Зашто су рударство уранијума, нуклеарна енергија и атомске бомбе кораци на путу ка уништењу

Аутор Цимри Гомери, координатор Монтреала за а World BEYOND War, ПрессензаНовембар КСНУМКС, КСНУМКС

Ово дело је инспирисано презентацијом др Гордона Едвардса из Канадска коалиција за нуклеарну одговорност он Новембер КСНУМКС, КСНУМКС.

Многи су забринути због сукоба између Русије и Украјине да смо на ивици нуклеарног рата. Путин има ставио руско нуклеарно оружје у стање високе приправности а председник Бајден је прошлог месеца мрачно упозорио на ризик од нуклеарни "армагедон". Њујорк је шокирао свет својим ПСА о томе како преживети нуклеарни напад, док је Доомсдаи Цлоцк је само 100 секунди до поноћи.

Међутим, нуклеарне бомбе су само последњи у низу сродних производа и активности – рударство уранијума, нуклеарна енергија и нуклеарне бомбе – чија производња је укорењена у чињеници да људско морално разумевање света далеко заостаје за нашим техничким вештинама. Све су то замке напретка.

Шта је замка напретка?

Појам напретка се генерално посматра у позитивном светлу у западном друштву. Ако можемо да пронађемо иновативан начин да нешто урадимо брже, са мање напора, осећамо се задовољни. Међутим, ову перцепцију је довео у питање Роналд Рајт у својој књизи из 2004. године Кратка историја напретка. Рајт дефинише замку напретка као „ланац успеха који, достижући одређене размере, води у катастрофу. Опасности се ретко виде пре него што буде прекасно. Чељусти замке се отварају полако и привлачно, а затим се брзо затварају.”

Рајт помиње лов као рани пример, јер како су људи развијали алате који су били ефикаснији у убијању све више животиња, на крају су исцрпели залихе хране и гладовали. Са индустријализацијом, лов је уступио место фабричке фарме, што изгледа веома другачије, али је у ствари била само још једна верзија замке напретка. Не само да фабричке фарме наносе огромну патњу животињама, већ су повређене и људима: људи у развијеним земљама конзумирају превише калорија, храну која је упитна погодност за људе, и често умиру од рака и болести повезаних са гојазношћу.

Погледајмо сада рударење уранијума, нуклеарну енергију и нуклеарне бомбе у овом светлу.

Замка напретка у рударству уранијума

Уранијум, тешки метал који је био откривен 1789. године, у почетку је коришћен као боја за стакло и грнчарију. Међутим, на крају су људи открили да се уранијум може користити за нуклеарну фисију, а од 1939. године та чудесна имовина се користи за производњу нуклеарне енергије у цивилне сврхе и за прављење бомби за војску. То је „успешан“ аспект Рајтове дефиниције (ако се слажете са пожељним исходом и држање људи у топлоти и њихово убијање).

Канада је највећи светски снабдевач уранијума, а већина рудника је на северу где су Инуитске заједнице – обично најугроженије и политички најмање утицајне демографске групе у Канади – изложене уранијумској прашини, јаловини и другим опасностима.


Опасности од јаловине уранијума, од др Гордона Едвардса презентација

Рударство уранијума ствара радиоактивну прашину да радници могу да удахну или случајно прогутају, што доводи до рака плућа и рака костију. Током времена, радници или људи који живе у близини рудника уранијума могу бити изложени високим концентрацијама, што може оштетити њихове унутрашње органе, посебно бубреге. Студије животиња сугеришу да уранијум утиче на репродукцију, фетус у развоју и повећава ризик од леукемије и рака меких ткива.

Ово је довољно алармантно; међутим, замка напретка долази у обзир када се узме у обзир време полураспада уранијума, период током којег се распада и емитује гама зрачење (електромагнетно зрачење које такође познајемо као рендгенски зраци). Уранијум-238, најчешћи облик, има време полураспада од 4.46 милијарди година.

Другим речима, када се уранијум ископа на површину, на свет се ослобађа Пандорина кутија радијације, зрачење које може да изазове смртоносне карциноме и друге болести, милијардама година. То је замка напретка. Али то није цела прича. Овај уранијум није завршио своју деструктивну мисију. Сада се може користити за производњу нуклеарне енергије и нуклеарних бомби.

Замка напретка нуклеарне енергије

Нуклеарна енергија је рекламирана као чиста енергија јер не производи гасове стаклене баште (ГХГ). Међутим, далеко је од чистог. Године 2003, студија коју су произвели заговорници нуклеарне енергије на Технолошком институту у Масачусетсу идентификовала је трошкови, безбедност, пролиферација и отпад као четири „нерешена проблема” са нуклеарном енергијом.

Радиоактивни отпад настаје током нормалног рада млинова уранијума, постројења за производњу горива, реактора и других нуклеарних објеката; укључујући и током активности декомисије. Такође може настати као резултат нуклеарних несрећа.

Радиоактивни отпад емитује јонизујуће зрачење, оштећујући људске и животињске ћелије и генетски материјал. Виши нивои изложености јонизујућем зрачењу изазивају брзо видљиво оштећење ткива; нижи нивои могу довести до рака, генетског оштећења, кардиоваскуларних болести и поремећаја имуног система много година након излагања.

Канадска влада би од нас желела да верујемо да се радиоактивним отпадом може „управљати” различитим политикама и процедурама, али управо су нас та охолост и заблуде довели до тачке у којој имамо радиоактивни отпад. А ту је и економски аспект – нуклеарна енергија је феноменално скупа за производњу – и утицаји на животну средину. Гордон Едвардс пише,

„Улагање у нуклеарну електрану затвара капитал деценијама без икаквих користи док реактори не буду завршени и спремни за рад. То представља деценије кашњења у којима се емисије ГХГ несмањено повећавају. Током овог периода климатска криза се погоршава. Чак и када се капитал на крају врати, велики део мора да буде намењен за скуп посао бављења радиоактивним отпадом и роботско демонтирање радиоактивних структура. То је техничка и економска мочвара. Не само финансијски капитал, већ и политички капитал је у суштини кооптиран у нуклеарни канал, а не оно што би требало да буде први приоритет — брзо и трајно смањење гасова стаклене баште.

Да ствар буде гора, многи пројекти нуклеарне енергије су напуштени током година, као што је приказано на овој мапи САД

Дакле, нуклеарна енергија је такође замка напретка. У сваком случају, постоје и други начини за производњу енергије—ветар, сунце, хидро, геотермална—који су јефтинији. Међутим, чак и да је нуклеарна енергија најјефтинија енергија, она би и даље била ван стола сваком менаџеру пројекта вредном њене соли, јер је јако загађује, повлачи ризик од нуклеарних катастрофа какве су се већ десиле у Фукушима и Чернобил, и зато што упорни нуклеарни отпад трује и убија људе и животиње.

Такође, нуклеарни отпад производи плутонијум, који се користи за прављење нуклеарних бомби – следећи корак у континууму „напретка“.

Замка напредовања нуклеарне бомбе

Да, дошло је до овога. Људи су способни да збришу сав живот на Земљи притиском на дугме. Опсесија западне цивилизације победом и хегемонијом довела је до ситуације у којој смо савладали смрт, али нисмо успели у животу. Ово је претпоследњи пример људске технолошке интелигенције која надмашује људску емоционалну и духовну еволуцију.

Случајно лансирање пројектила могло би да доведе до највеће глобалне катастрофе јавног здравља у забележеној историји. Рат који користи мање од половине нуклеарног оружја Индије и Пакистана само би подигао довољно црне чађи и земље у ваздух да изазове нуклеарну зиму. У својој књизи Команда и контрола, аутор Ерик Шлосер документује како нуклеарно оружје пружа оно што он назива „илузијом безбедности“, док, у ствари, представља стварну опасност због претње случајне детонације. Шлосер документује како су стотине инцидената који укључују нуклеарно оружје готово уништили наш свет кроз несрећу, забуну или неспоразум.

Један од излаза из замке обострано осигураног уништења (тако речито представљеног као МАД) коју смо створили је Уговор о забрани нуклеарног оружја (ТПНВ), који је ступио на снагу 2021. године, а потписала га је 91 држава и ратификовало 68 Међутим, нуклеарне наоружане нације нису потписале, као ни земље чланице НАТО-а попут Канаде.


Нуклеарне наоружане нације (ввв.ицанв.орг/нуцлеар_арсеналс)

Када је у питању нуклеарно оружје, пред човечанством су два пута. На једном путу, земље ће се, једна по једна, придружити ТПНВ-у, а нуклеарно оружје ће бити демонтирано. С друге стране, једна или више од 13,080 бојевих глава у свету биће распоређене, што ће изазвати огромну патњу и смрт и гурнути свет у нуклеарну зиму.

Неки кажу да имамо избор да будемо оптимисти, а не фаталисти, али то је заправо лажна дихотомија јер су оптимизам и фатализам две стране истог новчића. Они који верују да је све добро и да нам је боље него што смо икада били, до Стевен Пинкер, закључити да није потребно ништа предузети. Они који верују да је све безнадежно долазе до истог закључка.