Аутор Давид Вине, 9. септембра 2020
od Радионица истраживачког извештавања
Ратови које је америчка влада водила од напада 11. септембра 2001. године присилили су 37 милиона људи - а можда чак 59 милиона - из својих домова, наводи се у недавно објављеном извештају Америчког универзитета и Пројекат Трошкови рата Универзитета Браун.
До сада нико није знао колико је људи ратови раселили. Заиста, већина Американаца вероватно није свесна да су се америчке борбене операције одвијале не само у Авганистану, Ираку и Сирији, већ и у 21 други народ откако је председник Џорџ Буш најавио глобални рат против тероризма.
Ни Пентагон, Стејт департмент ни било који други део америчке владе нису пратили расељавање. Научници и међународне организације, попут агенције за избеглице Уједињених нација, УНХЦР, пружили су неке податке о избеглицама и интерно расељеним људима (ИРЛ) за поједине земље у рату. Али ови подаци нуде тачно временско бројање, а не кумулативни број расељених људи од почетка ратова.
У првом прорачуну ове врсте, амерички универзитет Клиника за јавну антропологију конзервативно процењује да је осам најнасилнијих ратова које је америчка војска покренула или у којима је учествовала од 2001. године - у Авганистану, Ираку, Либији, Пакистану, Филипинима, Сомалији, Сирији и Јемену - произвело 8 милиона избеглица и азиланата и 29 милиона интерно расељених људи.
Процењује се да је 37 милиона расељених више од оних расељених било којим ратом или катастрофом од најмање 1900. године, осим Другог светског рата, када је 30 милиона до 64 милиона или више људи напустило своје домове. Тридесет седам милиона премашује расељене током Првог светског рата (приближно 10 милиона), поделе Индије и Пакистана (14 милиона) и америчког рата у Вијетнаму (13 милиона).
Расељавање 37 милиона људи је еквивалент уклањању готово свих становника државе Калифорнија или свих људи у Тексасу и Вирџинији заједно. Бројка је готово колико и популација од Канада. Ратови Сједињених Држава након 9. септембра одиграли су превиђану улогу у подстицању готово удвостручења избеглица и интерно расељених људи на глобалном нивоу између 11. и 2010. године, од 41 до 79.5 милиона.
Милиони су побегли из ваздушних удара, бомбашких напада, артиљеријске ватре, рација кућа, напада дроновима, топовских борби и силовања. Људи су избјегли уништавање својих домова, насеља, болница, школа, послова и локалних извора хране и воде. Побјегли су од присилних деложација, пријетњи смрћу и етничког чишћења великих размјера које су покренули амерички ратови у Афганистану и посебно Ираку.
Влада САД није једина одговорна за расељавање 37 милиона људи; одговорност сносе и талибани, ирачке сунитске и шиитске милиције, Ал-Каида, група Исламска држава и друге владе, борци и актери.
Постојећи услови сиромаштва, промене животне средине изазване глобалним загревањем и друго насиље допринели су протеривању људи из њихових домова. Међутим, осам ратова у студији АУ су они које америчка влада сноси одговорност за покретање, за ескалацију као главног борца или за потицање горива, нападима дронова, саветовањем на бојном пољу, логистичком подршком, продајом наоружања и другом помоћи.
Наиме, Клиника за јавну антропологију процењује расељавање:
- 5.3 милиона Авганистанаца (што представља 26% предратне популације) од почетка америчког рата у Авганистану 2001. године;
- 3.7 милиона Пакистанаца (3% предратног становништва) од америчке инвазије на Авганистан 2001. године брзо је постало један рат који је прешао границу према северозападном Пакистану;
- 1.7 милиона Филипинаца (2%) откако се америчка војска придружила филипинској влади у њеном вишедеценијском рату са Абу Саииаф и друге устаничке групе 2002;
- 4.2 милиона Сомалијаца (46%) откако су америчке снаге почеле подржавати УН-ову сомалијску владу у борби против Савез исламских судова (ИЦУ) 2002. године, а након 2006. године, отцепљено крило милиције ИЦУ Ал Схабааб;
- 4.4 милиона Јеменаца (24%) откако је америчка влада започела убиства наводних терориста дроном 2002. године и подржала рат против покрета Хути који је предводио Саудијска Арабија од 2015. године;
- 9.2 милиона Ирачана (37%) од инвазије и окупације коју су 2003. водиле САД и рата против групе Исламска држава након 2014. године;
- 1.2 милиона Либијаца (19%) откако су америчка и европска влада интервенисале у побуни против Моамера Гадафија 2011. године, што је подстакло текући грађански рат;
- 7.1 милион Сиријаца (37%) откако је америчка влада започела рат против Исламске државе 2014. године.
Већина избеглица из ратова из студије побегла је у суседне земље на ширем Блиском Истоку, посебно у Турску, Јордан и Либан. Око 1 милион стигло је до Немачке; стотине хиљада избегло је у друге земље у Европи, као и у Сједињене Државе. Већина Филипинаца, Либијаца и Јемена расељена је унутар својих земаља.
Јавна антрополошка клиника користила је најпоузданије међународне податке доступне из УНХЦР, Интерни центар за надгледање расељавања, Међународна организација за миграције и Канцеларија УН за координацију хуманитарних послова. С обзиром на питања о тачности података о расељавању у ратним зонама, методологија израчуна била је конзервативна.
Статистика избеглица и тражилаца азила лако би могла бити 1.5 до 2 пута већа него што сугеришу налази, што би донело око 41 милион до 45 милиона расељених лица. 7.1 милион расељених Сиријаца представљају само расељени из пет сиријских провинција у којима су снаге САД ратовали и оперисали од 2014. и почетка америчког рата против Исламске државе у Сирији.
Мање конзервативан приступ би обухватио расељена лица из свих сиријских провинција од 2014. године или већ 2013. године када је америчка влада почела подржавати сиријске побуњеничке групе. То би укупно могло да износи између 48 милиона и 59 милиона, упоредиво са размерама расељавања у Другом светском рату.
Процена клинике за 37 милиона такође је конзервативна јер не укључује милионе расељених током других ратова и сукоба након 9. септембра 11. у којима су учествовале америчке снаге.
Америчке борбене трупе, напади дронова и надзор, војна обука, продаја оружја и друга провладина помоћ одиграли су улогу у сукобима у укључујући земље Буркина Фасо, Камерун, Централноафричка Република, Чад, Демократска Република Конго, Кенија, Мали, Мауританија, Нигер, Нигерија, Саудијска Арабија (повезана са ратом Јемена), Јужни Судан, Тунис и Уганда. На пример, у Буркина Фасу их је било 560,000 интерно расељених људи до краја 2019. усред растуће милитантне побуне.
Штета нанесена расељавањем била је велика у све 24 земље у које су се разместиле америчке трупе. Губитак дома и заједнице, између осталих губитака, осиромашио људе не само економски већ и психолошки, социјално, културно и политички. Ефекти расељавања проширују се на заједнице домаћине и земље, које се могу суочити са теретом за смештај избеглица и оних који су интерно расељени, укључујући повећане друштвене тензије. С друге стране, домаћинска друштва често имају користи од доласка расељених због веће друштвене разноликости, повећана привредна активност и међународна помоћ.
Наравно, расељавање је само један вид ратног разарања.
Само у Авганистану, Ираку, Сирији, Пакистану и Јемену, процењује се 755,000 до 786,000 цивила и борцасу умрли као резултат борбе. Додатних 15,000 америчког војног особља и добављача умрло је у ратовима након 9. септембра. Укупна смртност на свим странама у Авганистану, Ираку, Сирији, Пакистану и Јемену може достићи 3-4 милиона или више, укључујући оне који су умрли као резултат болести, глади и неухрањености изазваних ратовима. Број повређених и трауматизованих проширује се на десетине милиона.
На крају, штета нанесена ратом, укључујући 37 до 59 милиона расељених, је непроцењива. Ниједан број, ма колико велик био, не може ухватити неизмерну штету претрпљене штете.
Кључни извори: Давид Вине, Сједињене Америчке Државе: Глобална историја бескрајних америчких сукоба, од Колумба до Исламске државе (Оакланд: Университи оф Цалифорниа Пресс, 2020); Давид Вине, „Спискови америчких војних база у иностранству, 1776-2020,“ Амерички универзитет Архива дигиталних истраживања; Извештај о основној структури: фискална година 2018. основно стање; Резиме података о инвентару непокретности (Васхингтон, ДЦ: Министарство одбране САД-а, 2018); Барбара Салазар Торреон и Софиа Плагакис, Примери употребе оружаних снага Сједињених Држава у иностранству, 1798–2018 (Васхингтон, ДЦ: Конгресна истраживачка служба, 2018).
Напомена: Неке базе заузете су само за део 2001–2020. У јеку америчких ратова у Авганистану и Ираку било је преко 2,000 база у иностранству.
