Јохн Реувер, World BEYOND War, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
Неколико месеци пре него што је почео свеобухватни рат у Украјини, када је било упозорења, али углавном скептицизма о томе да ли ће Русија извршити инвазију, многи од нас који проводимо време тражећи алтернативе рату гледали су каква би могла бити реакција Украјине. За мене је узбуђење почело читањем истраживања која сугеришу да је значајан део Украјинаца упознат са грађанским отпором и били отворени да то искористе да се одупру руској инвазији. Знао сам да је Украјинцима некада доминирала Русија као део СССР-а, који су стекли независност без крвавог рата, и да су победили лажне изборе 2004. у ненасилној наранџастој револуцији. Мој ентузијазам се повећао у првих неколико недеља рата, када су неки од светских лидера у области ненасилног отпора дали Вебинари и написао чланци о томе како би ово могло да функционише. Било Извештаји из Украјине показују слике и причају приче о Украјинци који блокирају тенкове, збуњују освајаче мењањем уличних знакова и спасавају градске званичнике које је привела руска војска. На снимцима се види како се према руским дезертерима и затвореницима поступа добро и како кући зову своје најмилије. Дозволио сам себи да помислим да би можда ово било први пут да велика нација одлучи да користи углавном ненасилни отпор пред инвазијом.
У року од неколико недеља, те слике ненаоружаних цивила који блокирају тенкове нестале су у корист приказивања раних украјинских војних успеха. Свет је био сведок драматичних сцена попут 50-километарске саобраћајне гужве руске оклопне колоне коју је по комаду уништила украјинска војна сила. Затим је уследила баража од милијарди долара софистициране артиљерије и пројектила и њихов разорни ефекат који медиј продајна места воле да покривају. Људи су крварили и умирали свуда, док скоро нико није обраћао пажњу на Украјинце широм земље чинећи грађански отпор са значајним ефектом. Путовао сам у Румунију и Украјину у јесен 2022. и срео се са групама за изградњу мира свих врста. Када сам питао шта им треба од моје (америчке) владе, већина њих је рекла „оружје“. Само је мали број рекао другачије.
Да је одлучујућа војна победа била брза, неки би могли да помисле да су све борбене припреме биле вредне тога. Али 18 месеци од почетка рата, не назире му се крај. Стотине хиљада младића и девојака са обе стране убијају и сакате једни друге у рововском рату који подсећа на 1914, када су милиони погинули покушавајући да стекну неколико километара земље. И баш као Први светски рат, који је наводно имао победника, али је оставио у наслеђе узаврело огорчење и осиромашење које је свој излаз нашло у много горем Другом светском рату, свака војна победа у овом рату ће такође оставити милионе трауматизованих и огорчених на начин који ће следећи рат неизбежан. Овог пута животна средина пати још више, са минама, касетном муницијом и осиромашеним уранијумом који остављају велике делове прелепе плодне земље отровне за генерације. Огромне бране су уништене, нуклеарне електране прете да учине огромна подручја ненастањивим, растуће цене хране и горива доносе хладноћу и глад милионима широм света, а сваки дан рата ризикује да стотине градова широм света изгледају као данашњи Мариупољ (осим такође радиоактивно) ако се нуклеарно оружје користи лудилом или грешком.
Чињеница је да сада постоји а војни застој то је мало вероватно да ће дозволити Русима да заузму много више територије или Украјинцима да узму назад све оно што су изгубили. Због чега ја видим тренутни прекид ватре као Најбољи начин да зауставимо лудило и сачувамо будућност за све нас. С друге стране, слажем се са Украјинцима који кажу да би им само прекид ватре и бескрајни преговори дали мало наде за њихову будућност. Морају се предузети и друге мере како би се осигурало да се војна акција не настави и да се према људима на окупираним територијама поступа са достојанством и поштовањем. Како се то могло догодити? Преговорима који траже праведан мир за легитимне бриге обе стране, подржане подстицајима да се осигура мирно понашање свих страна. Безбројне појединости о таквим стварима су ван оквира овог есеја, али би укључивале постепене заједнички уклањање све офанзивне војне опреме са линија фронта и националних граница широм Европе, крај „ратних игара“ у близини било чије границе и приступ свим окупираним областима од стране УН, Црвеног крста и других организација за људска права како би се спречиле злоупотребе. Преговори би се могли олакшати нуђењем ствари које свака страна жели, а које не угрожавају безбедност друге стране: ослобађање од санкција, масовна хуманитарна помоћ и повратак мерама за изградњу поверења као што су споразуми о антибалистичким ракетама, отвореном небу и средњим нуклеарним снагама.
Случајеви ратних злочина могу бити процесуирани од стране Међународног кривичног суда, чак и ако то отвара земље НАТО-а одговорности за понашање у њиховим инвазијама на нације које су паралелне са оним што су Руси урадили у Украјини. Могли би се постићи споразуми да се спречи даља злоупотреба животне средине и започне чишћење уредбе. Подршка за 700,000 мушкараца који су напустили Русију уместо да ризикују да се боре у Украјини, како би спречили њихову репатријацију до после рата, и логистичка помоћ за позивање њихових пријатеља и породице кући да им се придруже коштали би мали део текућих трошкова за оружје. Одавање части и подршке приговарачима савести на веома јаван начин користило би Украјини посебно јер је у складу са њиховим имиџом демократије, а њих има тако мало у поређењу са својим непријатељем.
Можда најважније, увиђајући да је Русија користила претњу нуклеарним оружјем за инвазију на Украјину без директне конфронтације са много јачим државама НАТО-а, мере за смањење улоге нуклеарног оружја у спољној политици треба започети са смањење претњи као што је проглашење неупотребе прве употребе, скидање оружја из стања високе приправности, уклањање нуклеарног оружја из земаља домаћина и потписивање УН-а Уговор on la Забрана нуклеарног оружја.
Мирна средства за постизање мира изгледају нереално само зато што нам недостаје образовање о њима. World BEYOND Warгодишња виртуелна конференција, #НоВар2023: Ненасилни отпор милитаризму, истраживаће ове предмете од 22. до 24. септембра. Он ће понудити главни говор који резимира тренутно стање уметности ненасилног отпора, и панеле о историјским и актуелним примерима ненаоружаних изазова милитаризованом сукобу. Врхунац ће бити дебата са бившим аналитичаром ЦИА Рејем Мекгаверном, новинаром Џејмсом Бруком и World BEYOND WarДејвид Свонсон износи аргументе који оправдавају рат као одговор на сукоб у Украјини насупрот аргументима да су обе стране могле да избегну рат дипломатијом подржаном доступним ненасилним стратегијама и тактикама.
Џон Ројвер је члан одбора World BEYOND War и председава Пројектом заштите Запорожја, који укључује цивилно друштво на првој линији рата у Украјини. Има 35 година искуства у проучавању и подучавању решавања сукоба и ненасиља, укључујући и као помоћни професор студија мира и правде на колеџу Сент Михаел, са искуством мировног тима на Хаитију, Колумбији, Централној Америци, Палестини/Израелу, Јужном Судану, и неколико унутрашњих градова САД.
