То неће бити трећи пут за Аустралију у следећем рату

Аутор: Алисон Броиновски, Цанберра Тимес, Март КСНУМКС, КСНУМКС

Коначно, после две деценије, Аустралија не води рат. Има ли бољег времена од сада за неке „научене лекције“, како их војска воли да зове?

Сада, на 20. годишњицу наше инвазије на Ирак, време је да се одлучимо против непотребних ратова док још можемо. Ако желите мир, припремите се за мир.

Ипак, амерички генерали и њихове аустралијске присталице предвиђају непосредан рат против Кине.

Северна Аустралија се претвара у амерички гарнизон, наводно за одбрану, а у пракси за агресију.

Дакле, које смо лекције научили од марта 2003?

Аустралија је водила два катастрофална рата у Авганистану и Ираку. Ако албанска влада не објасни како и зашто, као и резултат, могло би се поновити.

Неће бити трећи пут среће ако влада обавеже АДФ у рат против Кине. Као што су поновљене америчке ратне игре предвиђале, такав рат неће успети и завршиће се повлачењем, поразом или још горе.

Откако је АЛП изабрана у мају, влада је кренула похвалном брзином да спроведе своја обећања о промени у економској и социјалној политици. Дипломатија летеће лисице министарке спољних послова Пени Вонг је импресивна.

Али у одбрани, никаква промена се чак ни не разматра. Правила двопартизма.

Министар одбране Ричард Марлес изјавио је 9. фебруара да је Аустралија одлучна да заштити свој суверенитет. Али његова верзија о томе шта суверенитет значи за Аустралију је спорна.

Контраст са претходницима лабуриста је запањујући. Слике Кигана Керола, Филипа Бигса, Пола Скамблера

Као што је неколико критичара истакло, према Споразуму о положају снага из 2014. Аустралија нема контролу над приступом, употребом или даљим располагањем америчком оружју или опреми стационираном на нашем тлу. Према АУКУС пакту, САД би могле добити још већи приступ и контролу.

Ово је супротно суверенитету, јер то значи да САД могу покренути напад на, рецимо, Кину из Аустралије без договора или чак знања аустралијске владе. Аустралија би постала посредна мета кинеске одмазде против САД.

Оно што суверенитет очигледно такође значи за Марлеса је право извршне владе – премијера и још једног или двојице – да чини оно што наш амерички савезник захтева. То је понашање заменика шерифа, и двопартијско.

Од 113 поднесака парламентарној истрази у децембру о томе како Аустралија одлучује да уђе у прекоморске ратове, 94 су указала на неуспехе у тим аранжманима за избор капетана и позвали на реформу. Многи су приметили да су довели до тога да се Аустралија пријави за узастопне беспрофитне ратове.

Али Марлес је чврсто мишљења да су тренутни аранжмани Аустралије за одлазак у рат прикладни и да их не треба ометати. Заменик председника истражног подкомитета, Ендрју Волас, очигледно несвестан историје, тврди да нам је садашњи систем добро служио.

Министар одбране рекао је парламенту 9. фебруара да је одбрамбена способност Аустралије у апсолутном дискреционом праву извршне владе. Истина је: таква је ситуација одувек била.

Пени Вонг је подржала Марлеса, додајући у Сенату да је "важно за безбедност земље" да премијер задржи краљевски прерогатив за рат.

Ипак, извршна власт, додала је, „треба да буде одговорна парламенту“. Унапређење парламентарне одговорности било је једно од обећања на основу којих су у мају изабрани независни.

Али премијери могу да наставе да обавезују Аустралију у рат без икакве одговорности.

Посланици и сенатори немају право гласа. Мање странке годинама позивају на реформу ове праксе.

Вероватна промена која ће произаћи из тренутне истраге је предлог за кодификацију конвенција – то јест, влада би требало да дозволи парламентарно разматрање предлога за рат и дебату.

Али све док нема гласања, ништа се неће променити.

Контраст са претходницима лабуриста је запањујући. Артур Калвел, као опозициони лидер, опширно је говорио 4. маја 1965. против ангажовања аустралијских снага у Вијетнаму.

Одлука премијера Мензиса, изјавио је Калвел, била је немудра и погрешна. То не би унапредило борбу против комунизма. Заснован је на лажним претпоставкама о природи рата у Вијетнаму.

Калвел је са великом проницљивошћу упозорио „наш садашњи курс иде на руку Кини, а наша садашња политика ће, ако се не промени, сигурно и неумољиво довести до америчког понижења у Азији“.

Шта, упитао је, најбоље промовише нашу националну безбедност и опстанак? Не, одговорио је, шаљући снаге од 800 Аустралијанаца у Вијетнам.

Напротив, тврдио је Калвел, занемарљиво војно учешће Аустралије би угрозило положај Аустралије и нашу моћ у Азији, као и нашу националну безбедност.

Као премијер, Гоугх Вхитлам није послао Аустралијанце у рат. Брзо је проширио аустралску спољну службу, завршио повлачење аустралијских снага из Вијетнама 1973. и запретио да ће затворити Пајн Гап непосредно пре него што је свргнут 1975. године.

Пре двадесет година овог месеца, други опозициони лидер, Сајмон Крин, осудио је одлуку Џона Хауарда да пошаље АДФ у Ирак. „Док говорим, ми смо нација на ивици рата“, рекао је он за Национални прес клуб 20. марта 2003.

Аустралија је била међу само четири земље које су се придружиле коалицији коју предводе САД, суочене са распрострањеним протестима. Био је то први рат, истакао је Крин, у који се Аустралија придружила као агресор.

Аустралија није била под директном претњом. Ниједна резолуција Савета безбедности УН није одобрила рат. Али Аустралија би извршила инвазију на Ирак, „јер су САД то тражиле од нас“.

Крин је говорио, како је рекао, у име милиона Аустралијанаца који су се противили рату. Војске није требало слати и сада их је требало вратити кући.

Премијер Џон Хауард се пријавио за рат пре неколико месеци, рекао је Крин. „Увек је само чекао телефонски позив. То је срамотан начин вођења наше спољне политике”.

Крин је обећао као премијер да никада неће дозволити да аустралску политику одређује нека друга земља, никада се неће посветити непотребном рату док је мир могућ, и никада неће слати Аустралијанце у рат без да им каже истину.

Данашњи лидери лабуриста би могли да размишљају о томе.

Др Алисон Броиновски, бивши аустралијски дипломата, председник је Аустралијанаца за реформу ратних овлашћења и члан одбора World BEYOND War.