Замислите писмо које су заједно потписали бивши председници, бивши представници обе стране пролаза, говорници Дома, бивши гувернери, генерални адвокати, чланови кабинета, амбасадори, извршни директори, филмске звезде и режисери, писци, астронаути, верске вође, градоначелници, академици , дописници главних медија и још више - сви уједињени у изјави „Нико не жели рат“. Замислите Њујорк тајмс објављујући ово писмо. Еквивалент се десио у Немачкој само пре неколико дана.
Децембра КСНУМКС, реномирани недељни лист Дие Зеит објавио писмо „Још један рат у Европи? Не у наше име! ”Више од КСНУМКС личности из политике, бизниса, културе и медија сигурно не звучи као типични гласови за мир, и заиста нису. Без обзира на то, они су се окупили како би захтијевали де ескалацијску политику између Сједињених Држава и Европске уније, с једне стране, и Русије. Они апелују на њемачку савезну владу, њене представнике и медије да преузму одговорност за мир у Европи. Жеља за светом без рата је заједнички далеко изван хора мировног покрета.
Такво писмо је можда написано у Сједињеним Државама у КСНУМКС или КСНУМКС. Да ли је то данас могуће замислити? Да се питамо зашто не? Ево немачког писма и имена његових потписника:
Нико не жели рат. Међутим, Северна Америка, Европска унија и Русија неминовно одлазе у рат ако коначно не зауставе катастрофалну спиралу претње и контра-претње. Сви Европљани, укључујући и Русију, заједнички су одговорни за мир и сигурност. Само они који не губе из вида овај циљ избјегавају ирационалне окрете.
Украјински конфликт показује да зависност од моћи и доминације није превазиђена. У КСНУМКС-у на крају Хладног рата, сви смо се томе надали. Али успех политике детенте и мирних револуција нас је учинио поспаним и безбрижним, на истоку и на Западу. Американци, Европљани и Руси изгубили су водећи принцип да трајно избаце рат из њихових односа. У супротном, не може се објаснити уочена претња Русије ширењем Запада на Исток, без истовремене продубљивања сарадње са Москвом, као и незаконита анексија Крима од стране Путина.
У овом тренутку велике опасности за континент, Немачка има посебну одговорност за одржавање мира. Без воље за помирењем од руског народа, без предвиђања Михаила Горбачова, без подршке наших западних савезника и без опрезне акције тадашње федералне владе, подела Европе не би била превазиђена. Допустити немачком уједињењу да мирно еволуира био је велики гест, обликован разумом од побједничких сила. То је била одлука историјских размера.
Од превазилажења поделе у Европи требало је да се развије чврст европски мировни и безбедносни поредак од Ванкувера до Владивостока, као што је договорено свих 35 шефова држава и влада држава чланица КЕБС-а новембра 1990. у „Паришкој повељи за нова Европа “. На основу договорених утврђених принципа и кроз прве конкретне мере требало је да се успостави „Заједнички европски дом“, у коме би све дотичне државе требале имати једнаку сигурност. Овај циљ послератне политике до данас није искоришћен. Људи у Европи морају поново да живе у страху.
Ми, доле потписани, апелујемо на савезну владу Њемачке да преузме одговорност за мир у Европи. Потребна нам је нова политика детанта у Европи. То је могуће само на основу једнаке сигурности за све са равноправним и међусобно поштованим партнерима. Немачка влада не прати "јединствену немачку стазу", ако настави да позива, у овој застојној ситуацији, на мир и дијалог са Русијом. Руски сигурносни захтјеви су легитимни и једнако важни као и захтјеви Нијемаца, Пољака, Балтика и Украјине.
Не треба тражити да се Русија истисне из Европе. То би било неисторијско, неразумно и опасно за мир. Још од Бечког конгреса у КСНУМКС-у Русија је препозната као један од глобалних играча у Европи. Сви који су покушали да насилно промене, који су пропали крваво - последњи пут је била мегаломанска Хитлерова Немачка која је кренула у убилачку кампању за освајање Русије у КСНУМКС-у.
Позивамо чланове њемачког Бундестага, које је народ делегирао да се на одговарајући начин позабаве озбиљношћу ситуације, да пажљиво предсједавају мировном обавезом своје владе. Онај који подупире богеимана који приписује кривњу само једној страни, погоршава напетости у вријеме када сигнали требају захтијевати де-ескалацију. Инклузија умјесто искључења требала би бити лајтмотив за њемачке политичаре.
Апелирамо на медије да се придржавају својих обавеза за непристрасно извјештавање, увјерљивије него што су до сада учинили. Уредници и коментатори демонизују целе нације, не признајући њихову историју. Сваки способан спољнополитички новинар ће схватити страх од Руса, јер су чланице НАТО-а у КСНУМКС-у позвале Грузију и Украјину да постану чланице савеза. Не ради се о Путину. Државни лидери долазе и одлазе. У питању је Европа. Ради се о одузимању страха људи од рата. У ту сврху, одговорно медијско извјештавање засновано на чврстим истраживањима може много помоћи.
3. октобра 1990. године, на Дан сећања на поновно уједињење Немачке, немачки председник Рицхард вон Веизсацкер рекао је: „Хладни рат је превазиђен; слобода и демократија ће ускоро бити успостављени у свим земљама ... Сада своје односе могу водити у компактном и сигурном институционалном оквиру из којег може произићи заједнички поредак живота и мира. За народ Европе започиње потпуно ново поглавље у њиховој историји. Циљ је паневропски пројекат. Ово је огроман изазов. Можемо је архивирати, али можемо и не успети. Суочавамо се са јасном алтернативом уједињењу Европе или у складу са болним историјским примерима да се поново вратимо у националистичке сукобе у Европи. “
До сукоба у Украјини ми смо мислили да смо овдје у Европи на правом путу. Данас, четврт века касније, речи Рицхарда вон Веизсацкера су релевантније него икада.
Потписници
Марио Адорф, глумац
Роберт Антреттер (бивши члан Парламента Њемачке)
Проф. др Вилфриед Бергманн (потпредседник Алма Матер Еуропаеа)
Луитполд Принз вон Баиерн (Кониглицхе Холдинг унд Лизенз КГ)
Ахим вон Борриес (Региссеур унд Дрехбуцхаутор)
Клаус Мариа Брандауер (Сцхауспиелер, Региссеур)
Др. Ецкхард Цордес (председавајући Ост-Ауссцхусс дер Деутсцхен Виртсцхафт)
Проф. др Херта Даублер-Гмелин (бивши савезни министар правде)
Еберхард Диепген (бивши градоначелник Берлина)
Др. Клаус вон Дохнании (Први градоначелник Фреиен унд Хансестадт Хамбург)
Алекандер ван Дулмен (Ворстанд А-Цомпани Филмед Ентертаинмент АГ)
Стефан Дурр (Гесцхафтсфухрендер Геселлсцхафтер унд ЦЕО Екосем-Аграр ГмбХ)
Др. Ерхард Епплер (бивши савезни министар за развој)
Др. Хеино Фалцке (Пропст иР) \ т
Ханс-Јоацхим Фреи (Ворстандсворситзендер Семпер Опернбалл Дресден)
Патер Анселм Грун (Патер)
Сибилле Хавеманн (Берлин)
Др. Роман Херзог (бивши председник Савезне Републике Немачке)
Цхристопх Хеин (аутор)
Др. хц Буркхард Хирсцх (бивши потпредсједник Савезне скупштине)
Волкер Хорнер (Академедиректор иР)
Јосеф Јацоби (Биобауер)
Сигмунд Јахн (бивши астронаут)
Ули Јоргес (новинар)
Проф. др. Х. Маргот Каßманн (ехемалиге ЕКД Ратсворситзенде унд Бисцхофин)
Др. Андреа вон Кнооп (Москау)
Проф. др Габриеле Кроне-Сцхмалз (бивши дописник АРД у Москау)
Фриедрицх Купперсбусцх (новинар)
Вера Графин вон Лехндорфф (уметник)
Ирина Лиебманн (аутор)
Др. хц Лотхар де Маизиере (бивши министар-предсједник)
Степхан Марки (Интендант дес Тхеатрес Берн)
Проф. др Клаус Манголд (председник Манголд Цонсултинг ГмбХ)
Реинхард унд Хелла Меи (Лиедермацхер)
Рутх Мисселвитз (евангелисцхе Пфаррерин Панков)
Клаус Промперс (новинар)
Проф. др Конрад Раисер (ех. Генералсекретар дес Окуменисцхен Велтратес дер Кирцхен)
Јим Ракете (фотограф)
Герхард Реин (новинар)
Мицхаел Роскау (Министериалдиригент аД)
Еуген Руге (Сцхрифтстеллер)
Хц Отто Сцхили (бивши министар унутрашњих послова) \ т
Др. хц Фриедрицх Сцхорлеммер (ев. Теолог, Бургеррецхтлер)
Георг Сцхрамм (Кабаретист)
Герхард Сцхродер (бивши шеф владе, Бундесканзлер аД)
Пхилипп вон Сцхултхесс (Сцхауспиелер)
Инго Сцхулзе (аутор)
Ханна Сцхигулла (глумац, певач)
Диетер Спори (бивши савезни министар економије) \ т
Проф. Др. Фулберт Стеффенски (катх. Тхеологе)
Др. Волф-Д. Стелзнер (гесцхафтсфухрендер Геселлсцхафтер: ВДС-Институт фур Аналисен ин Културен мбХ)
Др. Манфред Столпе (бивши министар-предсједник)
Др. Ернст-Јорг вон Студнитз (бивши амбасадор)
Проф. др Валтхер Стутзле (Стаатссекретар дер Вертеидигунг аД)
Проф. др Цхристиан Р. Суптхут (Ворстандсмитглиед аД)
Др. Хц Хорст Телтсцхик (бивши саветник за безбедност и спољну политику)
Андрес Веиел (Региссеур)
Др. Ханс-Јоцхен Вогел (бивши савезни министар правде) \ т
Др. Антје Воллмер (бивши потпредседник Бундерстага) \ т
Барбел Вартенберг-Поттер (Бисцхофин Лубецк)
Др. Ернст Улрицх вон Веизсацкер (научник)
Вим Вендерс (Региссеур)
Ханс-Ецкардт Вензел (текстописац)
Герхард Волф (Сцхрифтстеллер, Верлегер)
Један одговор
Но Вар