Како би САД могле помоћи у успостављању мира у Украјини?

Аутор Ницолас ЈС Давиес, World BEYOND War, 28. април 2022
⁣
⁣
Председник Бајден је 21. априла најавио нове пошиљке оружја Украјини, по цени од 800 милиона долара за америчке пореске обвезнике. 25. априла, секретари Блинкен и Остин су објавили да је крај $ КСНУМКС милиона више војне помоћи. Сједињене Државе су потрошиле 3.7 милијарди долара на оружје за Украјину од руске инвазије, чиме је укупна америчка војна помоћ Украјини од 2014. $ КСНУМКС милијарди.

Главни приоритет руских ваздушних удара у Украјини је био да уништити што је могуће више овог оружја пре него што стигну на линије фронта рата, тако да није јасно колико су ове огромне пошиљке оружја заиста војно ефикасне. Други део америчке „подршке“ Украјини су економске и финансијске санкције Русији, чија је ефикасност такође висока неизвесно.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш је у посети Москва и Кијев ће покушати да покрену преговоре о прекиду ватре и мировном споразуму. Пошто су наде у раније мировне преговоре у Белорусији и Турској опране у плими војне ескалације, непријатељске реторике и политизованих оптужби за ратне злочине, мисија генералног секретара Гутереша сада може бити најбоља нада за мир у Украјини.  

Овај образац раних нада за дипломатско решење које је брзо уништила ратна психоза није необичан. Подаци о томе како се ратови завршавају из Упсала Цонфлицт Дата Програма (УЦДП) јасно показују да први месец рата нуди најбољу шансу за мировни споразум који се преговара. Тај прозор је сада прошао за Украјину. 

An анализа УЦДП података Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС) открио је да се 44% ратова који се заврше у року од месец дана завршавају примирјем и мировним споразумом, а не одлучујућим поразом било које стране, док се то смањује на 24% у ратовима који трају између месец и годину дана. Када ратови потрају у другој години, постају још нерешивији и обично трају више од десет година.

ЦСИС колега Бењамин Јенсен, који је анализирао податке УЦДП, закључио је: „Време је за дипломатију. Што дуже траје рат без уступака обе стране, већа је вероватноћа да ће ескалирати у дуготрајан сукоб... Поред казне, руским званичницима је потребан одржив дипломатски излаз који ће се бавити забринутостима свих страна.”

Да би била успешна, дипломатија која води до мировног споразума мора испунити пет основних Услови:

Прво, све стране морају имати користи од мировног споразума које су веће од онога што мисле да могу добити ратом.

Амерички и савезнички званичници воде информациони рат како би промовисали идеју да Русија губи рат и да Украјина може војно пораз Русија, чак и као неки званичници признајем да би то могло потрајати неколико година.      

У стварности, ниједна страна неће имати користи од дуготрајног рата који траје много месеци или година. Животи милиона Украјинаца ће бити изгубљени и уништени, док ће Русија бити заглибљена у војној мочвари коју су и СССР и Сједињене Државе већ искусиле у Авганистану и у које су се претворили најновији амерички ратови. 

У Украјини већ постоје основни обриси мировног споразума. То су: повлачење руских снага; украјинска неутралност између НАТО-а и Русије; самоопредељење за све Украјинце (укључујући Крим и Донбас); и регионални безбедносни споразум који штити све и спречава нове ратове. 

Обе стране се у суштини боре да ојачају своју руку у евентуалном споразуму у том правцу. Дакле, колико људи мора да умре пре него што се детаљи могу разрадити за преговарачким столом уместо преко рушевина украјинских градова?

Друго, посредници морају бити непристрасни и морају имати поверење обе стране.

Сједињене Државе су деценијама монополизовале улогу посредника у израелско-палестинској кризи, иако отворено подржавају и оружје једну страну и злоупотребе свој вето УН-а да спречи међународну акцију. Ово је био транспарентан модел за бескрајни рат.  

Турска је до сада деловала као главни посредник између Русије и Украјине, али је чланица НАТО која је снабдевала трутови, оружје и војну обуку у Украјину. Обе стране су прихватиле посредовање Турске, али може ли Турска заиста бити поштен посредник? 

УН би могле да играју легитимну улогу, као што то раде у Јемену, где су две стране коначно посматрање двомесечни прекид ватре. Али чак и уз најбоље напоре УН-а, биле су потребне године да се преговара о овој крхкој паузи у рату.    

Треће, споразум мора да одговори на главне проблеме свих страна у рату.

2014. државни удар који подржавају САД и масакр Демонстранти против пуча у Одеси довели су до проглашења независности Доњецке и Луганске Народне Републике. Први споразум Минског протокола у септембру 2014. није успео да оконча грађански рат који је уследио у источној Украјини. Критична разлика у Минск ИИ договор из фебруара 2015. је био да у преговоре буду укључени представници ДНР и ЛНР и успео је да оконча најгоре борбе и спречи ново велико избијање рата на 7 година.

Постоји још једна страна која је углавном изостала из преговора у Белорусији и Турској, људи који чине половину становништва Русије и Украјине: жене обе земље. Док се неки од њих боре, много више њих може говорити као жртве, цивилне жртве и избеглице из рата који су углавном започели мушкарци. Гласови жена за столом били би стални подсетник на људске трошкове рата и животе жена и деца који су у питању.    

Чак и када једна страна војно добије рат, притужбе губитника и нерешена политичка и стратешка питања често сеју семе нових избијања рата у будућности. Као што је Бењамин Јенсен из ЦСИС-а сугерисао, жеље америчких и западних политичара да казне и добију стратешко предност над Русијом се не сме дозволити да спречи свеобухватну резолуцију која се бави забринутошћу свих страна и која обезбеђује трајни мир.     

Четврто, мора постојати корак по корак мапа пута ка стабилном и трајном миру којем су све стране посвећене.

Минск ИИ споразум је довео до крхког прекида ватре и успоставио мапу пута ка политичком решењу. Али украјинска влада и парламент, под председницима Порошенком, а потом и Зеленским, нису успели да предузму следеће кораке на које је Порошенко пристао у Минску 2015: да донесу законе и уставне промене како би дозволили независне изборе у ДНР и ЛНР под међународним надзором, и да им додели аутономију у оквиру федерализоване украјинске државе.

Сада када су ови неуспеси довели до руског признања независности ДНР и ЛНР, нови мировни споразум мора поново размотрити и решити њихов статус, и статус Крима, на начин на који ће све стране бити посвећене, било да је то кроз аутономију обећану у Минск ИИ или формална, призната независност од Украјине. 

Кључна тачка у мировним преговорима у Турској била је потреба Украјине за чврстим безбедносним гаранцијама како би се осигурало да Русија неће поново извршити инвазију на њу. Повеља УН формално штити све земље од међународне агресије, али то више пута није успела да учини када агресор, обично Сједињене Државе, стави вето Савета безбедности. Дакле, како неутрална Украјина може бити уверена да ће бити безбедна од напада у будућности? И како све стране могу бити сигурне да ће се остале овога пута држати договора?

Пето, спољне силе не смеју да поткопају преговоре или имплементацију мировног споразума.

Иако Сједињене Државе и њихови савезници у НАТО-у нису активне зараћене стране у Украјини, њихова улога у изазивању ове кризе кроз ширење НАТО-а и државни удар 2014., затим подржавајући Кијевско одустајање од споразума из Минска ИИ и преплављивање Украјине оружјем, чини их „слоном у просторији” која ће бацити дугу сенку на преговарачки сто, ма где он био.

У априлу 2012. бивши генерални секретар УН Кофи Анан израдио је план од шест тачака за прекид ватре и политичку транзицију у Сирији под надзором УН. Али управо у тренутку када је Ананов план ступио на снагу и када су посматрачи примирја УН били на месту, Сједињене Државе, НАТО и њихови арапски монархистички савезници одржали су три конференције „Пријатеља Сирије“, на којима су обећали практично неограничену финансијску и војну помоћ Ал Побуњеници повезани са Каидом које су подржавали да збаце сиријску владу. Ово охрабривала да су побуњеници игнорисали примирје, што је довело до још једне деценије рата за народ Сирије. 

Крхка природа мировних преговора око Украјине чини успех веома рањивим на тако моћне спољне утицаје. Сједињене Државе су подржале Украјину у конфронтационом приступу грађанском рату у Донбасу уместо да подрже услове споразума из Минска ИИ, а то је довело до рата са Русијом. Садашњи министар спољних послова Турске Мевлут Чавошоглу, је рекао ЦНН Турк да неименоване чланице НАТО-а „желе да се рат настави“, како би наставиле да слабе Русију.

Zakljucak  

Како ће Сједињене Државе и њени савезници у НАТО-у поступати сада и у наредним месецима, биће кључно у одређивању да ли је Украјина уништена годинама рата, попут Авганистана, Ирака, Либије, Сомалије, Сирије и Јемена, или ће се овај рат брзо завршити дипломатски процес који доноси мир, безбедност и стабилност народу Русије, Украјине и њихових суседа.

Ако Сједињене Државе желе да помогну у обнављању мира у Украјини, морају дипломатски да подрже мировне преговоре и јасно ставе до знања свом савезнику, Украјини, да ће подржати све уступке за које украјински преговарачи верују да су неопходни за постизање мировног споразума са Русијом. 

Са којим год посредником Русија и Украјина пристале да раде у покушају да реше ову кризу, Сједињене Државе морају дати дипломатском процесу пуну, безрезервну подршку, како у јавности тако и иза затворених врата. Такође мора да обезбеди да њене сопствене акције не поткопају мировни процес у Украјини као што су то урадили Ананов план у Сирији 2012. 

Један од најкритичнијих корака које лидери САД и НАТО-а могу да предузму како би подстакли Русију да пристане на преговарачки мир јесте да се обавежу на укидање својих санкција ако и када Русија испоштује споразум о повлачењу. Без такве посвећености, санкције ће брзо изгубити сваку моралну или практичну вредност као полуга над Русијом и биће само произвољан облик колективне казне против њеног народа и против јадни људи свуда који више не могу да приуште храну да би прехранили своје породице. Као де факто лидера војног савеза НАТО-а, став САД по овом питању биће кључан. 

Дакле, политичке одлуке Сједињених Држава ће имати критичан утицај на то да ли ће ускоро бити мира у Украјини или само много дужег и крвавог рата. Тест за креаторе америчке политике, и за Американце којима је стало до народа Украјине, мора бити да се запитају до којих од ових исхода ће избори америчке политике вероватно довести.

Ницолас ЈС Давиес је независни новинар, истраживач са ЦОДЕПИНК-ом и аутор часописа Крв на нашим рукама: Америчка инвазија и уништавање Ирака.