By Мбизо ЦХИРАСХА, World BEYOND War, Јул КСНУМКС, КСНУМКС
МОЈА БОЛНА ПОЕЗИЈА
Његове риме су о удовицама лишеним од сиромаштва у Либерији.
Његови симболи су убијени полицајци који се смрзавају на мртвачницама у Гамбији
Његове слике су слободе која подлеже у крику бомбе у Нигерији
Његов звук је од сиромаштва смежураних груди мајки у Еритреји
Његово изненађење је мучена глађу деце у Етиопији
Његов ехо је рат изазван сирочади која копају за богатством и будућношћу на депонијама смећа у Сомалији
Моја болна поезија
Његове конотације су плач етничких племена у Либији
Глас му је стењајућих стомака банака у Намибији
Његова трагедија је у канализационим цевима које избијају одвратни садржај на улицама Замбије
Његове метафоре су мачете које секу материце у долинама Катанге
Њена поређења су крвљу умрљани зидови патње у Танзанији
Његове алитерације су геноцида и зверстава у руандским коридорима
Његова резонанца је од месара и клања у бурундијским погонима
Моја болна поезија
Његов ритам је од експлозија апартхејда у Јужној Африци
Његова алегорија је вапај Пова у Зимбабвеу
Сатира је о писању села у Мозамбику
Његова иронија је размена дијаманата и рила у Анголи
Његов епитаф је умирање култура у Алжиру
Моја болна поезија је болна и никад лепа
