Аутор Норман Соломон, 28. март 2019
Када су се Ненси Пелоси и Мич Меконел удружили да позову генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да се обрати на заједничкој седници Конгреса, имали су све разлоге да очекују да ће говор од 3. априла бити велики хит америчких медија и политичких елита. Естаблишмент жели да потврди светост подршке трансатлантском војном савезу.
Огромно поштовање према НАТО-у одговара томе колико је НАТО постао опасан. Континуирано ширење НАТО-а — све до граница Русије — значајно је повећао шансе да две светске нуклеарне суперсиле уђу у директан војни сукоб.
Али у Сједињеним Државама, када било ко оспори наставак ширења НАТО-а, вероватне су инсинуације или директне клевете.
Пре две године, када је Сенат расправљао о томе да ли да одобри увођење Црне Горе у НАТО, блато је полетело на сенатора Ренда Пола из Кентакија након што се појавио да приговори. Разбеснели сенатор Џон Мекејн објављен у Сенату: „Немам појма зашто би се неко противио овоме, осим што ћу рећи — ако се противе, они сада остварују жеље и амбиције Владимира Путина, а ја то не кажем олако.
Неколико тренутака касније, када је Пол рекао „Имам приговор“, Мекејн је изјавио: „Сенатор из Кентакија сада ради за Владимира Путина“.
Тим речима, Мекејн је пренео заједничко лудило поштовања према НАТО-у — и заједничку нетрпељивост према свему што би могло да се приближи рационалној дебати о томе да ли је добра идеја наставити да шири војни савез предвођен Американцима да би, у ствари, гурнуо Русију у угао. Разумљиво је да се то из Русије посматра као страшна претња. (Замислите да се војни савез предвођен Русима шири на Канаду и Мексико, заједно са неким од најновијих ракетних система на планети.)
Још од пада Берлинског зида — и то брзо сломљен обећава од стране америчке владе 1990. године да ће се НАТО померити „ни за инч према истоку“ — НАТО се приближава руским границама док доводи једну нацију за другом у пуноправно војно чланство. Током последње три деценије, НАТО је додао 13 земаља — и то још није урађено.
Чланице НАТО-а „јасно су изјавиле да ће Грузија постати чланица НАТО-а“, Столтенберг тврди пре дана приликом посете грузијској престоници Тбилисију. Он је додао: „Наставићемо да радимо заједно на припремама за чланство Грузије у НАТО-у. За добру меру, Столтенберг твеетед 25. марта да је „са задовољством посматрао заједничку вежбу НАТО-а и Грузије“ и „почаствован што је упознао ветеране и војне војнике“, додајући да је „Грузија јединствени партнер за #НАТО и да појачавамо нашу сарадњу“.
Веома мали број чланова Конгреса може се чути како изражавају било какву забринутост у вези с тим непромишљено ширење. Сенат је кључан, јер је за додавање земље пуноправном чланству у НАТО потребно одобрење Сената.
Моје колеге на РоотсАцтион.орг су управо покренуле а саставне емаил кампање по овом питању. У свакој држави, људи контактирају своје сенаторе са појединачним имејловима позивајући их да се супротставе ширењу НАТО-а. Такав конститутивни притисак треба да ескалира.
Али лобирање је само део онога што је потребно. Док НАТО следеће недеље обележава своју 70. годишњицу низом активности — укључујући добродошлицу Столтенбергу у Белу кућу у уторак, његов говор у Конгресу следећег дана и званичну „прославу“ 4. априла — контра-акције, укључујућифорумима и протестима као део недеље „Не НАТО-у“ одржаће се у Вашингтону.
A изјава из кампање каже да су „НАТО и праведан, миран и одржив свет неспојиви... То је неправедан, недемократски, насилан и агресиван савез који покушава да обликује свет у корист неколицине." Овакве процене НАТО-а у стварном свету су далеко од додворавања које ће стизати из масовних медија следеће недеље.
Трампова одлука да постави црвени тепих Беле куће за генералног секретара НАТО у складу је са поступцима администрације током последње две године. Медијски наративи који се фокусирају на повремену топлу Трампову реторику о руском председнику Владимиру Путину подгревали су илузије да Трамп не води агресивну антируску политику.
Иако су многи демократски политичари и амерички медији Трампа приказали као меког према Русији и непосвећеног западном милитаризму, такве тврдње не потврђују чињеницама. Трамп и његови највиши заменици су више пута потврђивали приврженост НАТО-у, док је његова укупна политика (ако не и увек његова реторика) била опасно ратоборна према Русији.
У поруци е-поште ДЦ области подстичући учешће у „Не НАТО-у” догађајима следеће недеље, РоотсАцтион је истакао: „Трамп је избацио руске дипломате, санкционисао руске званичнике, поставио ракете практично на руску границу, послао оружје у Украјину, лобирао код европских земаља да одустану од руских енергетских споразума, напустио споразум са Ираном, поцепао ИНФ Уговор, одбацио руске понуде о забрани оружја у свемиру и забрани сајбер рата, проширио НАТО на исток, додао НАТО партнера у Колумбији, предложио додавање Бразила, захтевао и успешно покренуо већину чланица НАТО-а да купе знатно више оружја, потрошио више нуклеарних бомби, бомбардовао Русе у Сирија, која је надгледала највеће ратне пробе у Европи у последњих пола века, осудила је све предлоге за европску војску и инсистирала да се Европа држи НАТО-а.
Када генерални секретар НАТО-а Столтенберг одржи говор окупљеним члановима Конгреса следеће среде, можете рачунати да ће председавајући Представничког дома и вођа већине у Сенату бити одмах иза њега. Двопартијски ентузијазам ће бити очигледан — у знак почасти милитаризованој политичкој култури која је за неколицину веома профитабилна, док веома деструктивно на безброј начина. Само јавно образовање, активизам, протести и широк спектар политичког организовања имају потенцијал да поремете и окончају рефлексивну подршку НАТО-у у Вашингтону.
Норман Соломон је суоснивач и национални координатор РоотсАцтион.орг. Аутор је десетак књига, укључујући „Лаки рат: како нас председници и стручњаци непрестано врте на смрт“. Соломон је извршни директор Института за јавну тачност.
