Макс Аљ, телосур.
Трамп, изгледа, неће забранити све муслимане. Он ће забранити само муслимане чије земље и домове бомбардујемо.У наредним данима, председник Доналд Трамп треба да стави свој потпис на извршне наредбе (ЕО) о привременом суспендовању имиграције, избеглица и визе из и за Иран, Ирак, Судан и Сирију. Сомалија, Либија и Јемен би се могле додати као „земље или подручја забринутости“. Листа земаља је можда позната. Свакако би требало да буду. То су они које су Сједињене Државе у више наврата санкционисале, дрољиле, нападале, демонизовале и покушавале да се расформирају као суверени ентитети.
Биће то, по Трамповим речима, „велики дан за националну безбедност“. Национална безбедност је помало лаж, помало звиждук белим грађанима Сједињених Држава – и сиромашнима који себе замишљају да поседују ову земљу, и веома богатима који у ствари воде ову земљу.
За прве, његово значење је да њихова свакодневна сигурност почива на недостатку сигурности других – посебно оних Браунова и Муслимана. „Национална безбедност“ значи брисање читавих друштава у северној Африци и југозападној Азији, и затварање улазних лука за људске остатке тих ратова.
То такође значи изградњу зида, наводно да спречи Мексиканце и Централне Американце на чијој земљи је изграђен југозапад Сједињених Држава и на чијем раду почивају читаве индустрије на савременом југу.
За богате, „национална безбедност“ је сигурност њиховог богатства.
Искреније речено, национална безбедност је лаж која увек иде руку под руку са истином, стварни резултат тежње САД за безбедношћу за богате: национална несигурност за земље на листи америчких мета. Ових седам нација које су наводно складиште људске несигурности заправо су жртве нехумане америчке безбедносне државе.
Иран, „безбедносна претња“ свог непостојећег нуклеарног арсенала, под санкцијама је једине земље у историји која је користила нуклеарно оружје за уништавање градова и власник је безброј нуклеарних бомби и пројектила.
Санкције настављају да одсецају Иран од света. Њихов циљ, према експерту за Иран Хилари Ман Леверет, био је да „повећа потешкоће за обичне Иранце“, како би се „отарасио система који Вашингтон не воли“, односно оног који је успостављен након револуције 1979. године.
Означавати Ирак или Ирачане као безбедносне претње је просто безобразлук. Ирак је прожет хаосом изазваним САД, након деценије санкција праћених агресорским ратом који је убио најмање стотине хиљада људи.
Пре ових ратова, а посебно до 1980, сматра либански економиста Али Кадри, ирачка влада је „предузела опсежне реформе расподеле имовине, инфраструктурне пројекте и развој тешке индустрије у корист побољшања услова за ниже слојеве.“ Како наставља, „Чињеница да арапска социјалистичка трансформација није била радикалнија... не значи да развојно искуство вођено социјалистичком државом није довело до структуралне и историјски позитивне друштвене трансформације.
Ово је врста „националне безбедности“ коју САД не воле. Тако се убрзо догодило да се национална безбедност Ирака – његова електрична мрежа, санитарни систем, болнице, универзитети – сматра претњом „националној безбедности“ САД. Уследила је илегална инвазија. Његова жетва били су токови избеглица и очајничка потрага за имиграцијом. Ови прогнаници из Месопотамије, у бекству од неподношљиве несигурности коју су посејале САД у својој нацији, сада су претња националној безбедности САД. Пре више од годину дана, Васхингтон Пост пријавио о „тајној операцији ЦИА-е за обуку и наоружавање побуњеника у Сирији“ која вреди милијарду долара годишње. Према пресуда од Међународног суда правде у САД против Никарагве, САД, у „обуци, наоружавању, опремању, финансирању и снабдевању контра снага... (је) деловало, против Републике Никарагве, кршећи своју обавезу према међународном обичајном праву да се не меша у послове друге државе.”
Нема разлога да се закон не примењује на САД у односу на катастрофу у Сирији. Заиста, као сиријски дисидент у егзилу Рабие Нассер белешке, „Сједињене Државе су главни присталица опозиције“, поред „најопасније силе у региону“, земаља Залива. И какву год одговорност да сиријска влада има за тренутну кризу, она је једноставно ирелевантна с обзиром на огромну улогу САД и Залива у уништавању Сирије. Те улоге морају бити примарна брига грађана САД. Док се та одговорност не одговори, рат траје.
И тако тече избеглица. Јер, како пише Рабие, рат „уништава друштвено ткиво сиријског народа, културу Сирије, и наравно уништава идеју будућности. Већина људи покушава да напусти земљу.” Више такозваних претњи националној безбедности када стигну до америчких обала.
У Јемену, готово 10,000 цивила је погинуло усред онога што је формално рат у Саудијској Арабији, један је процесуиран са америчким авионима, америчком муницијом и америчким танкерима за допуњавање горива у ваздуху. Широм Јемена, постери излепљени по зидовима читати, „Британске и америчке бомбе убијају народ Јемена.“ Преко половине становништва „није у стању да задовољи своје дневне потребе за храном“, према ФАО-у. Као научник руралног Јемена, Марта Манди, коментари, постоје докази да „Саудијци намерно ударају на пољопривредну инфраструктуру како би уништили цивилно друштво“.
Рат је вођен првенствено да би се спречило било какво национално-народно јединство и да би се подстакло даље ломљење земље, посебно дуж шиитско-сунитских линија, покретајући зачаране кругове друштвених раскола, секташтва, пустошења и разарања. развој.
Извршна наредба ће се у великој мери ослањати на исламофобију како би ојачала ту меру у јавном мњењу. Може делимично да изузме оне који се суочавају са „верским прогонима“, под претпоставком да хришћани, Јевреји и други нису безбедни под владом са већинским муслиманима. У ствари, у поређењу са Европом под геноцидним и искључивим феудализмом и капитализмом, Северна Африка и Западна Азија током већег дела своје историје биле су вишеденоминационе и заиста уточишта за избеглице европске нетолеранције. Они су уклонили или на други начин учинили дубоко несигурним домородачке верске мањине само под импулсом колонијализма и вехабизма који подржавају САД.
Ипак, чини се да ово није муслиманска забрана. Земље са муслиманском већином које су лојалне империјалне испоставе – Јордан, Саудијска Арабија – су изузете. Наведене земље су оне против чијег народа су САД ратовале скоро 40 година без престанка. Број избеглица из ових ратова се мери милионима.
Након што је уништио њихове домове и земље, Трамп жели да им забрани улазак у наше. Ова политика је дивља и неприхватљива. Границе би требало да буду отворене. Избеглице су добродошле овде. Ратови који их праве и људи који праве те ратове нису.
Мак Ајл је уредник у Јадалиииа.
