Лампедуза (Италија) и село Гангџон, острво Џеџу (Јужна Кореја)
Женева, 24. август 2015. ИПБ са задовољством објављује своју одлуку да додели годишњу награду за мир Шона Мекбрајда двема острвским заједницама које, у различитим околностима, показују доказ дубоке посвећености миру и социјалној правди.
ЛАМПЕДУЗА је мало острво у Средоземном мору и најјужнији је део Италије. Будући да је део територије најближи афричкој обали, од раних 2000-их је био примарна европска улазна тачка за мигранте и избеглице. Број особа које пристижу брзо се повећава, са стотинама хиљада у опасности док путују, и преко 1900 смртних случајева само у 2015.
Људи са острва Лампедуза дали су свету изузетан пример људске солидарности, нудећи одећу, склониште и храну онима који су, у невољи, стигли на њихове обале. Одговор Лампедусанаца је у оштрој супротности са понашањем и званичном политиком Европске уније, која очигледно намерава само да ојача своје границе у покушају да задрже ове мигранте ван. Ова политика 'Тврђаве Европе' постаје све више милитаризована.
Свесно своје вишеслојне културе, која оличава еволуцију медитеранског региона где су се током векова различите цивилизације мешале и градиле на развоју једне друге, уз међусобно обогаћивање, острво Лампедуза такође показује свету да култура гостопримства и поштовање људског достојанства су најефикаснији противотров национализму и верском фундаментализму.
Да дамо само један пример херојских поступака народа Лампедузе, подсетимо се догађаја у ноћи са 7. на 8. мај 2011. Чамац пун миграната срушио се у стеновити изданак, недалеко од обале. Иако је било усред ноћи, становници Лампедузе су се на стотине испоставили да формирају људски ланац између олупине брода и обале. Само те ноћи више од 500 људи, укључујући много деце, одведено је на сигурно.
Истовремено, становници острва су врло јасни да је проблем европски, а не само њихов. У новембру 2012, градоначелник Николини је упутио хитан апел европским лидерима. Она је изразила огорчење што Европска унија, која је управо добила Нобелову награду за мир, игнорише трагедије које се дешавају на њеним медитеранским границама.
ИПБ сматра да драматична ситуација на Медитерану – која је стално видљива у масовним медијима – мора бити на врху хитних приоритета Европе. Велики део проблема извире из друштвених неправди и неједнакости које резултирају сукобима у којима је Запад – током векова – играо агресивну улогу. Схватамо да не постоје лака решења, али као водећи принцип, Европа треба да поштује идеале људске солидарности, изнад и изнад циничних разматрања влада и ентитета који траже профит/моћ/ресурсе. Када Европа допринесе уништавању средстава за живот људи, као на пример у Ираку и Либији, Европа ће морати да пронађе начине да помогне у обнови тих средстава за живот. Требало би да буде испод достојанства Европе трошити милијарде на војне интервенције, а опет не располагати ресурсима за задовољавање основних потреба. Најважније питање је како развити сарадњу између људи добре воље са обе стране Медитерана у дугорочном, конструктивном, родно осетљивом и одрживом процесу.
ГАНГЂОН СЕЛО је место контроверзне морнаричке базе Јеју површине 50 хектара коју је изградила јужнокорејска влада на јужној обали острва Јеју, по пројектованој цени од скоро милијарду долара. Воде око острва су заштићене међународним правом јер су у оквиру УНЕСЦО-овог резервата биосфере (у октобру 1. године девет геолошких локалитета на острву је признато као глобални геопаркови од стране УНЕСЦО-ове глобалне мреже геопаркова). Упркос томе, изградња базе се наставља, иако су грађевински радови више пута заустављани масовним протестима људи забринутих због утицаја базе на животну средину. Ови људи базу виде као пројекат који је покренуо САД који има за циљ обуздавање Кине, а не јачање безбедности Јужне Кореје. У јулу 2010. Врховни суд Јужне Кореје је подржао изградњу базе. Очекује се да ће угостити до 2012 америчка и савезничка војна брода, укључујући 24 разарача Аегис и 2 нуклеарних подморница, као и повремене цивилне бродове за крстарење по завршетку (сада планирано за 6.).
Острво Јеју је посвећено миру откако је на њему масакрирано око 30,000 од 1948. до 54. године, након сељачког устанка против америчке окупације. Јужнокорејска влада се извинила за масакр 2006. године, а покојни председник Рох Му Хјун је званично назвао Јеју „острвом светског мира“. Ова насилна историја[1] помаже да се објасни зашто људи из села Гангџон (популација 2000) већ око 8 година ненасилно протестују против пројекта поморске базе. Према Медеи Бењамин из Цоде Пинк, „Око 700 људи је ухапшено и оптужено за велике казне које износе преко 400,000 долара, казне које не могу или неће да плате. Многи су провели дане, недеље или месеце у затвору, укључујући и познатог филмског критичара Јун Мо Јонга који је провео 550 дана у затвору након што је починио више дела грађанске непослушности. Енергија и посвећеност коју су показали сељани привукли су подршку (и учешће) активиста из целог света[2]. Подржавамо изградњу сталног Центра за мир на локацији који може служити као фокус за активности које одражавају алтернативне ставове у односу на оне које заступају милитаристи.
ИПБ додељује награду како би повећао видљивост ове примерне ненасилне борбе у кључном тренутку. Потребна је велика храброст да се физички супротстави растућој агресивној и милитаристичкој политици владе, посебно зато што је подржана од Пентагона и у служби њега. Потребно је још више храбрости да се та борба одржи током дугогодишњег периода.
ЗАКЉУЧАК
Постоји важна веза између ове две ситуације. Не само да препознајемо заједничку хуманост оних који се без оружја одупиру силама доминације на сопственом острву. Износимо аргумент да јавна средства не би требало да се троше на масивне војне инсталације које само повећавају тензије између нација у региону; него треба да буду посвећени задовољавању људских потреба. Ако наставимо да посвећујемо светске ресурсе у војне, а не у хуманистичке сврхе, неизбежно је да ћемо наставити да будемо сведоци ових нехуманих ситуација са очајним људима, избеглицама и мигрантима, у опасности док прелазе мора и на плену бескрупулозних банди. Тако иу овом контексту понављамо основну поруку ИПБ-ове Глобалне кампање о војним трошковима: Померите новац!
————————————–
О награди МацБриде
Награда се додељује сваке године од 1992. године од стране Међународног бироа за мир (ИПБ), основаног 1892. године. Претходни добитници су: народ и влада Републике Маршалових Острва, као признање за правни случај који је РМИ поднео Међународни суд правде, против свих 9 држава са нуклеарним оружјем, због непоштовања својих обавеза у погледу разоружања (2014); као и Лина Бен Менни (туниски блогер) и Навал Ел-Садаави (египатски аутор) (2012), Јаиантха Дханапала (Шри Ланка, 2007) градоначелници Хирошиме и Нагасакија (2006). Назван је по Шону Мекбрајду и додељује се појединцима или организацијама за изванредан рад за мир, разоружање и људска права. (детаљи на: хттп://ипб.орг/и/абоут-ипб/ИИ-Ф-мац-бриде-пеаце-призе.хтмл)
(Неновчана) награда се састоји од медаље направљене од 'Бронзе мира', материјала добијеног од рециклираних компоненти нуклеарног оружја*. Званично ће бити додељена 23. октобра у Падови, на церемонији која је део годишње конференције и састанка Савета Међународног бироа за мир. Погледајте детаље на: ввв.ипб.орг. Ближе време биће издат још један билтен, са детаљима церемоније и информацијама у вези са захтевима за интервјуе за медије.
О Шону Мекбрајду (1904-88)
Шон Мекбрајд је био истакнути ирски државник који је био председник ИПБ од 1968-74 и председник од 1974-1985. Мекбрајд је почео као борац против британске колонијалне владавине, студирао је право и дошао до високих функција у независној Ирској Републици. Био је добитник Лењинове награде за мир, а такође и Нобелове награде за мир (1974), за свој широки рад. Био је суоснивач Амнести интернешенела, генерални секретар Међународне комисије правника и комесар УН за Намибију. Док је био у ИПБ-у, покренуо је МацБриде Апел против нуклеарног оружја, који је окупио имена 11,000 врхунских међународних правника. Ова жалба отворила је пут пројекту Свјетског суда о нуклеарном оружју, у којем је ИПБ одиграо главну улогу. Ово је резултирало историјским саветодавним мишљењем Међународног суда правде о употреби и претњи нуклеарног оружја из 1996. године.
О ИПБ-у
Међународни биро за мир је посвећен визији света без рата. Ми смо добитници Нобелове награде за мир (1910), а током година 13 наших официра је добило Нобелову награду за мир. Наших 300 организација чланица у 70 земаља, и појединачних чланова, чине глобалну мрежу која обједињује стручност и искуство кампања у заједничком циљу. Наш главни програм је усредсређен на разоружање за одрживи развој, чија је централна карактеристика Глобална кампања за војну потрошњу.
http://www.ipb.org
http://www.gcoms.org
http://www.makingpeace.org
