У тренутку када се чини да Бајденова администрација удвостручује украјински сукоб, ТомДиспатцх редован Рајан Менон пажљиво сагледава шта тај рат заправо кошта наш свет и, верујте ми, то је суморна прича коју не видите ових дана. Нажалост, како се борбе одвијају (и даље и даље), док Вашингтон постаје све више уложен у саму то сталност, трошкови за нас остале на овој планети само расту.
И није у питању само гурање Владимира Путина превише-нуклеаризован наслоните се на зид или главу, као недавно руски министар спољних послова ставите га, за могући Трећи светски рат. Имајте на уму да тако потпуно фокусирање на кризу у Украјини значи поново осигурати да би најдубља опасност за ову планету, климатске промене, могла да заузме место у другом хладном рату.
И имајте на уму, рат не иде добро ни у земљи. Већ је јасно да, у очима многих Американаца, Џо Бајден никада неће бити „ратни председник“ око кога би требало да се окупе. Истраживања сугеришу да је већина нас, у најбољем случају, „млак” о његовој досадашњој улози у рату и сплит о томе шта да се ради о његовим поступцима (као и о много чему другом). И немојте рачунати на то да ће рат помоћи демократама на биралиштима у новембру, а не да инфлација расте. Све хаотичнија планета која изгледа све више измакла контроли могла би ставити Трамписте из Републиканске партије у седло у годинама које долазе - још једна ноћна мора првог реда. Имајући то на уму, размислите са Рајаном Меноном каква је катастрофа инвазија Украјине за многе на овој нашој рањеној планети. Том
Године 1919. писао је познати британски економиста Џон Мејнард Кејнс Економске посљедице мира, књига која би се заиста показала контроверзном. У њему је упозорио да ће драконски услови наметнути пораженој Немачкој после онога што је тада било познато као Велики рат — који данас зовемо Први светски рат — имати погубне последице не само за ту земљу већ и за целу Европу. Данас сам прилагодио његов наслов да истражим економске последице (мање него великог) рата који је сада у току – оног у Украјини, наравно – не само за оне који су директно укључени, већ и за остатак света.
Није изненађујуће, након руске инвазије 24. фебруара, извештавање се углавном фокусирало на свакодневне борбе; уништавање украјинске економске имовине, од зграда и мостова до фабрика и целих градова; тежак положај украјинских избеглица и интерно расељених лица или интерно расељених лица; и све више доказа о зверствима. Потенцијални дугорочни економски ефекти рата у Украјини и ван ње нису привукли ни приближно толико пажње, из разумљивих разлога. Они су мање висцерални и, по дефиницији, мање непосредни. Ипак, рат ће узети огроман економски данак, не само Украјини, већ и очајнички сиромашним људима који живе хиљадама миља далеко. Богатије земље ће такође искусити лоше последице рата, али ће моћи боље да се носе са њима.
Разбијена Украјина
Неки очекују да ће овај рат потрајати иеарс, Чак деценија, иако се та процена чини превише мрачном. Оно што знамо, међутим, јесте да су, чак и за два месеца, економски губици Украјине и спољна помоћ која ће тој земљи икада бити потребна да постигне било шта што личи на оно што је некада важило за нормално, запањујући.
Почнимо са украјинским избеглицама и интерно расељеним лицима. Заједно, ове две групе већ чине 29% укупног становништва земље. Да бисте то ставили у перспективу, покушајте да замислите 97 милиона Американаца који ће се наћи у таквој невољи у наредна два месеца.
Од краја априла, КСНУМКС милиона Украјинци су побегли из земље у Пољску и друге суседне земље. Иако су многи — процене варирају између неколико стотина хиљада и милион — почели да се враћају, нејасно је да ли ће моћи да остану (због чега их подаци УН-а искључују из њихове процене укупног броја избеглица). Ако се рат погорша и учини iзаиста, последњих година, континуирани егзодус избеглица могао би данас да резултира потпуно незамисливим.
То ће додатно оптеретити земље које су их домаћини, посебно Пољску, која је већ скоро признала три милиона бежећи од Украјинаца. Једна процена колико кошта да им се обезбеди основне потребе је $ КСНУМКС милијарди. И то за једну годину. Штавише, када је направљена та пројекција избеглица је било милион мање него сада. Додајте томе и КСНУМКС милиона Украјинци који су напустили своје домове, али не и саму земљу. Цена да се сви ови животи поново постану цели биће запањујућа.
Када се рат заврши и тих 12.8 милиона исељених Украјинаца почну да покушавају да обнове своје животе, многи ће открити да је њихов стамбене зграде и куће више не стоје или нису погодни за становање. Тхе болнице и клинике од којих су зависили, места на којима су радили, њихова деца школе, продавнице и центри у Кијеву и другде где су купили основне потрепштине можда су такође сравњени или тешко оштећени. Очекује се да ће се украјинска привреда само ове године смањити за 45%, што није изненађујуће с обзиром на то да половина њених предузећа не ради и, према Светска банка, његов поморски извоз са његове сада зараћене јужне обале је практично престао. За повратак чак и на предратне нивое производње биће потребно најмање неколико година.
O nama једна трећина украјинске инфраструктуре (мостови, путеви, железничке пруге, водовод и сл.) је већ оштећена или срушена. Поправка или обнова ће захтевати између $ КСНУМКС милијарди $ КСНУМКС милијарди. Украјински министар финансија сматра да ако се додају изгубљена производња, извоз и приходи, укупна штета учињена ратом већ премашује $ КСНУМКС милијарди. То је скоро четири пута више од вредности Украјине бруто домаћи производ у 2020.
И имајте на уму, такве бројке су у најбољем случају приближне. Прави трошкови ће несумњиво бити већи и огромни износи помоћи међународних финансијских организација и западних земаља потребних у годинама које долазе. На састанку који су сазвали Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка, украјински премијер процењено да би обнова његове земље захтевала 600 милијарди долара и да му је потребно 5 милијарди долара месечно у наредних пет месеци само да би ојачао њен буџет. Обе организације су већ кренуле у акцију. Почетком марта ММФ је одобрио а $ КСНУМКС милијарди хитни зајам за Украјину и Светску банку додатни $ КСНУМКС милиона. И то ће сигурно бити само почетак дугорочног прилива средстава у Украјину од та два зајмодавца, док ће поједине западне владе и Европска унија несумњиво обезбедити сопствене кредите и грантове.
Запад: већа инфлација, нижи раст
Економски ударни таласи изазвани ратом већ наносе штету западним економијама и бол ће се само повећавати. Економски раст у најбогатијим европским земљама износио је 5.9% у 2021. ММФ антиципатес да ће пасти на 3.2% у 2022. и на 2.2% у 2023. У међувремену, између фебруара и марта ове године, инфлација у Европи порасла са 5.9% на 7.9%. И то изгледа скромно у поређењу са скоком европских цена енергената. У марту су се већ увелико повећали 100% у поређењу са пре годину дана.
Добре вести, преноси Финанциал Тимес, је да је незапосленост пала на рекордно ниских 6.8%. Лоше вести: инфлација је надмашила плате, тако да су радници заправо зарађивали 3% мање.
Што се тиче Сједињених Држава, економски раст, пројектован на 100% за 2022, вероватно ће бити бољи него у водећим европским економијама. Међутим, конференцијски одбор, тхинк танк за својих 2,000 предузећа чланица, очекује да ће раст пасти на 2.2% у 2023. У међувремену, стопа инфлације у САД је достигла 100% крајем марта. То је двоструко више него пре 12 месеци и највише од тада 1981. Џером Пауел, председник Федералних резерви, јесте упозорио да ће рат створити додатну инфлацију. Њујорк тајмс колумниста и економиста Пол Кругман верује да ће пасти, али ако јесте, поставља се питање: када и колико брзо? Осим тога, Кругман очекује поскупљења до погоршати пре него што почну да попуштају. Фед може да обузда инфлацију подизањем каматних стопа, али би то могло да доведе до даљег смањења економског раста. Заиста, Деутсцхе Банк је објавила вест 26. априла са својим предвиђањем да ће борба Фед-а против инфлације створити „велика рецесија” у САД крајем следеће године.
Уз Европу и САД, ни азијско-пацифички регион, трећа светска економска сила, неће остати неоштећен. Наводећи последице рата, ММФ смањио своју прогнозу раста за тај регион за још 0.5% на 4.9% ове године у поређењу са 6.5% прошле године. Инфлација у азијско-пацифичком региону је ниска, али се очекује да ће порасти у бројним земљама.
Такви нежељени трендови не могу се сви приписати само рату. Пандемија Цовид-19 створила је проблеме на многим фронтовима, а америчка инфлација је већ пузала пре инвазије, али ће сигурно погоршати ствари. Узмите у обзир цене енергије од 24. фебруара, дана када је почео рат. Тхе цена нафте тада је износио 89 долара по барелу. После цик-загова и максимума од 9. марта од 119 долара, стабилизовао се (бар за сада) на 104.7 долара 28. априла – скок од 17.6% за два месеца. Жалбе од стране САД британски владе у Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате да повећају производњу нафте никуда, тако да нико не треба да очекује брзо олакшање.
Цене за контејнерска испорука Логистика, који је већ повећан пандемијом, додатно је порастао након инвазије на Украјину и поремећаји у ланцу снабдевања такође погоршао. Цене хране су такође порасле, не само због већих трошкова енергије, већ и због тога што Русија учествује са скоро 18 одсто глобални извоз пшенице (и Украјина 8%), док је учешће Украјине у глобалном извозу кукуруза 100% а две земље заједно рачунају више од четвртине глобалног извоза пшенице, кључног усева за многе земље.
Русија и Украјина такође производе 100% светског сунцокретовог уља, које се широко користи за кување. Раст цена и несташица ове робе већ су очигледни, не само у Европској унији, већ иу сиромашнијим деловима света, као што су Блиски исток Индија, која скоро све своје снабдевање добија из Русије и Украјине. Додатно, 100% украјинског извоза носе бродови, а и Црно и Азовско море су сада ратне зоне.
Тешко стање земаља са „ниским приходима“.
Спорији раст, поскупљења и веће каматне стопе као резултат настојања централних банака да укроте инфлацију, као и повећана незапосленост, наштетиће људима који живе на Западу, посебно најсиромашнијим међу њима који троше далеко већи део своје зараде. о основним потрепштинама као што су храна и гас. Али „земље са ниским приходима“ (према подацима Светске банке дефиниција, они са просечним годишњим приходом по глави становника испод 1,045 долара у 2020. години), посебно њихови најсиромашнији становници, биће много теже погођени. Имајући у виду огромне финансијске потребе Украјине и одлучност Запада да их задовољи, земљама са ниским приходима ће вероватно бити далеко теже да добију финансирање за отплату дуга које ће дуговати због повећаног задуживања за покривање растућих трошкова увоза, посебно основне ствари попут енергије и хране. Додајте томе смањене зараде од извоза због споријег глобалног економског раста.
Пандемија Цовид-19 је већ приморала земље са ниским приходима да преброде економску олују тако што су више задуживале, али ниске камате су учиниле њихов дуг, већ рекордним $ КСНУМКС милијарди, нешто лакше за управљање. Сада, када глобални раст опада, а трошкови енергије и хране расту, они ће бити приморани да се задужују по далеко вишим каматама, што ће само повећати њихов терет отплате.
Током пандемије, 100% земаља са ниским дохотком захтевало је ослобађање од својих обавеза отплате дуга (у поређењу са 30% у 2015). Више каматне стопе, заједно са вишим ценама хране и енергије, сада ће погоршати њихову ситуацију. Овог месеца, на пример, Шри Ланка каснила са отплатом дуга. Истакнути економисти упозоравају да би се то могло показати као звоник, јер друге земље воле Egipat, Пакистан, и Тунис суочавају са сличним проблемима дуга које рат отежава. Заједно су дуговале 74 земље са ниским приходима $ КСНУМКС милијарди у отплати дуга ове године, повећање од 45% у односу на 2020.
А оне се, пазите, чак и не сматрају земљама са ниским приходима. За њих је ММФ традиционално служио као зајмодавац последње инстанце, али да ли ће моћи да рачунају на његову помоћ када су и Украјини хитно потребни огромни кредити? ММФ и Светска банка могу да траже додатне прилоге од својих богатих држава чланица, али да ли ће их добити када се и те земље носе са све већим економским проблемима и брину за сопствене љутите гласаче?
Наравно, што је већи терет дуга земаља са ниским приходима, то ће мање моћи да помогну својим најсиромашнијим грађанима да подносе веће цене основних животних намирница, посебно хране. Индекс цена хране Организације за храну и пољопривреду је порастао 100% само од фебруара до марта и већ је био за 33.6% већи него пре годину дана.
Растуће цене пшенице — у једном тренутку цена по бушелу скоро удвостручен пре него што се стану на ниво од 38% већи него прошле године — већ су створили несташице брашна и хлеба у Египту, Либану и Тунису, који су недавно тражили између 25% и 80% свог увоза пшенице у Украјину. Друге земље, као Пакистан и Бангладеш — прва купује скоро 40% пшенице из Украјине, а друга 50% од Русије и Украјине — могла би да се суочи са истим проблемом.
Место које највише пати од скоковитих цена хране можда је Јемен, земља која је годинама била заглибљена у грађанском рату и која се суочила са хроничном несташицом хране и глађу много пре него што је Русија напала Украјину. Тридесет одсто увезене пшенице у Јемен долази из Украјине и, захваљујући смањењу понуде изазваном ратом, цена по килограму је већ порасла скоро пет пута на њеном југу. Тхе Светски програм за храну (ВФП) троши додатних 10 милиона долара месечно за своје операције тамо, пошто би се скоро 200,000 људи могло суочити са „условима сличним глади“, а укупно 7.1 милион ће искусити „хитне нивое глади“. Међутим, проблем није ограничен на земље попут Јемена. Према ВФП276 милиона људи широм света суочило се са „акутном глађу“ чак и пре почетка рата, а ако се повуче у лето, још 27 до 33 милиона могло би да се нађе у том несигурном положају.
Хитност мира — и то не само за Украјинце
Обим средстава потребних за обнову Украјине, значај који САД, Британија, Европска унија и Јапан придају том циљу, као и све већи трошак критичног увоза, довешће најсиромашније земље света у још тежу економску ситуацију. Наравно, сиромашни људи у богатим земљама су такође рањиви, али они у најсиромашнијим ће патити много више.
Многи већ једва преживљавају и немају низ социјалних услуга доступних сиромашнима у богатим земљама. Америчка мрежа социјалне сигурности је излизано у поређењу са европским аналогима, али барем тамо is Каква ствар. У најсиромашнијим земљама није тако. Тамо, најмање срећни пролазе уз малу, ако уопште икакву, помоћ својих влада. Само 100% од њих су на било који начин покривени таквим програмима.
Најсиромашнији на свету не сносе никакву одговорност за рат у Украјини и немају капацитет да га доведу до краја. Међутим, осим самих Украјинаца, њихово продужење ће их највише повриједити. Најсиромашнији међу њима нису гранатирани од стране Руса или окупирани и подвргнути ратним злочинима као становници украјинског града Буцха. Ипак, и за њих је окончање рата питање живота или смрти. Толико деле са народом Украјине.
Ауторско право 2022 Рајан Менон
Рајан Менонје ТомДиспатцх редован, је Анне и Бернард Спитзер професор међународних односа емеритус на Повелл Сцхоол, Цити Цоллеге оф Нев Иорк, директор Великог стратешког програма у одбрамбеним приоритетима и виши истраживач на Салтзман институту за рат и мир на Универзитету Колумбија. Аутор је, недавно, од Уображеност хуманитарне интервенције.
