Објавио Емануел Пастреицх он Кругови и квадрати.
Вилхелм Фоерстер, Георг Фридрих Николај, Ото Буек и Алберт Ајнштајн потписали су „Манифест Европљанима“ на почетку Првог светског рата у коме су оспоравали тежњу за војним решењима промовисаном у Немачкој у то време. Они су одговарали на такозвани „Манифест деведесет троје“ који су издали истакнути немачки интелектуалци дајући пуну подршку немачким ратним циљевима. Ова четворица су била једина која су се усудила да потпишу документ.
Његов садржај се чини најрелевантнијим у нашем добу.
Октобар КСНУМКС
Манифест Европљанима
Док нас технологија и саобраћај јасно воде ка фактичком признавању међународних односа, а тиме и ка заједничкој светској цивилизацији, истина је и да ниједан рат никада није тако интензивно прекинуо културни комунализам задружног рада као што то чини овај садашњи рат. Можда смо дошли до тако истакнуте свести само због бројних некада заједничких веза, чији прекид сада тако болно осећамо.
Чак и да нас овакво стање не би изненадило, они чије је срце и најмање забринуто за заједничку светску цивилизацију, имали би удвостручену обавезу да се боре за одржавање тих принципа. Они, међутим, од којих треба очекивати таква убеђења — односно пре свега научници и уметници — до сада су готово искључиво износили изјаве које би сугерисале да је истовремено са прекидом односа испарила њихова жеља за одржавањем ових односа. Говорили су са објашњивим борилачким духом - али најмање о миру.
Такво расположење не може се оправдати никаквом националном страшћу; недостојан је свега онога што је свет до сада разумео под именом културе. Ако ово расположење постигне одређену универзалност међу образованим, то би била катастрофа. То не би била само катастрофа за цивилизацију, већ — и ми смо у то чврсто уверени — катастрофа за национални опстанак појединачних држава — сам узрок због којег је, на крају, све ово варварство ослобођено.
Кроз технологију свет је постао мањи; државе великог европског полуострва се данас појављују тако близу једна другој као што су се градови сваког малог медитеранског полуострва појављивали у античко доба. У потребама и искуствима сваког појединца, на основу његове свести о многострукости односа, Европа — могло би се рећи и свет — већ се оцртава као елемент јединства.
Последично, била би дужност образованих и добронамерних Европљана да бар покушају да спрече Европу – због њене мањкаве организације у целини – да доживи исту трагичну судбину као што је некада била античка Грчка. Да ли и Европа треба постепено да се исцрпљује и тако пропада од братоубилачког рата?
Борба која бесни данас вероватно неће донети победника; оставиће вероватно само побеђене. Стога се чини не само добрим, већ горко потребним да образовани људи свих нација усмере свој утицај тако да — какав год да је крај рата још неизвестан — услови мира не постану извор будућих ратова. Очигледну чињеницу да су кроз овај рат сви европски релациони услови склизнули у нестабилно и пластифицирано стање пре треба искористити за стварање органске европске целине. Технолошки и интелектуални услови за то постоје.
Не треба овде разматрати на који начин је могуће ово (ново) уређење у Европи. Желимо само да нагласимо веома фундаментално да смо чврсто уверени да је дошло време када Европа мора да делује као једно како би заштитила своје тло, своје становнике и своју културу. У том циљу, чини се да је пре свега неопходно да се окупе сви они којима је у срцу место за европску културу и цивилизацију, другим речима, они који се Гетеовим предвиђањима могу назвати „добри Европљани”. Јер, не смемо, на крају крајева, одустати од наде да њихови подигнути и колективни гласови — чак и испод буке оружја — неће одјекнути нечувено, посебно ако међу овим „добрим Европљанима сутрашњице“ нађемо све оне који уживају поштовање и ауторитет међу својим образованим вршњацима.
Али неопходно је да се Европљани прво окупе, и ако се — како се надамо — нађе довољно Европљана у Европи, то ће рећи, људи којима Европа није само географски појам, већ, пре, драга ствар срце, онда ћемо покушати да окупимо такву унију Европљана. Након тога, такав синдикат ће говорити и одлучивати.
У том циљу желимо само нагон и апел; и ако се осећате као ми, ако сте истомишљеници решени да пружите најдаљи могући одјек европској вољи, онда вас молимо да нам пошаљете свој (подржавајући) потпис.
