Уводно обраћање Маиреад Магуире, добитнице Нобелове награде за мир, на Сарајево Пеаце Евент Сарајево. (6th јун 2014)
Сви смо свесни да је ово 100th годишњице атентата на надвојводу Фердинанда у Сарајеву који је довео до почетка Првог светског рата 9.
Оно што је почело овдје у Сарајеву је век два глобална рата, Хладног рата, век огромне, брзе експлозије технологије смрти и уништења, а све је то изузетно скупо и изузетно ризично.
Огроман корак у историји рата, али и одлучујућа прекретница у историји мира. Мировни покрет никада није био политички јак као у последње три деценије пре избијања Првог светског рата. Био је то фактор у политичком животу, књижевности, организацији и планирању, Хашким мировним конференцијама, Хашкој палати мира и Међународном арбитражном суду, бестселер Берте фон Сутнер, „Положи оружје“. Оптимизам је био висок у погледу тога шта би ова 'нова наука' о миру могла да значи човечанству. Укључили су се парламенти, краљеви и цареви, велике културне и пословне личности. Велика снага Покрета била је у томе што се није ограничио само на цивилизовање и успоравање милитаризма, него је захтевао његово потпуно укидање.
Људима је представљена алтернатива и они су видели заједнички интерес за овај алтернативни пут напред за човечанство. Оно што се догодило у Сарајеву прије сто година био је разоран ударац за ове идеје, а ми се никада нисмо опоравили. Сада, 100 година касније, мора да је време за темељну поновну процену онога што смо имали са овом визијом разоружања, и онога што смо урадили без ње, и потребе за поновном посвећеношћу, и новим амбициозним почетком који нуди нову наду човечанству страдајући под пошастом милитаризма и ратова.
Људи су уморни од наоружања и рата. Видели су да ослобађају неконтролисане силе трибализма и национализма. Ово су опасни и убилачки облици идентитета и изнад којих треба да предузмемо кораке да их превазиђемо, да не бисмо ослободили даље ужасно насиље над светом. Да бисмо то урадили, морамо да признамо да су наша заједничка хуманост и људско достојанство важнији од наших различитих традиција. Морамо признати да су наш живот и животи других светиња и да можемо да решимо своје проблеме без убијања једни других. Морамо прихватити и славити различитост и другост. Морамо да радимо на излечењу 'старих' подела и неспоразума, дајемо и прихватамо опрост, и да изаберемо неубијање и ненасиље као начине за решавање наших проблема. Исто тако, док разоружамо своја срца и умове, такође можемо разоружати наше земље и наш свет.
Такође смо пред изазовом да изградимо структуре кроз које можемо да сарађујемо и које одражавају наше међусобно повезане и међузависне односе. Визија оснивача Европске уније да повезују земље заједно, економски како би се смањила вероватноћа рата међу народима, вредан је подухват. Нажалост, уместо да уложимо више енергије у пружање помоћи грађанима ЕУ, сведоци смо растуће милитаризације Европе, њене улоге као покретачке снаге за наоружање и њеног опасног пута, под вођством САД/НАТО, ка новој „хладности“. ' рата и војне агресије. Европска унија и многе њене земље, које су раније преузимале иницијативе у УН за мирно решавање сукоба, посебно наводно мирне земље, попут Норвешке и Шведске, сада су једно од најважнијих ратних добара САД/НАТО. ЕУ је претња опстанку неутралности. Многе нације су увучене у саучесништво у кршењу међународног права кроз ратове САД/УК/НАТО у Авганистану, Ираку, Либији, итд.,
Мислим да НАТО треба укинути. Уједињене нације треба реформисати и ојачати и треба да се ослободимо вета у Савету безбедности да то буде поштено гласање и да не влада једна власт над нама. УН треба да активно преузму свој мандат да спасу свет од пошасти рата.
Али има наде. Људи се мобилишу и ненасилно пружају отпор. Они говоре не милитаризму и рату и инсистирају на разоружању. Они од нас у Мировном покрету могу добити инспирацију од многих који су раније ишли и радили на спречавању рата инсистирајући на разоружању и миру. Таква особа је била Берта фон Сутнер, која је била прва жена која је 905. године добила Нобелову награду за мир за свој активизам у покрету за права жена и мир. Умрла је у јуну, 9, пре 4 година, непосредно пре почетка Првог светског рата. Берта фон Сутнер је била та која је подстакла Алфреда Нобела да установи Нобелову награду за мир и идеје мировног покрета из тог периода су Алфред Нобел одлучио да подржи у свом тестаменту за шампионе мира, оне који су се борили за разоружање и замена моћи правом и Међународни односи. Да је то била сврха, јасно потврђују три израза у вољи, стварање братства народа, рад на укидању војски, одржавање мировних конгреса. Важно је да Нобелов комитет буде веран његовим жељама и да награде иду правим шампионима мира које је Нобел имао на уму.
Овај 100 година стар Програм за разоружање изазива нас у Мировном покрету да се суочимо са милитаризмом на фундаменталан начин. Не смијемо се задовољити побољшањима и реформама, већ понудити алтернативу милитаризму, који је аберација и систем дисфункције, потпуно супротан правом духу мушкараца и жена, а то је да волимо и будемо вољени и рјешавамо наше проблеме. кроз сарадњу, дијалог, ненасиље и решавање сукоба.
Хвала организаторима што су нас окупили. У наредним данима осетићемо топлину и снагу боравка међу хиљадама пријатеља и обогаћени разноврсношћу мирних људи и идеја. Бићемо инспирисани и енергични да наставимо са нашим различитим пројектима, било да је у питању трговина оружјем, нуклеарна енергија, ненасиље, култура мира, ратовање дроновима, итд., Заједно можемо подићи свет! Али ускоро ћемо се вратити кући, сами, и добро знамо како нас сувише често сусрећу или равнодушност или поглед у даљину. Наш проблем није у томе што се људима не свиђа оно што говоримо, оно што они исправно разумеју је да верују да се мало може учинити, пошто је свет толико милитаризован. Постоји одговор на овај проблем, желимо другачији свет и да људи верују да су мир и разоружање могући. Можемо ли се сложити да је за успех неопходна заједничка визија света без оружја, милитаризма и рата, колико год да је наш рад разнолик. Зар наше искуство не потврђује да никада нећемо постићи стварну промену ако се не супротставимо и у потпуности не одбацимо милитаризам, као аберацију/дисфункцију у људској историји? Можемо ли да се сложимо да радимо на томе да се све земље удруже у споразуму за укидање сваког оружја и рата и да се обавезујемо да ћемо увек решавати наше разлике кроз међународно право и институције?
Не можемо овдје у Сарајеву направити заједнички мировни програм, али се можемо посветити заједничком циљу. Ако је наш заједнички сан свет без оружја и милитаризма, зашто то не кажемо? Зашто ћутати о томе? Било би много другачије ако бисмо одбили да будемо амбивалентни у погледу насиља милитаризма. Не би требало више да будемо раштркани покушаји да се модификује војска, свако од нас би урадио своју ствар као део глобалног напора. Преко свих подела националних граница, вера, раса. Морамо бити алтернатива, инсистирајући на прекиду милитаризма и насиља. Ово би нам дало потпуно другачију шансу да нас саслушају и схвате озбиљно. Морамо бити алтернатива инсистирајући на прекиду милитаризма и насиља.
Нека Сарајево гдје је мир престао буде полазна тачка за храбар почетак универзалног позива на мир кроз свеопште укидање милитаризма.
Хвала,
Маиреад Магуире, добитница Нобелове награде за мир, ввв.пеацепеопле.цом
