Следећи интервју је поново штампан уз дозволу Инкуиринг Минд-а: Тхе Сеианнуал Јоурнал оф тхе Випассана Цоммунити, Вол. 30, број 2 (пролеће 2014). © 2014 би Инкуиринг Минд.
Подстичемо вас да наручите примерак издања Инкуиринг Минд'с Спринг 2014 „Рат и мир“, који истражује пажљивост и војску, ненасиље и сродне теме из будистичке перспективе. Примери издања и претплате се нуде на основу плаћања – колико – можете на ввв.инкуирингминд.цом. Молимо подржите рад Инкуиринг Минда!
КАРМА ДИСИДЕНСТВА:
ИНТЕРВЈУ СА АНН ВРИГХТ
Након много година у америчкој војсци праћених Службом спољних послова, Ен Рајт је сада мировна активисткиња чија је кључна оставка из америчког Стејт департмента била под утицајем будистичких учења. Она је јединствен глас о питањима рата и мира. Рајт је служио тринаест година у активној служби у америчкој војсци и шеснаест година у резервном саставу војске, уздигавши се до чина пуковника. После војске, служила је шеснаест година у Стејт департменту у земљама од Узбекистана до Гренаде и као заменик шефа мисије (заменик амбасадора) у амбасадама САД у Авганистану, Сијера Леонеу, Микронезији и Монголији. У марту 2003. била је једна од три службеника савезне владе, сви званичници Стејт департмента, који су дали оставку у знак протеста против рата у Ираку. Последњих десет година, Рајт је храбро говорио о широком спектру питања, укључујући нуклеарну енергију и оружје, Газу, мучење, затварање на неодређено време, затвор Гвантанамо и дронове убице. Рајтов активизам, укључујући разговоре, међународне турнеје и грађанску непослушност, био је од посебне снаге у мировном покрету. Колеге активисти подржани њеним залагањем могу да тврде, како она то каже, „Ево некога ко је провела много година свог живота у војсци и дипломатском кору и сада је спремна да говори о миру и да оспори разлоге који Америка треба да има рата како би били доминантна сила у свету.”
Рајт ради са организацијама као што су Ветеранс фор Пеаце, Цоде Пинк: Вомен фор Пеаце и Пеаце Ацтион. Али, ослањајући се на своје искуство иу војсци иу америчком дипломатском кору, она говори као независан глас.
Уредници Инкуиринг Минда Алан Сенауке и Барбара Гатес интервјуисали су Ен Рајт преко Скајпа у новембру 2013.
ИСПИТИВАЧКИ УМ: Ваша оставка из америчког Стејт департмента 2003. године у супротности са ратом у Ираку поклопила се са вашим почетком проучавања будизма. Реците нам како сте се заинтересовали за будизам и како је проучавање будизма утицало на ваше размишљање.
АН РАЈТ: У време моје оставке била сам заменик шефа мисије Амбасаде САД у Монголији. Почео сам да проучавам будистичке текстове како бих боље разумео духовне основе монголског друштва. Када сам стигао у Монголију, било је то десет година након што је земља изашла из совјетске сфере. будисти
ископавали су реликвије које су њихове породице сахраниле деценијама раније када су Совјети уништили будистичке храмове.
Нисам схватио пре него што сам стигао у Монголију у којој мери је будизам био део живота земље пре совјетског преузимања власти 1917. Пре двадесетог века, размена будистичке мисли између Монголије и Тибета била је значајна; у ствари, термин Далај Лама је монголски израз који значи „Океан мудрости“.
Док је већина лама и монахиња убијена током совјетске ере, у петнаест година откако су Совјети олабавили своју власт над земљом, многи Монголи су проучавали давно забрањену религију; основани су нови храмови и јака будистичка медицина и уметничке школе.
Улан Батор, главни град и где сам живео, био је један од центара тибетанске медицине. Кад год бих имао прехладу или грип, одлазио сам у храмску апотеку да видим шта би тамошњи лекари препоручили, а у разговорима са монасима и монголским цивилима који су помагали у вођењу апотеке, учио сам о различитим аспектима будизма. Такође сам похађао вечерњи час о будизму и урадио препоручена лектира. Вероватно није изненађујуће за већину будиста, чинило се као да сваки пут када бих отворио књижицу у једној серији читања, било би нечега што је било као, о, мој Боже, како је невероватно да ми ово конкретно читање говори.
ИМ: Која су била учења која су вам говорила?
АВ: Разни будистички трактати су били од велике важности за мене током моје интерне дебате о томе како да се носим са својим политичким неслагањима са Бушовом администрацијом. Један коментар ме је подсетио да све акције имају последице, да нације, као и појединци, на крају сносе одговорност за своја дела.
Конкретно, далај-ламине опаске из септембра 2002. у његовој „Кеморацији прве годишњице 11. септембра 2001.“ биле су важне у мојим разматрањима о Ираку и још релевантније у нашем приступу Глобалном рату против тероризма. Далај Лама је рекао: „Сукоби не настају из ведра неба. Настају као резултат узрока и услова, од којих су многи под контролом антагониста. Овде је лидерство важно. Тероризам се не може победити употребом силе, јер не решава сложене проблеме у основи. У ствари, употреба силе не само да неће успети да реши проблеме, већ их може и погоршати; често у себи оставља уништење и патњу
његово бдење.”
ИМ: Он је указивао на учења о узроку
АВ: Да, узрочно-последично питање које се Бушова администрација није усудила да призна. Далај Лама је идентификовао да Сједињене Државе морају да размотре разлоге зашто су Бин Ладин и његова мрежа уносили насиље у Америку. После Првог Заливског рата, Бин Ладен је свету објавио зашто је љут на Америку: америчке војне базе остављене у Саудијској Арабији на „светој земљи ислама“ и пристрасност САД према Израелу у израелско-палестинском сукобу.
Ово су узроци које америчка влада још увек не признаје као разлоге зашто људи настављају да штете Американцима и „интересима САД“. То је слепа тачка у
Поглед америчке владе на свет, и трагично се бојим да је то слепа тачка у психи многих Американаца да не препознајемо шта наша влада ради, што изазива толики гнев широм света и изазива неке људе да буду насилни и смртоносни акција против Американаца.
Верујем да је Америка морала на неки начин да одговори на насилне методе које користи Ал Каида. Уништење светских трговинских торњева, дела Пентагона, бомбардовање УСС Цоле, бомбардовање две америчке амбасаде у источној Африци и бомбардовање Кобар кула америчког ваздухопловства у Саудијској Арабији нису могли да прођу без одговора. Ипак, све док САД заиста не признају да америчка политика – посебно инвазија и окупација земаља – изазива гнев у свету, и не промени начин интеракције у свету, бојим се да ћемо бити у много дужем периоду одмазде од дванаест година које смо већ претрпели.
ИМ: Као припадник оружаних снага и као дипломата, а сада као политички ангажован цивил, назначили сте да сматрате да је понекад прикладно користити војну силу. Када је то?
АВ: Мислим да постоје неке специфичне ситуације у којима војна сила може бити једини начин да се заустави насиље. Током геноцида у Руанди 1994. године, скоро милион људи је убијено током једне године у борбама између Тутсија и Хута. По мом мишљењу, врло мала војна сила је могла да уђе и могла је зауставити покољ мачетама стотина хиљада. Председник Клинтон је рекао да му је највеће жаљење као председника што није интервенисао да спасе животе у Руанди и да ће га овај ужасан неуспех прогањати до краја живота.
ИМ: Зар није било снага Уједињених нација у Руанди?
АВ: Да, у Руанди су биле мале снаге Уједињених нација. У ствари, канадски генерал који је био задужен за те снаге тражио је одобрење од Савета безбедности УН да употреби силу за окончање геноцида, али му је то одобрење одбијено. Има посттрауматски стрес и покушао је самоубиство због жаљења што није поступио одлучно, користећи ту малу силу да на самом почетку покуша да заустави масакр. Он сада осећа да је требало да настави и употреби своју малу војну силу, а затим да се позабави последицама могућег отпуштања од стране УН-а због непоштовања наређења. Он је снажан присталица Мреже за интервенцију геноцида.
И даље осећам да је свету боље када се зауставе незаконите, бруталне акције против цивилног становништва, и генерално, најбржи и најефикаснији начин да се те бруталне акције окончају су војне операције – операције које, нажалост, такође могу довести до губитка живота у цивилна заједница.
ИМ: Откако сте поднели оставку у Стејт департменту против рата у Ираку, као одговоран и понекад огорчен грађанин, путујете широм света артикулишући своје ставове као критичар политике администрације по разним међународним питањима, укључујући коришћење дронова убица.
Са тачке гледишта будистичког опредељења за исправну акцију, до свести о последицама својих поступака и осећаја одговорности за њих, употреба дронова је посебно за осуду.
АВ: Питање дронова убица је било велики фокус у мом раду у последње две године. Путовао сам у Пакистан, Авганистан и Јемен разговарајући са породицама жртава удара беспилотних летелица и говорећи о мојој забринутости у вези са спољном политиком САД. Важно је отпутовати у те земље како би тамошњи грађани знали да постоје милиони Американаца који се потпуно не слажу са Обамином администрацијом у вези са употребом дронова убица.
САД сада имају могућност да особа у ваздухопловној бази Крич у Невади седи у веома удобној столици и, додиром на компјутеру, убија људе на пола света. Мала деца уче технологију убијања од четири или пет година. Компјутерске игре уче наше друштво да убија и да буде имуно на емоционалне и духовне ефекте убијања на даљину. Људи на екрану нису људска бића, кажу наше компјутерске игрице.
Сваког уторка, познат у Вашингтону као „Уторак терора“, председник добија списак људи, углавном у земљама са којима САД НИСУ у рату, за које је седамнаест обавештајних агенција Сједињених Држава идентификовало да су урадиле нешто против Сједињених Држава. Државе за које треба да умру без судског процеса. Председник гледа кратке наративе који описују шта је свака особа урадила, а затим ставља квачицу поред имена сваке особе за коју је одлучио да треба да буде вансудско убијен.
Није Џорџ Буш, већ Барак Обама, ништа мање уставни правник, који је као председник Сједињених Држава преузео улогу тужиоца, судије и џелата – што је, по мом мишљењу, незаконито преузимање овлашћења. Американци, као друштво, мисле да смо добри и великодушни и да поштујемо људска права. Па ипак, дозвољавамо нашој влади да користи ову врсту технологије атентата да уништи људе на пола света даље. Због тога сам се осећао принуђеним да покушам да едукујем више људи у Сједињеним Државама и другим деловима света о томе шта се дешава, јер технологија сигурно иде од земље до земље. Преко осамдесет земаља сада има неку врсту војног дрона. Већина њих још није наоружана. Али то је само следећи корак да се оружје стави на своје беспилотне летелице и да га онда можда чак и употреби на својим сународницима и женама као што су то учиниле Сједињене Државе. Сједињене Америчке Државе убиле су четири америчка држављана који су били у Јемену.
ИМ: Ту је и повратни ударац, степен у којем ову технологију, која је одмах доступна свима, други лако могу употребити против нас. То је узрок и последица. Или бисте то могли назвати кармом.
АВ: Да, читаво питање карме је једна од ствари која је била мотивирајући фактор за мене. Оно што иде около долази. Оно што ми, Сједињене Државе, радимо свету, враћа се да нас прогања. Будистичка читања која сам радио док сам била у Монголији свакако су ми помогла да то видим.
На многим говорима које држим, једно од питања које добијам од публике је: „Зашто вам је требало толико времена да поднесете оставку из Стејт департмента?“ Потрошио сам скоро све
мој одрасли живот као део тог система и рационализација онога што сам радио у влади. Нисам се слагао са свим политикама осам председничких администрација у којима сам радио и држао сам нос за многе од њих. Пронашао сам начине да радим у областима у којима се нисам осећао као да никоме наносим штету. Али суштина је била да сам још увек био део система који је радио лоше ствари људима широм света. Па ипак, нисам имао моралне храбрости да кажем: „Даћу оставку јер се не слажем са толико много ових политика. Када заиста погледате колико је људи икада дало оставке из наше владе, врло је мало – само нас троје који смо дали оставке због рата у Ираку, а други који су дали оставке због рата у Вијетнаму и балканске кризе. Никада не бих могао ни замислити да би читања која сам радио у будизму, а посебно о карми, имала такав утицај на доношење моје одлуке да дам оставку и навела ме да се залажем за мир и правду у свету.
ИМ: Хвала. Важно је да људи знају ваше путовање. Многи људи долазе у будизам док се боре са патњом у свом животу. Али ова учења су вам говорила на тачном пресеку вашег личног живота и хитних друштвених питања. И били сте пребачени изван контемплације у акцију. То је вредна лекција за нас.
Поново штампано уз дозволу Инкуиринг Минд: Тхе Сеианнуал Јоурнал оф тхе Випассана Цоммунити, Вол. 30, број 2 (пролеће 2014). © 2014 би Инкуиринг Минд. ввв.инкуирингминд.цом.
