Алтернатива би била распуштање НАТО-а
Од 4. до 5. септембра у обично мирном малом велшком граду Њупорту, одржан је најновији самит НАТО-а, више од две године након последњег самита у Чикагу у мају 2012.
Још једном смо видели исте слике: огромна подручја затворена, зоне забрањеног саобраћаја и лета, а школе и продавнице су присиљене да се затворе. Сигурно заштићени у свом одмаралишту Целтиц Манор Хотел са 5 звездица, „стари и нови ратници“ су одржавали своје састанке у окружењу далеко од животне и радне стварности становника региона – и далеко од било каквих протеста. У ствари, стварност је боље описана као „ванредно стање“, са безбедносним мерама које коштају око 70 милиона евра.
Упркос познатим сценама, било је заправо нових аспеката које је требало поздравити. Локално становништво је очигледно саосећало са поводом протеста. Један од главних слогана привукао је посебну подршку – „Добробит уместо рата“ – јер снажно резонује са жељама многих у региону који карактерише незапосленост и недостатак перспективе за будућност.
Још један необичан и изузетан аспект било је предано, кооперативно и неагресивно понашање полиције. Без знакова напетости и, у ствари, са пријатељским приступом, они су испратили протест све до конференцијског хотела и помогли да делегација демонстраната уручи „НАТО бирократама“ велики пакет протестних нота. .
Дневни ред самита НАТО
Према позивном писму одлазећег генералног секретара НАТО Расмусена, следећа питања су била приоритетна током разговора:
- ситуација у Авганистану након завршетка мандата ИСАФ-а и стална подршка НАТО-а развоју у земљи
- будућу улогу и мисију НАТО-а
- криза у Украјини и односи са Русијом
- тренутну ситуацију у Ираку.
Криза у Украјини и око ње, коју би боље описати као финализирање детаља новог курса сукоба са Русијом, постала је јасна фокусна тачка током припрема за самит, пошто НАТО то види као прилику да оправда свој наставио постојање и поново преузео „водећу улогу“. Дебата о стратегијама и односима према Русији, укључујући читаво питање „паметне одбране“, тако је кулминирала расправом о последицама које треба извући из украјинске кризе.
Источна Европа, Украјина и Русија
Током самита то је довело до усвајања акционог плана за повећање безбедности у вези са кризом у Украјини. Биће формиране „снаге веома високе спремности“ или „глава копља“ у источној Европи од око 3-5,000 војника, које ће бити распоређене у року од неколико дана. Ако Британија и Пољска постигну свој пут, штаб снага биће у Шчећину, у Пољској. Како је то рекао одлазећи генерални секретар НАТО-а Расмусен: „И шаље јасну поруку сваком потенцијалном агресору: ако и помислите да нападнете једног савезника, суочићете се са целом Алијансом."
Снаге ће имати неколико база, укључујући неколико у балтичким земљама, са сталним одредима од 300-600 војника. Ово је сигурно кршење Оснивачког акта о међусобним односима, сарадњи и безбедности који су НАТО и Русија потписали 1997. године.
Према Расмусену, криза у Украјини је „кључна тачка“ у историји НАТО-а, која сада има 65 година. “Док се сећамо разарања Првог светског рата, наш мир и безбедност су поново на испиту, сада агресијом Русије на Украјину."... „А криминално рушење лета МХ17 јасно је показало да сукоб у једном делу Европе може имати трагичне последице широм света."
Неке земље НАТО-а, посебно нове чланице из источне Европе, залагале су се да се Оснивачки уговор НАТО-Русија из 1997. године поништи на основу тога што га је Русија прекршила. То су одбили остали чланови.
Велика Британија и САД желе да стационирају стотине војника у источној Европи. Још пре самита Британци Пута известио је да ће се трупе и оклопне дивизије слати „често” на вежбе у Пољску и балтичке земље током наредне године. Лист је то видео као знак одлучности НАТО-а да не буде „заплашен” анексијом Крима и дестабилизацијом Украјина. План акције за који је одлучено предвиђа више борбених вежби у разним земљама и стварање нових сталних војних база у источној Европи. Ови маневри ће припремити „врх копља” (Расмуссен) алијансе за нове задатке. Планиран је следећи „брзи трозубац”. Септембар КСНУМКС-КСНУМКС, КСНУМКС, у западном делу Украјине. Учесници ће бити земље НАТО-а, Украјина, Молдавија и Грузија. Базе потребне за акциони план вероватно ће бити у три балтичке земље, Пољској и Румунији.
Украјина, чији је председник Порошенко учествовао на неким од самита, такође ће добити даљу подршку да модернизује своју војску у погледу логистике и командне структуре. Одлуке о подршци у виду директних испорука оружја препуштене су појединим чланицама НАТО-а.
Биће настављена и изградња „противракетног одбрамбеног система“.
Више новца за наоружање
Спровођење ових планова кошта. Уочи самита, генерални секретар НАТО-а је изјавио: „Позивам све савезнике да дају већи приоритет одбрани. Како се европске економије опорављају од економске кризе, тако би требало и наше улагање у одбрану.” (старо) мерило да свака чланица НАТО-а улаже 2% свог БДП-а у наоружање је поново оживело. Или барем, како је приметила канцеларка Меркел, војни расходи не би требало да се смањују.
С обзиром на кризу у источној Европи, НАТО је упозорио на ризике повезане са даљим резовима и инсистирао да Немачка повећа своју потрошњу. Према немачком часопису о актуелним питањима Дер Спиегел, у поверљивом документу НАТО-а за министре одбране земаља чланица наводи се да „читаве области способности [морале би бити] напуштене или значајно смањене” ако се потрошња за одбрану даље смањи, пошто су године резова довеле до драматичног проређивања у оружаним снагама. Без доприноса САД, наставља лист, алијанса би имала знатно ограничен капацитет за извођење операција.
Дакле, сада расте притисак, посебно на Немачку, да повећа издатке за одбрану. Према интерној ранг листи НАТО-а, Немачка ће 2014. године бити на 14. месту са војним издацима од 1.29 одсто свог БДП-а. Економски гледано, Немачка је друга најјача земља у алијанси после САД.
Пошто је Немачка најавила своју намеру да води активнију спољну и безбедносну политику, то треба да нађе свој израз и у финансијском смислу, сматрају команданти НАТО-а. “Биће све већи притисак да се учини више на заштити источноевропских чланица НАТО-а“, рекао је портпарол за одбрамбену политику фракције ЦДУ/ЦДУ у Њемачкој, Хеннинг Отте. “То такође може значити да морамо да прилагодимо свој буџет за одбрану како бисмо одговорили на нова политичка дешавања," је наставио.
Овај нови круг потрошње на оружје имаће више друштвених жртава. То што је канцеларка Меркел веома опрезно избегавала било каква конкретна обећања у име немачке владе свакако је последица унутрашње политичке ситуације. Упркос недавном ударању у ратне бубњеве, немачко становништво је остало одлучно отпорно на идеју даљег наоружавања и више војних маневара.
Према подацима СИПРИ-а, у 2014. однос војних расхода НАТО-а и руских и даље је 9:1.
Све војничкији начин размишљања
Током самита чуо се приметно (чак и застрашујуће) агресиван тон и формулација када је реч о Русији, која је поново проглашена „непријатељем“. Ова слика настала је поларизацијом и јефтиним оптужбама које карактеришу самит. Стално се могло чути од присутних политичких лидера да је „Русија крива за кризу у Украјини“, супротно чињеницама за које и они знају. Постојао је потпуни недостатак критике, па чак ни размишљања. И присутни медији дали су готово једногласну подршку, без обзира из које су земље.
Термини као што су „заједничка безбедност“ или „детант“ нису били добродошли; био је то самит конфронтације који је поставио курс за рат. Чинило се да овај приступ потпуно игнорише свако могуће ублажавање ситуације прекидом ватре или поновним покретањем преговора у Украјини. Постојала је само једна могућа стратегија: конфронтација.
Ирак
Још једну важну улогу на самиту одиграла је криза у Ираку. Током скупа, председник Обама је изјавио да неколико држава НАТО-а формира „нову коалицију вољних“ за борбу против ИД у Ираку. Према речима америчког министра одбране Чака Хејгела, то су САД, Велика Британија, Аустралија, Канада, Данска, Француска, Немачка, Италија, Пољска и Турска. Надају се да ће им се придружити још чланови. Распоређивање копнених трупа је и даље искључено због тренутне ситуације, али ће бити проширена употреба ваздушних удара коришћењем авиона са посадом и дронова, као и испоруке оружја локалним савезницима. Свеобухватни план за борбу против ИС требало би да буде предложен на састанку Генералне скупштине УН касније у септембру. Наставља се извоз оружја и другог наоружања.
И овде се повећава притисак на Немачку да учествује у интервенцији сопственим авионима (модернизовани Торнадо са оруђа ГБУ 54).
Лидери НАТО-а су показали војни начин размишљања у којем нема места за било који од алтернативних начина борбе против ИД које тренутно предлажу истраживачи мира или мировни покрет.
проширење НАТО-а
Друга тачка дневног реда била је дугорочна амбиција за пријем нових чланица, посебно Украјине, Молдавије и Грузије. Обећана су им, као и Јордану, а привремено и Либији, да ће пружити подршку „реформи сектора одбране и безбедности“.
За Грузију је договорен „значајан пакет мера“ који би требало да води земљу ка чланству у НАТО.
Што се тиче Украјине, премијер Јацењук је предложио хитан пријем, али то није договорено. Чини се да НАТО и даље сматра ризике превисоким. Постоји још једна држава која има опипљиве наде да ће постати чланица: Црна Гора. Одлука о пријему биће донета 2015. године.
Још један занимљив развој догађаја било је проширење сарадње са две неутралне нације: Финском и Шведском. Они треба да буду још ближе интегрисани у структуре НАТО-а у погледу инфраструктуре и командовања. Споразум под називом „Подршка НАТО-у домаћина“ омогућава НАТО-у да укључи обе земље у маневре у северној Европи.
Пре самита је такође било извештаја који откривају како се сфера утицаја алијансе такође шири даље ка Азији путем „Партнерства за мир“, доводећи Филипине, Индонезију, Казахстан, Јапан, па чак и Вијетнам у фокус НАТО-а. Очигледно је како би Кина могла бити опкољена. Јапан је по први пут одредио и сталног представника у седишту НАТО-а.
А на дневном реду је било и даље ширење утицаја НАТО-а према Централној Африци.
Ситуација у Авганистану
Неуспех војног ангажовања НАТО-а у Авганистану генерално је потиснут у други план (штампа, али и многи у мировном покрету). Још један изманипулисани избор са преферираним победницима од стране вођа рата (без обзира на то ко ће постати председник), потпуно нестабилна унутрашња политичка ситуација, глад и сиромаштво карактеришу живот у овој напаћеној земљи. Главни актери одговорни за већину овога су САД и НАТО. Није планирано потпуно повлачење, већ ратификација новог окупационог уговора, који председник Карзаи више није желео да потпише. Ово би омогућило да остану међународни контигенти трупа од око 10,000 војника (укључујући и до 800 припадника немачких оружаних снага). Интензивираће се и „свеобухватни приступ“, односно цивилно-војна сарадња. А политика која је тако очигледно пропала наставиће се даље. Они који ће патити ће и даље бити општа популација у земљи којој се одузима свака шанса да види независан, самоопредељен развој у својој земљи – што би им такође помогло да превазиђу криминалне структуре вођа рата. Очигледни афинитет обе победничке партије на изборима за САД и НАТО ометаће независан, миран развој.
Дакле, и даље остаје тачно рећи: мир у Авганистану тек треба да буде постигнут. Сарадњу између свих снага за мир у Авганистану и међународног мировног покрета треба даље развијати. Не треба да дозволимо себи да заборавимо Авганистан: он остаје витални изазов за мировне покрете после 35 година рата (укључујући 13 година НАТО рата).
Нема мира са НАТО-ом
Дакле, мировни покрет има довољно разлога да демонстрира против ове политике конфронтације, наоружавања, „демонизације“ такозваног непријатеља и даљег ширења НАТО-а на исток. Управо та институција чија је политика значајно одговорна за кризу и грађански рат настоји да исиса из њих крв потребну за њено даље постојање.
Самит НАТО-а 2014. је још једном показао: Мира ради, неће бити мира са НАТО-ом. Алијанса заслужује да буде укинута и замењена системом заједничке колективне безбедности и разоружања.
Акције које организује међународни мировни покрет
Инициран од стране међународне мреже „Не рату – Не НАТО-у”, пружајући критичко извештавање о самиту НАТО-а по четврти пут, уз снажну подршку британског мировног покрета у виду „Кампања за нуклеарно разоружање (ЦНД)” и „Стоп тхе Вар Цоалитион“ одвијао се низ мировних догађаја и акција.
Главни догађаји су били:
- Међународне демонстрације у Њупорту 30. септембра 2104. Са в. 3000 учесника била је то највећа демонстрација коју је град видео у последњих 20 година, али и даље премала да би била заиста задовољавајућа с обзиром на тренутну ситуацију у свету. Говорници из синдиката, политике и међународног мировног покрета сложили су се у свом јасном противљењу рату и за разоружање, те у погледу потребе да се читава идеја НАТО-а подвргне поновним преговорима.
- Међународни контрасамит одржан је 31. августа у градској кући Кардифа уз подршку локалног већа, а 1. септембра у Њупорту. Овај контрасамит је финансијски и особље подржала Фондација Роса Луксембург. Успешно је успела да оствари два циља: прво, детаљну анализу међународне ситуације, и друго, формулисање политичких алтернатива и опција деловања у оквиру мировног покрета. На контра-самиту, феминистичка критика милитаризације НАТО-а играла је посебно интензивну улогу. Сви догађаји су се одвијали у атмосфери изразите солидарности и сигурно представљају темеље за чвршћу будућу сарадњу у међународном мировном покрету. Веома је обрадовао и број учесника, око 300.
- Међународни мировни камп у прелепо лоцираном парку на ивици ужег града Њупорта. Посебно су млађи учесници протестних акција овде нашли простор за живахну дискусију, а кампу је присуствовало 200 људи.
- Демонстрацијска поворка првог дана самита изазвала је велику пажњу медија и локалног становништва, са око 500 учесника који су протест изнијели право пред улазна врата мјеста одржавања самита. Први пут је дебео пакет протестних резолуција могао да буде уручен НАТО бирократама (који су остали безимени и безлични).
Још једном се показало велико интересовање медија за контра догађаје. Велшки штампани и онлајн медији интензивно су извештавали, а британска штампа је такође пружала свеобухватно извештавање. Немачки емитери АРД и ЗДФ приказали су слике са протестних акција, а левичарска штампа у Немачкој је такође пратила контрасамит.
Сви протестни догађаји протекли су апсолутно мирно, без икаквог насиља. Наравно, за то су заслужни углавном сами демонстранти, али је британска полиција, срећом, допринела и овом постигнућу захваљујући свом кооперативном и пригушеном понашању.
Нарочито на контра-самиту, дебате су још једном документовале фундаменталну разлику између агресивне политике НАТО-а и стратегија које би донеле мир. Дакле, овај самит је посебно показао потребу да се настави делегитимизација НАТО-а.
Креативни потенцијал мировног покрета настављен је током наредних састанака на којима су договорене будуће активности:
- Међународни састанак о дроновима у суботу, 30. августа 2014. Једна од тема о којој се разговарало била је припрема Глобалног дана акције на дроновима за Октобар КСНУМКС, КСНУМКС. Такође је договорено да се ради на међународном конгресу о дроновима за мај 2015.
- Међународни састанак за припрему активности за Конференцију за преглед Уговора о неширењу нуклеарног оружја 2015. у Њујорку у априлу/мају. Теме о којима се разговарало укључивале су програм дводневног Конгреса против нуклеарног оружја и одбрамбених трошкова, маргиналне догађаје током састанка УН-а и велике демонстрације у граду.
- Годишњи састанак мреже „Не рату – не НАТО“ 2. септембра 2014. Ова мрежа, чије састанке подржава Фондација Роса Луксембург, сада може да се осврне на успешан контрапрограм четири НАТО самита. Може оправдано тврдити да је делегитимизацију НАТО-а вратио на дневни ред мировног покрета, а донекле иу шири политички дискурс. Ове активности ће наставити иу 2015. години, укључујући два догађаја о улози НАТО-а у северној Европи и на Балкану.
Кристине Карцх,
Копредседавајући Координационог одбора међународне мреже „Не рату – Не НАТО“
