Научите погрешне лекције из Украјине

Давид Свансон, World BEYOND War, Април КСНУМКС, КСНУМКС

Украјина је одустала од нуклеарног оружја и била је нападнута. Зато свака земља треба да има нуклеарно оружје.

НАТО није додао Украјину која је била нападнута. Стога би сваку земљу или барем велики број њих требало додати у НАТО.

Русија има лошу власт. Зато га треба збацити.

Ове лекције су популарне, логичне — чак и неупитна истина у многим умовима — и катастрофално и очигледно погрешне.

Свет је имао невероватну срећу и смешно велики број скоро промашаја са нуклеарним оружјем. Само проток времена чини нуклеарну апокалипсу изузетно вероватном. Научници који одржавају Сат Судњег дана кажу да је ризик сада већи него икада раније. Погоршање са још већом пролиферацијом само повећава ризик. За оне који опстанак живота на Земљи сврставају изнад било ког аспекта како тај живот изгледа (јер не можете се одрећи заставе и мрзети непријатеља ако не постоји) елиминација нуклеарног оружја мора бити главни приоритет, баш као и елиминација емисије које уништавају климу.

Али шта ако свака земља која одустане од нуклеарног оружја буде нападнута? То би заиста била висока цена, али није тако. Казахстан се такође одрекао нуклеарног оружја. Исто тако и Белорусија. Јужна Африка се одрекла нуклеарног оружја. Бразил и Аргентина су одлучили да немају нуклеарно оружје. Јужна Кореја, Тајван, Шведска и Јапан одлучили су да немају нуклеарно оружје. Сада је тачно да је Либија одустала од свог програма нуклеарног наоружања и да је нападнута. И истина је да су нападнуте бројне земље које немају нуклеарно оружје: Ирак, Авганистан, Сирија, Јемен, Сомалија, итд. Али нуклеарно оружје не спречава у потпуности да Индија и Пакистан нападају једни друге, не зауставља тероризам у САД или Европо, не спречавај велики проки рат са САД и Европом која наоружава Украјину против Русије, не заустављај велики притисак на рат са Кином, не спречавај Авганистанце и Ирачане и Сиријце да се боре против америчке војске, и имај много има везе са отпочињањем рата у Украјини, као што је њихово одсуство и неуспехом да га спрече.

Кубанска ракетна криза укључивала је да се САД противе совјетским пројектилима на Куби, а СССР против америчких пројектила у Турској и Италији. Последњих година, САД су напустиле бројне споразуме о разоружању, задржале нуклеарне ракете у Турској (и Италији, Немачкој, Холандији и Белгији) и поставиле нове ракетне базе у Пољској и Румунији. Међу изговорима Русије за инвазију на Украјину било је позиционирање оружја ближе граници него икада раније. Изговори, сувишно је рећи, нису оправдања, а лекција научена у Русији да САД и НАТО неће слушати ништа друго осим рата је лажна лекција као и она која се учи у САД и Европи. Русија је могла да подржи владавину права и да придобије већи део света на своју страну. Одлучило је да не.

У ствари, Сједињене Државе и Русија нису стране у Међународном кривичном суду. Сједињене Државе кажњавају друге владе због подршке МКС. Сједињене Државе и Русија пркосе пресудама Међународног суда правде. Државни удар у Украјини у Украјини 2014. године, напори САД и Русије да освоје Украјину годинама, међусобно наоружавање сукоба у Донбасу и руска инвазија 2022. наглашавају проблем у светском руководству.

Од 18 главних људских права уговорима, Русија је чланица само 11, а Сједињене Државе само 5, што је мање од било које нације на Земљи. Обе нације по вољи крше споразуме, укључујући Повељу Уједињених нација, Келог Бријан пакт и друге законе против рата. Обе нације одбијају да подрже и отворено пркосе великим споразумима о разоружању и борби против оружја које подржава већина света. Ни један ни други не подржавају Уговор о забрани нуклеарног оружја. Ниједна није у складу са захтевом о разоружању из Уговора о неширењу нуклеарног наоружања, а Сједињене Државе заправо држе нуклеарно оружје у пет других земаља и разматрају могућност да га ставе у више, док је Русија говорила о постављању нуклеарног оружја у Белорусију.

Русија и Сједињене Државе стоје као скитнички режими изван Уговора о нагазним минама, Конвенције о касетној муницији, Уговора о трговини оружјем и многих других. Сједињене Државе и Русија су два највећа дилера оружја остатку света, заједно чинећи велику већину продатог и испорученог оружја. У међувремену, већина места у којима се одвијају ратови уопште не производе оружје. Оружје се увози у већи део света са врло мало места. Сједињене Државе и Русија су два највећа корисника права вета у Савету безбедности УН, од којих свака често гаси демократију једним гласом.

Русија је могла да спречи инвазију на Украјину тако што није извршила инвазију на Украјину. Европа је могла да спречи инвазију на Украјину тако што је рекла САД и Русији да гледају своја посла. Сједињене Државе су готово сигурно могле да спрече инвазију на Украјину било којим од следећих корака, за које су амерички стручњаци упозорили да су потребни да би се избегао рат са Русијом:

• Укидање НАТО-а када је укинут Варшавски пакт.
• Уздржавање од ширења НАТО-а.
• Уздржавање од подршке обојеним револуцијама и државним ударима.
• Подршка ненасилној акцији, обуци ненаоружаног отпора и неутралности.
• Прелазак са фосилних горива.
• Уздржавање од наоружавања Украјине, наоружања источне Европе и вођења ратних проба у источној Европи.
• Прихватајући савршено разумне захтеве Русије у децембру 2021.

Русија је 2014. предложила да се Украјина не придружи ни Западу ни Истоку, већ да ради са оба. САД су одбациле ту идеју и подржале војни удар који је успоставио прозападну владу.

Према Тед Снидер:

„Володимир Зеленски је 2019. изабран на платформи која је представљала склапање мира са Русијом и потписивање споразума из Минска. Мински споразум је понудио аутономију Доњецкој и Луганској области Донбаса које су гласале за независност од Украјине након државног удара. Она је понудила дипломатско решење које највише обећава. Међутим, суочен са домаћим притиском, Зеленском би била потребна подршка САД. Он то није схватио и, по речима Ричарда Сакве, професора руске и европске политике на Универзитету у Кенту, „спречили су га националисти“. Зеленски је сишао са пута дипломатије и одбио да разговара са лидерима Донбаса и примени Минске споразуме.

„Пошто није успео да подржи Зеленског у дипломатском решењу са Русијом, Вашингтон није успео да изврши притисак на њега да се врати примени споразума из Минска. Саква је овом писцу рекао да, „што се тиче Минска, ни САД ни ЕУ нису извршиле озбиљан притисак на Кијев да испуни свој део споразума“. Иако су САД званично подржале Минск, Анатол Ливен, виши научни сарадник за Русију и Европу на Квинсијевом институту за одговорну државу, рекао је овом писцу, „они нису урадили ништа да натерају Украјину да то стварно примени.“ Украјинци су Зеленском дали мандат за дипломатско решење. Вашингтон то није подржао нити охрабрио.”

Док се чак и амерички председник Барак Обама противио наоружавању Украјине, Трамп и Бајден су га фаворизовали, а сада га је Вашингтон драматично повећао. Након осам година пружања помоћи украјинској страни у сукобу у Донбасу, и са огранцима америчке војске, попут корпорације РАНД, који производе извештаје о томе како да уведу Русију у штетан рат против Украјине, САД су одбиле било какве кораке који би могли да доведу до прекид ватре и мировни преговори. Као и са својим вечитим уверењем да ће председник Сирије сваког тренутка бити збачен, и својим узастопним одбијањем мировних решења за ту земљу, америчка влада, према председнику Бајдену, фаворизује збацивање руске владе, ма како много Украјинаца умире. И изгледа да се украјинска влада углавном слаже. Како се наводи, украјински председник Зеленски одбијен мировну понуду неколико дана пре инвазије под условима које ће готово сигурно на крају прихватити они — ако их уопште буду — остали живи.

То је врло добро чувана тајна, али мир није крхак нити тежак. Започињање рата је изузетно тешко. То захтева заједнички напор да се избегне мир. Тхе примери који доказују ову тврдњу укључују сваки прошли рат на Земљи. Пример који се најчешће помиње у поређењу са Украјином је Заливски рат 1990-1991. Али тај пример зависи од брисања из нашег колективног/корпоративног памћења чињенице да је ирачка влада била вољна да преговара о повлачењу из Кувајта без рата и на крају понудила да се једноставно повуче из Кувајта у року од три недеље без услова. Краљ Јордана, папа, председник Француске, председник Совјетског Савеза и многи други су се залагали за такво мирно решење, али Бела кућа је инсистирала на свом „последњем уточишту“ рата. Русија је набрајала шта би било потребно да се оконча рат против Украјине од пре почетка рата — захтеви на које би требало да се супротставе други захтеви, а не оружје.

За оне који имају времена да науче историју и схвате да је мир савршено могућ, можда ће постати лакше препознати недостатак у самоиспуњавајућој идеји да се НАТО мора проширити чак и ако прети Русији, па чак и ако Русија нападне да би то спречила . Недоказиво је уверење да ће руска влада напасти где год да јој се извуче без обзира на све, чак и ако буде примљена у НАТО и ЕУ, или чак и ако НАТО буде укинут. Али не треба да то сматрамо погрешним. Могло би бити тачно. Свакако се чини да је исто тако вероватно и за САД и неке друге владе. Али уздржавање од ширења НАТО-а не би спречило Русију да нападне Украјину јер је руска влада племенита филантропска операција. То би спречило Русију да нападне Украјину јер руска влада не би имала добар изговор за продају руској елити, руској јавности или свету.

Током Хладног рата 20. века било је примера — неки од њих су разматрани у последњој књизи Ендруа Коберна — да су америчке и совјетске војске изазвале инциденте високог профила баш када је друга страна тражила додатно финансирање оружја од своје владе. Руска инвазија на Украјину учинила је више за НАТО него што би НАТО икада могао да уради сам. Подршка НАТО-а милитаризму у Украјини и источној Европи последњих година учинила је више за руски милитаризам него што је било ко у Русији могао да успе. Идеја да је сада потребно више од онога што је створило тренутни сукоб своди се на потврђивање предубеђења којима је крајње потребно да буду испитани.

Идеја да Русија има лошу владу и да стога треба да буде свргнута је ужасна ствар коју говоре амерички званичници. Свуда на Земљи има лошу власт. Све их треба збацити. Америчка влада наоружава и финансира скоро све најгоре владе на свету, а лак први корак престанка са тим је веома охрабрен. Али збацивање влада без масовног народног и независног локалног покрета неоптерећеног спољним и елитним снагама је бескрајно доказан рецепт за катастрофу. Још увек ми није јасно шта је то рехабилитовано Џорџа В. Буша, али довољно сам стар да се сетим када су чак и повремени гледаоци вести сазнали да је рушење влада катастрофа чак и под сопственим условима, и да би врхунска идеја за ширење демократије бити да води пример кроз испробавање у сопственој земљи.