• Глобална резолуција подржава стварање одељења за мир у оквиру свих влада.
• Глобална резолуција подржава мировне наставне планове и програме за мировно образовање у школама и универзитетима.
• Глобална резолуција подржава мировне економије и предузећа која доприносе миру.
• Глобална резолуција подржава Културу мира која подстиче могућност самотрансформације за појединце да постану агенти мира и ненасиља, и негује јединство човечанства и нашу заједничку визију мира.

Ми, глобални грађани потписници из 192 нације, с поштовањем у један глас, позивамо Уједињене нације (УН) и све земље, како на националном нивоу тако и у сарадњи са заједницом нација, да створе инфраструктуру у својим владама иу цивилном друштву за развој и имплементирати политике, програме и праксе које:

1. Промовисати, успостављати и одржавати безбедност и правду људи и животне средине у друштвеној, економској, политичкој, образовној и правној сфери, а тиме и уопште Култура мира;
2. Утицати на „економску конверзију“ из војне потрошње у цивилну производњу и уопште стварати Економије мира како бисмо „прековали наше мачеве у раонике и копља у српове“;
3. Прихваћени и подржани од стране људи којима служе и имају легитимитет, било на локалном, регионалном, националном или међународном нивоу;
4. Да ли су одрживи, прилагодљиви и отпорни;
5. И може бити у облику, али не ограничавајући се на, одељења за мир, владиних министарстава, мировних академија, института, школа и савета који помажу:

• • Успоставити мир као примарни организациони принцип у друштву, како на домаћем, тако и на глобалном нивоу;

• Усмерити владину политику ка ненасилном решавању сукоба пре ескалације насиља и тражењу мира мирним средствима у свим конфликтним областима;
• Промовисати правду и демократске принципе ради проширења људских права и безбедности људи и њихових заједница, у складу са Универзалном декларацијом о људским правима, другим сродним уговорима и конвенцијама УН, и Декларацијом и Програмом акције о култури мира (1999);
• Промовисати разоружање и развијати и јачати невојне опције за стварање мира и изградњу мира;
• Развити нове приступе ненасилној интервенцији и користити конструктивни дијалог, посредовање и мирно решавање сукоба у земљи и иностранству;
• Подстицати учешће у изградњи мира на локалном, националном и глобалном нивоу локалних заједница, верских група, невладиних организација и других цивилног друштва и пословних организација:
• Олакшати развој самита мира и помирења ради промовисања ненасилне комуникације и узајамно корисних решења;
• Деловати као ресурс за креирање и прикупљање докумената о најбољим праксама, научених лекција и процена утицаја на мир;
• Осигурати обуку за сво војно и цивилно особље које управља послијератном реконструкцијом и демобилизацијом у ратом разореним друштвима; и

• Финансирати развој курикулума за мировно образовање за употребу на свим образовним нивоима и за подршку мировним студијама на универзитетском нивоу.

Надаље, позивамо Генералну скупштину УН-а да поново потврди своје обећање, као вјерни представници влада свијета, да ће се придружити „Ми, народима“ у стварању мирног свијета у духу Повеље УН-а, чиме ће се унаприједити Култура мира унутар сваке нације, сваке културе, сваке религије и сваког људског бића за бољитак читавог човечанства и будућих генерација. Упућујући овај позив, са захвалношћу одајемо признање за дугу историју рада који је већ обављен у оквиру УН у том правцу, укључујући:

• • Сви документи УН написани на Култура мира од јуна 1945. године, посебно Повеља Уједињених нација, која је посвећена спасавању наредних генерација од пошасти оружаних сукоба, позива нације да живе заједно у миру као добри суседи, и узима к срцу свој нагласак на виталној улози коју „ми народи Уједињених нација“ треба да одиграју у „ остваривање мирног, праведног и саосећајног суседства;
  • Универзална декларација о људским правима, који каже да је темељ слободе, правде и мира признавање инхерентних права свих чланова људске породице без изузетка и да сва људска бића треба да делују једни према другима мирно и у интересу општег добра;
  • Резолуцијом УН 52/15 од 20. новембра 1997. године, којом се 2000. година проглашава „Међународна година културе мира, и А/РЕС/53/25 од 19. новембра 1998. године, којим је 2001-2010. „Међународна деценија за културу мира и ненасиља за децу света“;
  • Резолуција УН 53/243 усвојена консензусом 13. септембра 1999. године, у којој је Декларација УН и Програм акције за културу мира даје јасне смернице за владе, невладине организације (НВО), цивилно друштво и људе из свих сфера живота да раде заједно на јачању глобалне културе мира док живимо кроз 21. век;
  • Устав Организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСЦО), који наводи, „пошто ратови почињу у главама људи, у главама људи мора бити изграђена одбрана мира“, а важну улогу УНЕСЦО-а има да испуни у промовисању глобалног Култура мира;
  • Резолуција Савета безбедности 1325 од 31. октобра 2001. године Жене, мир и безбедност, којим се по први пут признаје пресудан значај учешћа жена у мировним процесима, као и Резолуција Савета безбедности 1820 од 19. јуна 2008. под истим називом; и
  • Многи други кључни документи УН о култури мира, укључујући А/РЕС/52/13, 15. јануар 1998. Култура мира; А/РЕС/55/282, 28. септембар 2001. Међународни дан мира; и Извештај о стању из средине деценије за 2005. о Међународној деценији културе мира и ненасиља за децу света.

У закључку, ми, глобални грађани потписници из 192 нације, с поштовањем у један глас, потврђујемо да:

• • Мотивисани су признањем да су мушкарци, жене и деца у милијардама претрпели злочине насилних сукоба, сиромаштва и еколошких катастрофа изазваних људима и стога су сада више него икада посвећени спасавању будућих генерација од ових пошасти и одлучни да живе у мира и за изградњу Економије мира на индивидуалном, националном и глобалном нивоу који ће одржати ове напоре;
  • Будите солидарни са свим напорима да се превазиђе опстанак насилних сукоба у различитим деловима света и ширење нуклеарног и хемијског оружја, које угрожава постојање наше планете;
  • Верујте у добру вољу свих држава чланица УН и у све већу политичку вољу сваке државе чланице да „промовише друштвени напредак и боље животне стандарде засноване на растућим слободама и способностима које ствара глобални мир;“ и
  • Препознају хитну потребу да се поново изгради поверење грађана света у владе и да се успоставе делотворни радни односи између и међу нацијама кроз неговање заједничких интереса и заједничких основа који чине основу глобалног мира.

ГЛОБАЛНА ИСТОРИЈА

Израда нацрта оф Глобална резолуција за успостављање инфраструктуре за подршку културе мира, који се такође назива и „Мишићи Резолуције мира“, био је заједнички напор радних група Уједињених нација за културу мира, Глобалног покрета за културу мира, Глобалног савеза за министарства и инфраструктуре за мир и ПеацеНов.цом.