Блага Какистократија: добар тренутак за укидање нафтовода

Давид Свансон, извршни директор World BEYOND War, Март КСНУМКС, КСНУМКС

Мировна флотила у Васхингтону

Тренутак у коме Амерички политичари су отворено разговарајући о потреби да се жртвује живот некој болести у име профита може бити добар тренутак за препознавање злих мотива истог политичара када је у питању спољна политика.

Чланови Конгреса нису, без обзира на све Џо Бајден каже, гласајте за рат Ираку како би се избјегао рат против Ирака. Нису погрешили нити погрешно израчунали. Нити је најмања разлика колико су били успешни у убеђивању смешних и ирелевантних лажи о оружју и тероризму. Они су гласали за масовна убиства, јер нису ценили људски живот и вреднули су једно или више од следећег: елита, корпоративна и националистичка подршка; глобална доминација; профит од оружја; и интересе великих нафтних корпорација.

Већ је одавно утврђено да се, као што смо и увек знали, догађају ратови где има нафте, а не где девојка или диктатура у невољи треба спасити демократијским бомбама. Пре двадесет година, неко је требало да лаже о томе. Сада адут отворено каже да жели трупе у Сирији за нафту, Болтон отворено каже да жели државни удар у Венецуели због нафте, Помпеј отворено каже да жели да освоји арктик за нафту (којом ће растопити већи део Арктика у освајачко стање).

Али сада када је све бесрамно напољу, зар не треба дозволити да се враћамо и укажемо на то како је то било све време, иако тајније и са мало срама?

Мањина нас је покренула борбу против нафтовода и гасовода локално, у коме живимо, или на старосједилачким територијама у Сјеверној Америци, не препознајући увијек да ће велики дио нафте и гаса из ових цјевовода, ако буду изграђени, ићи точе авионе и тенкове и камионе далеких ратова - и свакако не препознајући у којој су мери даљински ратови и ратови против отпора цевовода.

Нова књига Цхарлотте Деннетт, Судар лета 3804, је – између осталог – преглед ратова нафтовода. Денет је, наравно, свестан да ратови имају бројне мотиве, а да чак ни мотивације везане за нафту нису све везане за изградњу нафтовода. Али оно што она каже јасније него икад јесте у којој мери су нафтоводи у ствари били главни фактор у више ратова него што већина људи препознаје.

Деннеттова књига представља комбинацију личне истраге смрти њеног оца, најстаријег члана ЦИА-е који је препознат са звездом на зиду ЦИА-е у част онима који су умрли без обзира за шта су сви они умрли, и анкете Блиског Истока, земљу по државу. Дакле, није у хронолошком редоследу, али ако јесте, сажетак (са неколико незнатних додатака) може имати овако нешто:

Планирана пруга Берлин до Багдадске пруге била је протоковод који је водио међународни сукоб на начин на који би гасоводи. Цхурцхилллова одлука да британску морнарицу претвори у нафту и да је узме с нафте са Блиског Истока поставила је позорницу бескрајним ратовима, државним ударима, санкцијама и лажима. Главна (никако једина) мотивација иза Првог светског рата била је конкуренција око нафте на Блиском истоку, а нарочито питање нафтовода Ирачка нафтна компанија и да ли треба да оде у Хаифу у Палестини или у Триполи у Либанону.

После Првог светског рата, споразум Сикес-Пицот и споразум о нафти из Сан Рема поставили су колонијална права на нафту која је некако доспела испод земље других људи – и на земљу на којој су се могли градити нафтоводи. Денет напомиње у вези са споразумом о нафти из Сан Рема: „Временом је реч 'нафта' нестала из описа споразума у ​​историјским књигама, баш као што би нестала из јавног дискурса о спољној политици САД, која је 1920-их била позната као ' уљане дипломатије“, све док није нестао и термин „уљани““.

Други светски рат догодио се из више разлога, главни међу њима су Први светски рат и брутални Версајски уговор. Разлози због којих ће вас већина људи у Сједињеним Државама дати за Други светски рат измишљени су након његовог завршетка. Као и ја written (написано) Често је америчка влада водила светске владе у одбијању прихватања Јевреја, а владе САД и Британије одбијале су право током рата да предузму било какву дипломатску или чак војну акцију за помоћ жртвама нацистичких логора, углавном зато што их није било брига . Али Деннетт указује на још један разлог те неактивности, а то су жеље саудијских нафтовода.

Краљ Саудијске Арабије можда је био водећи противник демократије, слободе, слободе и (што вероватно није) пите од јабука, али имао је уље и ислам, и није желео да велики број Јевреја пређе у Палестину и стекне контрола дела гасовода до Средоземља. 1943. године, пошто су Сједињене Државе одлучиле да не бомбардују Аушвиц и сузбијају извештаје о холокаусту, краљ је упозоравао против превише Јевреја који су се доселили на Блиски Исток после рата. Америчка војска бомбардовала је друге циљеве тако близу Аусцхвитза да су заробљеници видели како авиони пролазе и погрешно су замислили да ће ускоро бити бомбардовани. Надајући се да ће зауставити рад логора смрти по цену свог живота, затвореници су се радовали бомбама које никада нису стигле.

Постери и графике које сам видео ове недеље који подсећају људе да је Ана Франк умрла од болести у заточеничком логору, имају задивљујући циљ да ослободе затворенике како би смањили ризик од заразе коронавирусом. Нико не помиње улогу америчког Стејт департмента у одбијању захтева за визу Франкове породице. Нико не хвата америчку културу за оковратник и држи је за нос у мрачној спознаји да такво одбацивање није била чудна хир или грешка или погрешна процена, већ нешто што је вођено злим мотивима, сличним онима који сада говоре старијим грађанима САД да умру за Волстрит.

Транс-арапски нафтовод, који се завршава у Либанону, а не у Палестини, помогао би да Сједињене Државе постану глобална сила. Хаифа би изгубила као крајњи гасовод, али би касније стекла статус редовне луке за Шесту флоту Сједињених Држава. Израел у целини постао би џиновска тврђава заштите гасовода. Али Сирија би била проблематична. Криза Левант из 1945. и пуч ЦИА 1949. у Сирији били су чиста политика цевовода. САД су у овај први, а често заборављени, државни удар ЦИА-е поставиле владар про-цевовода.

Актуелни рат против Авганистана започет је и продужен годинама, делимично, због снова о изградњи ТАПИ-а (Туркменистан, Авганистан, Пакистан, Индија), цевовода - често отвореног циља признао до, циља који је одредио избор амбасадора и председника, и циља који је и даље део текућих „мировних“ преговора.

Слично томе, главни циљ последње (Ирачке) фазе рата против Ирака био је сан о поновном отварању нафтовода Киркук у Хаифи, циљ који је подржао Израел и предвиђени ирачки диктатор Ахмед Цхалаби.

Бескрајни рат у Сирији је бесконачно сложен, чак и у поређењу с другим ратовима, али принципијелан фактор је сукоб између присталица иранско-ирачко-сиријског цевовода и присталица нафтовода Катар-Турска.

САД нису једине веће војне снаге које се баве гасоводним интересима у иностранству. Државни пустови и насиље у Азербејџану и Грузији подржани од стране Русије (као и подржани од САД) углавном су преко нафтовода Баку-Тблиси-Цеихан. А могуће објашњење бизарне важности коју америчке елите дају народу Крима који је гласао да се придружи Русији је гас који лежи испод кримског дела Црног мора, и гасоводи испод тог мора да би довели гас на тржишта.

Више фосилних горива са којима се уништава земља налази се под Медитераном, усмеравајући израелско насиље у Либанон и Газу. Саудијски рат подржан од стране држава и заљевских држава уз помоћ јеменског нафтовода, као и за јеменску нафту, као и за уобичајене друге рационалне и ирационалне погоне.

Читајући ову хронику политике гасовода, паде ми на памет чудна мисао. Да није било толико борби међу народима, могло би се приступити још више нафте и гаса и извући их из земље. Али онда се такође чини вероватним да такви додатни отрови можда нису спаљени, јер њихов главни потрошач су ратови који су се у стварној историји водили и који се воде око њих.

Тамо где живим у Вирџинији имамо натписе и мајице на којима пише једноставно "Но Пипелине", рачунајући на људе који ће разумети који од њих мислимо. Склона сам да додам „с“. Шта ако бисмо сви били за "Но Пипелинес"? Клима планете би се спорије урушавала. За ратове би била потребна другачија мотивација. Позива таквог генералног секретара Уједињених нација ове седмице да обустави све ратове како би се ријешили озбиљни проблеми с којима се суочава човјечанство можда има веће шансе да се послуша.

Један одговор

Ostavite komentar

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Obavezna polja su označena *

Повезани чланци

Наша теорија промене

Како окончати рат

Мове фор Пеаце Цхалленге
Антивар Евентс
Помозите нам да растемо

Мали донатори нас воде даље

Ако одлучите да дајете стални допринос од најмање 15 долара месечно, можете да изаберете поклон захвалности. Захваљујемо се нашим сталним донаторима на нашој веб страници.

Ово је ваша прилика да поново замислите а world beyond war
ВБВ Схоп
Преведи на било који језик