ВАШИНГТОН, 28. августа (РИА Новости), Људмила Чернова – Распоређивање снага НАТО-а у нове базе у источној Европи отвара нове могућности за бескрајни рат и непријатељства, изјавила је за РИА Новости њујоршка директорка Фондације за мир нуклеарног доба (НАПФ) Алис Слејтер.
Узнемирујуће звецкање сабљом шефа НАТО-а Андерса Расмусена који то најављује НАТО ће распоредити трупе по први пут у Источној Европи од завршетка Хладног рата, изградити „акциони план приправности“, појачати војни капацитет Украјине тако да „у будућности видите видљивије присуство НАТО-а на истоку“, док ће повући руско Позив на предстојећи састанак НАТО-а у Велсу „отвара нове могућности за бескрајни рат и непријатељства“, рекао је Слејтер.
Генерални секретар НАТО-а рекао је европским новинарима да ће алијанса да распореди своје снаге у источној Европи као одговор на текући сукоб у Украјини и да се супротстави претњи коју Русија представља бившим совјетским балтичким републикама.
„Иронично је да у овом тренутку у историји када толико људи и нација широм света признаје 100. годишњицу несрећног посрнућа наше планете у Први светски рат, велике силе и њихови савезници поново изазивају нове опасности у којима се чини да владе ходати у сну ка обнови старог Хладни рат битке“, рекао је Слејтер.
„У разним националним и националистичким медијима емитује се салва опречних информација са алтернативним верзијама стварности које изазивају и распирују нова непријатељства и ривалства преко националних граница“, додао је експерт.
Директор невладине организације је приметио да с обзиром да САД и Русија поседују више од 15,000 од 16,400 нуклеарних оружја у свету, човечанство може себи да приушти да стоји по страни и дозволи такве супротстављене погледе на историју и да супротстављене оцене чињеница на терену може довести до војне конфронтације 21. века између великих сила и њихових савезника.
„Док са жалошћу признајемо трауму коју су земље источне Европе претрпеле током година совјетске окупације и разумемо њихову жељу за заштитом војног савеза НАТО-а, морамо запамтити да је руски народ изгубио 20 милиона људи током Другог светског рата од нациста. јуриш и разумљиво су опрезни према ширењу НАТО-а на њихове границе у непријатељском окружењу“, објаснила је она.
„Ово, упркос обећању Горбачову када се зид сруши мирним путем и када Совјетски Савез оконча окупацију источне Европе после Другог светског рата, да се НАТО неће ширити на исток, осим укључивања Источне Немачке у тај зарђали хладноратовски савез“, Слејтер додао је.
„Русија је изгубила заштиту Уговора о антибалистичким ракетама из 1972. године, који су САД напустиле 2001., и опрезно посматра ракетне базе које метастазирају све ближе њеним границама у новим државама чланицама НАТО-а, док САД одбацују поновљене напоре Русије за преговоре о споразум о забрани оружја у свемиру или претходна пријава Русије за чланство у НАТО-у“, закључио је Слејтер.
Немачки Дер Спиегел известио је у недељу да се Пољска, Летонија, Литванија и Естонија осећају угроженим интервенцијом Русије у Украјини и да се плаше онога што су описали као руску агресију.
Предвиђено је да се чланице НАТО-а састану у Велсу како би разговарали о одговору алијансе Русији, коју оптужује за мешање у украјинске послове.
Уочи самита НАТО-а крајем следеће недеље, четири земље су позвале војни блок да спомене Москву као потенцијалног агресора у свом саопштењу на самиту.
Стална мисија Русије при НАТО-у саопштила је у понедељак за РИА Новости да Москва не планира да учествује у било каквим активностима током самита НАТО-а у Велсу.
