By Давид Свансон
Замислите, ако хоћете, видео снимак винтаге (почетком 2016.) Доналда Трампа шале са извршном директорком ЦБС-а Леслијем Мунвсом како коментарише избор великих медија да дају Трампу много више времена за емитовање од других кандидата: „То можда није добро за Америку, али то је проклето добро за ЦБС.”
То је увод у снажну критику америчких медија. Појавила се нова филмска платна у Њујорку и Лос Анђелесу ове недеље Све владе лажу: истина, обмана и дух ИФ Стона.
Веб локација АллГовернментсЛие.цом има датуми приказивањаје списак лажиИ списак добрих новинара који разоткривају лажи. Листе на веб страници нису идентичне садржају филма, али има доста преклапања — довољно да стекнете утисак о чему се ради у овом пројекту.
Направио бих разне измене и додатке у филм. Конкретно, уморан сам од свег фокуса на Ирак 2003. Овај филм се дотиче ратних лажи од тада, али и даље даје тај један посебан скуп ратних лажи на значај.
Ипак, ово је филм који би требало да се приказује у градовима, кућама и учионицама широм Сједињених Држава. Укључује и покреће анализа Ноама Чомског о томе како је медијски систем „намештен“, а да они који врше намештање не верују да су ишта урадили. То је истраживање корпоративних медија. То је увод за бројне новинаре који су далеко супериорнији од норме. И то је увод у ИФ Стоне. Укључује снимак презентације годишњег Нази Иззи који иде новинарима који глуме у Стоуновој традицији.
Једна од лажи наведених у филму и на сајту је она о (не)инциденту у Тонкинском заливу. Свако ко обрати пажњу сада зна за то као ратну лаж. И то је била транспарентна ратна лаж у то време у одређеном смислу. То јест: да су Северни Вијетнамци заиста узвратили на амерички брод испред њихове обале, то не би било никакво правно, а још мање морално оправдање за ескалацију рата. Волео бих када би људи могли да схвате ту логику и примене је на Црно море, Црвено море и сваки други део земље данас.
Али лажи Тонкинског залива о вијетнамској агресији на америчке бродове који невино патролирају и пуцају на обалама Вијетнама нису биле транспарентне за људе који верују у америчку улогу Глобалног полицајца. Неко је морао да учини лажи транспарентним. Неко је морао да документује да су у ствари секретар тзв. одбране и председник лагали. Нажалост, то нико није урадио у прва 24 сата након саслушања у Конгресном комитету, и то је било све што је било потребно да Конгрес уручи председнику рат.
Прошле су деценије пре него што су транскрипти Беле куће изашли и пре него што је Агенција за националну безбедност признала, и још неколико година пре него што је то учинио бивши секретар Роберт Мекнамара. Ипак, та открића су једноставно потврдила оно што су људи који су обраћали пажњу знали. И они су то знали због ИФ Стонеа који је само неколико недеља након (не)инцидента објавио четворострано издање свог недељног билтена искључиво о Тонкину.
Стоунова анализа је корисна за гледање инцидент или недостатак истог прошлог месеца у Црвеном мору код Јемена. И у ствари, Стоун је управо Јемен одмах окренуо прву страницу 1. Уједињене нације, укључујући свог америчког амбасадора, недавно су осудиле британске нападе на Јемен које је Британија бранила као одмазду. Председник Двајт Ајзенхауер је такође упозорио Французе на узвратне нападе на Тунис. А председник Линдон Џонсон је још у време Тонкина, примећује Стоун, упозоравао Грчку и Турску да се не упуштају у узвратне нападе једни на друге.
Стоун, који је имао тенденцију да гледа чак и на писане законе на које нико други није обраћао пажњу, истакао је да су три од њих забранила ове врсте напада: пакт Лиге народа, пакт Келог-Брианд и Повеља УН. Последња два су и даље теоретски на снази за америчку владу.
Сједињене Државе у Вијетнаму, наставља Стоун, нису могле бити недужно нападнуте, али су саме признале да су већ потопиле бројне вијетнамске бродове. И заиста су амерички бродови, извјештава Стоне, били у водама Сјеверног Вијетнама и били су тамо да помогну јужновијетнамским бродовима који су гранатирали два сјеверновијетнамска острва. У ствари, те бродове су Јужни Вијетнам испоручили америчка војска и стари добри амерички порески обвезници.
Стоун није имао приступ затвореним саслушањима одбора, али му то није било потребно. Разматрао је тврдње које су у говорима изнела једина два сенатора који су гласали против рата. А онда је тражио било какве реплике председника одбора. Сматрао је да њихова порицања нису порицања и бесмислена. Није имало смисла да се амерички бродови једноставно случајно мотају у близини јужновијетнамских бродова. Стоун није веровао.
Стоун је такође попунио позадинске информације. Сједињене Државе су годинама подржавале герилске нападе на Северни Вијетнам пре неинцидента. Стоун је изазвао бројне сумње, укључујући и питање зашто су се амерички бродови наводно побринули да буду у међународним водама да се (не)инцидент (не) догоди, и питање зашто би Вијетнам преузео Војска Сједињених Држава (нешто нико није могао да објасни, иако је Јуџин Макарти рекао да им је можда било досадно).
Недостаје са филма и веб странице Све владе лажу је рад ИФ Стоне на лажима о избијању Корејског рата. Научили смо више откако ју је написао, али смо видели мало више проницљивог, релевантног или правовременог за наше разумевање Кореје и данашњег света.
