Мировни преговори у Турској, март 2022. Фото: Мурат Цетин Мухурдар / Прес служба председника Турске / АФП
Аутори: Медеа Бењамин & Ницолас ЈС Давиес, World BEYOND War, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
Пре шест месеци Русија је извршила инвазију на Украјину. Сједињене Државе, НАТО и Европска унија (ЕУ) умотале су се у украјинску заставу, издвојиле милијарде за испоруке оружја и увеле драконске санкције са намером да оштро казне Русију за њену агресију.
Од тада, народ Украјине плаћа цену за овај рат какву мало ко од њихових присталица на Западу може да замисли. Ратови се не одвијају по сценарију, а Русија, Украјина, Сједињене Државе, НАТО и Европска унија наилазе на неочекиване неуспехе.
Западне санкције су имале различите резултате, наневши озбиљну економску штету Европи као и Русији, док су инвазија и одговор Запада на њу заједно изазвали кризу хране широм глобалног југа. Како се зима приближава, изгледи за још шест месеци рата и санкције прете да Европу гурну у озбиљну енергетску кризу, а сиромашније земље у глад. Тако да је у интересу свих укључених да хитно преиспитају могућности окончања овог дуготрајног сукоба.
За оне који кажу да су преговори немогући, морамо само да погледамо разговоре који су вођени током првог месеца након руске инвазије, када су се Русија и Украјина провизорно договориле о мировни план у петнаест тачака у разговорима уз посредовање Турске. Требало је још да се разраде детаљи, али оквир и политичка воља су били ту.
Русија је била спремна да се повуче из целе Украјине, осим Крима и самопроглашених република у Донбасу. Украјина је била спремна да се одрекне будућег чланства у НАТО-у и заузме позицију неутралности између Русије и НАТО-а.
Договорени оквир је предвиђао политичке транзиције на Криму и Донбасу које би обе стране прихватиле и признале, на основу самоопредељења народа тих региона. Будућу безбедност Украјине требало је да гарантује група других земаља, али Украјина неће угостити стране војне базе на својој територији.
Председник Зеленски је 27. марта рекао национал ТВ публика, „Наш циљ је очигледан — што пре мир и обнова нормалног живота у нашој матичној држави. Своје „црвене линије“ за преговоре изложио је на ТВ-у како би уверио свој народ да неће превише попустити, а обећао им је и референдум о споразуму о неутралности пре него што он ступи на снагу.
Такав рани успех мировне иницијативе је био не изненађује специјалистима за решавање сукоба. Најбоља шанса за мировно решење путем преговора је углавном током првих месеци рата. Сваки мјесец у којем бјесни рат нуди смањене шансе за мир, док свака страна истиче злочине друге, непријатељство постаје укоријењено, а позиције јачају.
Одустајање од те ране мировне иницијативе представља једну од великих трагедија овог сукоба, а пуни размјери те трагедије ће постати јасни тек временом како рат бјесни и његове страшне посљедице буду гомилане.
Украјински и турски извори су открили да су владе Велике Британије и САД играле одлучујућу улогу у торпедовању тих раних изгледа за мир. Током „изненадне посете” британског премијера Бориса Џонсона Кијеву 9. априла, наводно је рекао Премијер Зеленски да је Уједињено Краљевство „дуготрајно у томе“, да неће бити учесник ниједног споразума између Русије и Украјине и да је „колективни Запад“ видео шансу да „притисне“ Русију и био је одлучан да највећи део тога.
Исту поруку поновио је амерички министар одбране Остин, који је пратио Џонсона у Кијев 25. априла и јасно ставио до знања да САД и НАТО више не покушавају само да помогну Украјини да се одбрани, већ су сада посвећени употреби рата за „слабљење“ Русија. турске дипломате рекао је пензионисаном британском дипломати Крегу Мареју да су ове поруке из САД и Велике Британије убиле њихове иначе обећавајуће напоре да посредују у прекиду ватре и дипломатској резолуцији.
Као одговор на инвазију, велики део јавности у западним земљама прихватио је морални императив подршке Украјини као жртви руске агресије. Али одлука америчке и британске владе да прекину мировне преговоре и продуже рат, са свим ужасом, болом и бедом који носи за народ Украјине, нити је објашњена јавности, нити је потврђена консензусом земаља НАТО-а. . Џонсон је тврдио да говори у име „колективног Запада“, али су у мају лидери Француске, Немачке и Италије дали јавне изјаве које су биле у супротности са његовом тврдњом.
Обраћајући се Европском парламенту 9. маја, француски председник Емануел Макрон изјавио, „Ми нисмо у рату са Русијом“, и да је дужност Европе била „да стане уз Украјину да постигне прекид ватре, а затим изгради мир“.
Састанак са председником Бајденом у Белој кући 10. маја, италијански премијер Марио Драги рекао је новинарима, „Људи... желе да размишљају о могућности прекида ватре и поновног покретања кредибилних преговора. То је тренутно стање. Мислим да морамо дубоко да размислимо о томе како да решимо ово."
Након телефонског разговора са председником Путином 13. маја, немачки канцелар Олаф Шолц је твитовао да је рекао је Путину, „У Украјини мора постојати прекид ватре што је пре могуће.
Али амерички и британски званичници наставили су да сипају хладну воду на разговоре о обнови мировних преговора. Изгледа да је промена политике у априлу укључивала Зеленскијеву посвећеност да је Украјина, попут Велике Британије и САД, „дуготрајно у томе“ и да ће се борити, вероватно дуги низ година, у замену за обећање десетина милијарди пошиљке оружја, војне обуке, сателитских обавештајних података и западних тајних операција.
Како су импликације овог судбоносног споразума постајале јасније, неслагање је почело да се појављује, чак и унутар америчког пословног и медијског естаблишмента. Дана 19. маја, истог дана када је Конгрес присвојио 40 милијарди долара за Украјину, укључујући 19 милијарди долара за нове испоруке оружја, без иједног демократског гласа против, Њујорк тајмс уређивачки одбор написао а главни едиторијал под насловом „Рат у Украјини се компликује, а Америка није спремна“.
Пута поставио озбиљна питања без одговора о циљевима САД у Украјини и покушао да поврати нереална очекивања изграђена тромесечном једностраном западњачком пропагандом, не само на сопственим страницама. Одбор је признао: „Одлучна војна победа Украјине над Русијом, у којој Украјина враћа сву територију коју је Русија заузела од 2014. године, није реалан циљ... , дуготрајни рат.”
Недавно је ратни јастреб Хенри Кисинџер, од свих људи, јавно довео у питање целокупну америчку политику оживљавања хладног рата са Русијом и Кином и одсуство јасне сврхе или краја игре осим Трећег светског рата. „Ми смо на ивици рата са Русијом и Кином по питањима која смо делимично креирали, без икаквог концепта како ће се ово завршити или до чега би требало да доведе“, рекао је Кисинџер Вол Стрит новине.
Амерички лидери су надували опасност коју Русија представља за своје суседе и Запад, намерно је третирајући као непријатеља са којим би дипломатија или сарадња била узалудна, а не као суседа који изазива разумљиву одбрамбену забринутост због ширења НАТО-а и његовог постепеног окружења од стране САД и савезничке војне снаге.
Далеко од циља да одврате Русију од опасних или дестабилизујућих акција, узастопне администрације обе стране тражиле су сва расположива средства да „претерано растезање и неравнотежа“ Русија, све време доводећи америчку јавност у заблуду да подржава све ескалирајући и незамисливо опасан сукоб између наше две земље, које заједно поседују више од 90% светског нуклеарног наоружања.
После шест месеци заступничког рата САД и НАТО са Русијом у Украјини, ми смо на раскрсници. Даља ескалација би требало да буде незамислива, али исто тако би требало да буде и дуги рат бескрајних разарајућих артиљеријских баража и бруталног градског и рововског рата који полако и мучно уништава Украјину, убијајући стотине Украјинаца сваким даном који прође.
Једина реална алтернатива овом бесконачном покољу је повратак мировним преговорима како би се борбе привели крају, пронашла разумна политичка решења за политичке поделе Украјине и тражио миран оквир за геополитичко надметање између Сједињених Држава, Русије и Кине.
Кампање демонизације, претњи и притиска на наше непријатеље могу само да учврсте непријатељство и поставе терен за рат. Људи добре воље могу премостити чак и најчвршће поделе и превазићи егзистенцијалне опасности, све док су вољни да разговарају – и слушају – са својим противницима.
Медеа Бењамин и Ницолас ЈС Давиес су аутори Рат у Украјини: Осмишљавање бесмисленог сукоба, који ће бити доступан у ОР Боокс у октобру/новембру 2022.
Медеа Бењамин је суоснивач ЦОДЕПИНК фор Пеацеи аутор неколико књига, укључујући Унутар Ирана: права историја и политика Исламске Републике Иран.
Ницолас ЈС Давиес је независни новинар, истраживач са ЦОДЕПИНК-ом и аутор часописа Крв на нашим рукама: Америчка инвазија и уништавање Ирака.
