Саботира мир у Кореји

Iможда само да две Кореје смишљају начин да избегну рат, на велику љутњу и несрећу председника Трампа и америчког безбедносног естаблишмента, који очигледно све више виде рат као неизбежан, па чак и у најбољем интересу Америка.

Зашто, чак и америчка мејнстрим штампа, која често делује као ек оффицио портпарол америчке владе, изгледа иритирана због покретања преговора Северне Кореје са Јужном Корејом. Штампа описује покушаје Северне Кореје не као покушај да се избегне рат, већ као цинични покушај да се „забије клин“ између Сједињених Држава и Јужне Кореје.

Заправо, председник Трамп, који је очигледно узнемирен што га Кореје маргинализују, користи своје смешне и опасне твитовање да даље провоцира Северну Кореју, са очигледном намером да „забије клин“ између Северне Кореје и Јужне Кореје, а клин који би могао да саботира разговоре између њих.

Хајдемо прво до корена проблема у Кореји. Тај корен је америчка влада, конкретно амерички огранак владе за националну безбедност, односно Пентагон и ЦИА. То је разлог кризе у Кореји. То је разлог зашто би рат могао изненада да избије, убивши стотине хиљада људи и више ако рат постане нуклеарни.

Америчка влада и њени помоћници у мејнстрим штампи кажу да је проблем у програму нуклеарног развоја Северне Кореје.

Балдердасх! Проблем је у деценијама старим циљевима Пентагона и ЦИА-е да изврше промену режима у Северној Кореји, што је циљ хладног рата који они никада нису могли да одбаце. Зато Пентагон има око 35,000 војника стационираних у Јужној Кореји. Зато тамо имају редовне војне вежбе. Зато имају оне бомбардере. Они желе промену режима, лошу, као што то још раде на Куби и Ирану, и баш као што су желели (и добили) у Ираку, Авганистану, Сирији, Либији, Чилеу, Гватемали, Индонезији и многим другим земљама.

Зато Северна Кореја жели нуклеарне бомбе — да заштити свој комунистички режим тако што ће одвратити Сједињене Државе од напада и испунити свој вишедеценијски циљ промене режима. Северна Кореја зна да је нуклеарно одвраћање једина ствар која би могла да одврати Пентагон и ЦИА од напада.

Стратегија нуклеарног одвраћања је свакако функционисала за Кубу током кубанске ракетне кризе. Једном када је Совјетски Савез инсталирао нуклеарне пројектиле на Куби, то је спречило Пентагон и ЦИА да поново нападну и инвазију на острво и чак је натерало председника Кенедија да се заветује да Пентагон и ЦИА неће поново извршити инвазију на острво.

Северна Кореја је такође видела шта се дешава са осиромашеним режимима Трећег света који немају нуклеарно оружје, као што су Ирак, Авганистан и Либија. Они брзо иду до пораза и промене режима од стране свемоћне земље Првог света.

Ево главне ствари: Кореја није ствар америчке владе. Никада није било и никада неће бити. Корејски сукоб је увек био ништа друго до грађански рат. Грађански рат у једној азијској земљи није ствар америчке владе. Није било педесетих година када је избио рат. Још увек није. Кореја је посао корејског народа.

Имајте на уму такође да је амерички интервенционизам у Корејском рату увек био незаконит под нашим обликом уставне владе. Устав, на који се председник, Пентагон и ЦИА заклињу да ће га поштовати, захтева Конгресну објаву рата. Конгрес никада није објавио рат Северној Кореји. То значи да америчке трупе и агенти ЦИА-е нису имали законско право да убију било кога у Кореји, не пушкама, артиљеријом, бомбардовањем тепиха, или употребом бацила против севернокорејског народа.

Пентагон и ЦИА су тврдили да је неопходно илегално интервенисати у Кореји јер су комунисти долазили по нас. То је била лаж, као што је и цео Хладни рат био лаж. Све је то био само један велики рекет који изазива страх да би се учврстила моћ и контрола војних и обавештајних служби над америчким народом.

Тих 35,000 америчких војника у Кореји данас немају никаквог посла да буду тамо, не само зато што комунисти још увек не долазе по нас, већ и зато што су они једноставно резултат првобитне илегалне интервенције из 1950-их. Пентагон има те трупе тамо из једног и само једног разлога: Не, не да брани и штити народ Јужне Кореје, који је од мањег значаја за америчке званичнике у поређењу са Сједињеним Државама, већ да служи као „жица“ која гарантује Умешаност САД требало би да поново избије рат између две Кореје.

Другим речима, нема разматрања у Конгресу о објави рата о томе да ли да се укључи ако рат избије. Нема националне дебате. Једном када десетине хиљада војника буду аутоматски убијене, Сједињене Државе су, практично, заглављене, заробљене, посвећене. Зато Пентагон и ЦИА имају те трупе тамо — да се боксују са америчким народом — како би их лишили избора да ли да се умешају у још један копнени рат у Азији или не.

Због тога амерички војници у Кореји нису ништа друго до мали пијуни. Њихова улога је да умру како би се осигурало да Конгрес нема право гласа о томе да ли ће се САД укључити у још један копнени рат у Азији. Пентагон и ЦИА, а не Конгрес, остају надлежни.

Зашто САД већ нису напале Северну Кореју? Један велики разлог: Кина. Каже да ако Сједињене Државе започну рат, оне ће ступити на страну Северне Кореје. Кина има много трупа које би се лако могле послати у Кореју да се боре против америчких снага. Такође има нуклеарну способност која лако може погодити Сједињене Државе.

Дакле, то оставља Трампа и његов национални безбедносни естаблишмент да дају све од себе да испровоцирају Северну Кореју да „испали први метак“ или да барем учини да изгледа као да су испалили први хитац, као што се догодило у Тонкиншком заливу или шта Пентагон се надао да ће то постићи операцијом Нортхвоодс и измишљеним ратом против Кубе.

Ако Трамп може успешно да исмејава, задиркује, антагонизује и испровоцира Северну Кореју да прва нападне, онда он и његов естаблишмент националне безбедности могу да узвикну: „Комунисти су нас напали! Шокирани смо! Ми смо невини! Немамо другог избора осим да заштитимо Америку поновним бомбардовањем Северне Кореје тепихом, овог пута нуклеарним бомбама.

И докле год Сједињене Државе нису те које трпе смрт и уништење, све ће се то сматрати прихватљивим. Десетине хиљада америчких војника биће мртви. Стотине хиљада Корејаца ће такође бити мртви. Обе земље ће бити разорене. Али Сједињене Државе ће остати нетакнуте и, подједнако важне; више неће бити угрожена растућим нуклеарним капацитетима Северне Кореје. Све ће се то сматрати победом што се тиче Сједињених Држава.

Зато су Јужнокорејци паметни што пристају да разговарају са Северном Корејом. Да су заиста паметни, дали би Трампу, Пентагону и ЦИА чизму. Најбоља ствар коју би Јужна Кореја могла да уради је да одмах избаци сваког америчког војника и сваког агента ЦИА из своје земље. Пошаљите их назад у Сједињене Државе.

Наравно, Трамп би био лош, баш као што би то били Пентагон и ЦИА. Па шта? То би била најбоља ствар која би се икада могла догодити Кореји, Сједињеним Државама и свету.

Јацоб Г. Хорнбергер је оснивач и председник Фондације за будућност слободе