међународни закони су неадекватни и не спроводе се. Решење за ово је стално унапређење међународног права и одговорност за кршење међународних закона. Ту треба применити активну неутралност. Неутралне државе увек треба да активно промовишу глобалну правду и реформу и ажурирање међународног права и јуриспруденције.

УН су основане првенствено за стварање и одржавање међународног мира, али УН у томе спречавају сталне чланице СБУН.

Недавни сукоби у Судану, Јемену и другде показују сличне изазове и злоупотребе. Војни извршиоци грађанског рата у Судану се не боре у име народа Судана, они раде супротно. Они воде рат против народа Судана како би наставили корумпирану крађу драгоцених ресурса Судана. Саудијска Арабија и њени савезници уз подршку САД, Британије и других добављача оружја били су ангажовани у геноцидном рату против народа Јемена. Западне и друге земље експлоатишу ресурсе Демократске Републике Конго више од једног века уз огромну цену живота и патње народа Конга.

Пет сталних чланица Савета безбедности УН имало је посебан задатак да поштују принципе и чланове Повеље УН. Ипак, три од њих, САД, УК и Француска, делују кршећи Повељу УН од краја Хладног рата, а пре тога у Вијетнаму и другде. У скорије време Русија је чинила исто тако што је вршила инвазију и водећи рат у Украјини, а пре тога, у Авганистану 1980-их.

Моја земља, Ирска, је много мања од Колумбије, али као и Колумбија, ми смо патили од грађанских ратова и спољног угњетавања. Поставши позитивна активна неутрална држава Ирска је играла важну улогу у промовисању међународног мира и глобалне правде и постигла је помирење унутар Ирске. Верујем да Колумбија може и треба да уради исто.

Иако неки могу тврдити да постоје недостаци неутралности као што су недостатак солидарности и сарадње са савезницима, рањивост на глобалне претње и изазове, ово се може рећи само за негативну изолационистичку неутралност. Врста неутралности која најбоље одговара међународној ситуацији у 21. веку и најбоље одговара Колумбији је позитивна активна неутралност у којој неутралне државе активно промовишу мир и правду на националном, регионалном и међународном нивоу. Ако Колумбија постане позитивна активна неутрална држава, то ће пружити веома добар пример свим осталим државама Латинске Америке да следе пример Колумбије и Костарике. Када погледам мапу света, видим да је Колумбија веома стратешки лоцирана. Као да је Колумбија вратар Јужне Америке. Учинимо Колумбију ЧУВАРОМ ЗА МИР и за глобалну правду.