Немачки мировни активиста под кривичном истрагом због говора против рата

Давид Свансон, World BEYOND War, Децембар КСНУМКС, КСНУМКС

Берлинском антиратном активисти Хајнриху Букеру прети новчана казна или до три године затвора због јавног говора против подршке Немачке рату у Украјини.

Овде је видео на Иоутубе говора на немачком. Транскрипт преведен на енглески и обезбеђен од Буецкер-а је испод.

Буецкер је о томе објавио на свом блогу ovde. Написао је: „Према писму берлинске државне криминалистичке полиције од 19. октобра 2022. године, берлински адвокат ме је оптужио да сам починио злочин. Један [То?] се односи на § 140 СтГБ „Награда и одобравање кривичних дела“. Ово може бити кажњено казном затвора до три године или новчаном казном.”

Релевантни закон је ovde ovde.

Ево роботског превода закона:
Награђивање и одобравање злочина
Свако лице које: једно од незаконитих радњи наведених у § 138 (1) бројеви 2 до 4 и 5 последња алтернатива или у § 126 (1) или незаконито дело према § 176 (1) или према §§ 176ц и 176д
1.награђен након што је учињен или покушан на кривични начин, или
2. на начин који би могао да наруши јавни ред, јавно, на састанку или ширењем садржаја (§ 11 став 3),
казниће се затвором до три године или новчаном казном.

Нејасно је да ли „берлински адвокат” који вас оптужује за злочин доводи до кривичног гоњења, али очигледно то резултира дуго одлаганим писмом полиције и формалном истрагом злочина. И сасвим јасно да не би требало.

Хајнрих је био пријатељ и савезник и стално активан World BEYOND War и друге мировне групе годинама. Поприлично се нисам слагао са њим. Колико се сећам, он је желео да се председник Доналд Трамп прогласи миротворцем, а ја сам желео мешовиту рецензију у којој се наводе Трампове добре, лоше и ужасно грозне тачке. Ја сам сматрао да су Хајнрихове позиције сувише поједностављене. Он има много тога да каже о грешкама САД, Немачке и НАТО-а, по мом мишљењу скоро све тачно и важно, а никада оштра реч за Русију, што се по мом мишљењу чини неопростивим пропустом. Али какве везе има моје мишљење са гоњењем некога због причања? Какве везе има мишљење Хајнриха Букера са гоњењем због причања? То не би требало да има никакве везе са тим. Овде нема вриштеће ватре у препуном позоришту. Нема подстицања или чак заговарања насиља. Нема откривања драгоцених владиних тајни. Нема клевете. Не постоји ништа осим мишљења које се некоме не свиђа.

Хајнрих оптужује Немачку за нацистичку прошлост. То је осетљива тема свуда, укључујући и Сједињене Државе, као Њујорк тајмс поменуто јуче, али у Немачкој је порицање нацистичке прошлости оно што може довести до кривичног гоњења за злочин (или отказ ако сте амбасадор Украјине), а не признање.

Хајнрих, међутим, говори о нацистима који су тренутно активни у украјинској војсци. Има ли их мање него што мисли? Да ли су њихови захтеви мање одлучујући него што он замишља? Кога је брига! Шта ако их уопште није било? Или шта ако су одредили целу ову катастрофу блокирањем раних напора Зеленског ка миру и стављањем га ефективно под своју команду? Кога је брига! Није релевантно за кривично гоњење некога због говора.

С обзиром на КСНУМКС, Међународни пакт о грађанским и политичким правима захтева од својих странака да „свака пропаганда рата буде забрањена законом“. Али ниједна нација на Земљи се тога није придржавала. Затвори никада нису испражњени да би се направио простор за руководиоце медија. У ствари, узбуњивачи су затворени због откривања ратних лажи. А Буецкер је у невољи, не због пропаганде за рат, већ због тога што је говорио против пропаганде за рат.

Проблем је, без сумње, у томе што је у ратном размишљању свако противљење једној страни рата једнако подршци другој страни, а само друга страна има било какву пропаганду. Овако Русија гледа на противљење руском загревању, а тако многи у Сједињеним Државама гледају на противљење америчком или украјинском загревању. Али могу ово да напишем у Сједињеним Државама и да не ризикујем затвор, бар све док се држим ван Украјине или Немачке.

Једна од многих тачака око којих се не слажем са Хајнрихом јесте колико он криви Немачку за светске болести; Више кривим Сједињене Државе. Али сматрам да Сједињене Државе нису биле толико грозне да ме оптуже за злочин због тога што сам то рекао.

Хоће ли Немачка водити истрагу и против Ангеле Меркел? Или њен бивши начелник морнарице који је морао оставити оставку?

Чега се Немачка плаши?

Преведени транскрипт говора:

22. јуна 1941. – Нећемо заборавити! Совјетски меморијал Берлин – Хајнер Букер, Цооп Анти-Вар Цафе

Немачко-совјетски рат почео је пре 81 годину 22. јуна 1941. такозваном операцијом Барбароса. Рат пљачке и уништења против СССР-а незамисливе суровости. У Руској Федерацији рат против Немачке се назива Велики отаџбински рат.

До тренутка када се Немачка предала у мају 1945. године, умрло је око 27 милиона грађана Совјетског Савеза, од којих су већина били цивили. Само за поређење: Немачка је изгубила мање од 6,350,000 милиона људи, од тога 5,180,000 војника. Био је то рат који је, како је објавила фашистичка Немачка, био усмерен против јеврејског бољшевизма и словенских подљуди.

Данас, 81 годину након овог историјског датума фашистичког напада на Совјетски Савез, водећи кругови Немачке су поново подржали исте радикалне десничарске и русофобичне групе у Украјини са којима смо сарађивали током Другог светског рата. Овај пут против Русије.

Желео бих да покажем колико лицемерја и лажи практикују немачки медији и политичари када пропагирају још јаче наоружавање Украјине и потпуно нереални захтев да Украјина мора да добије рат против Русије, или барем да се Украјини дозволи да немојте изгубити овај рат – док се против Русије доноси све више и више пакета санкција.

Десничарски режим инсталиран у Украјини током државног удара у пролеће 2014. интензивно је радио на ширењу фашистичке идеологије у Украјини. Мржња према свему руском непрестано се гајила и све више се повећавала.

Обожавање екстремно десничарских покрета и њихових вођа који су сарађивали са немачким фашистима у Другом светском рату изузетно се повећало. На пример, за паравојну организацију украјинских националиста (ОУН), која је помогла немачким фашистима да убију хиљаде и хиљаде Јевреја, и за Украјинску устаничку армију (УПА), која је убила десетине хиљада Јевреја и других мањина. Иначе, погроми су били усмерени и против етничких Пољака, совјетских ратних заробљеника и просовјетских цивила.

Укупно 1.5 милиона, четвртина свих Јевреја убијених у Холокаусту, долази из Украјине. Њих су гонили, ловили и брутално убијали немачки фашисти и њихови украјински помагачи и саучесници.

Од 2014. године, од пуча, споменици нацистичким колаборационистима и починиоцима холокауста подигнути су невероватном брзином. Сада постоје стотине споменика, тргова и улица у част нацистичких колаборациониста. Више него у било којој другој земљи у Европи.

Један од најважнијих обожаваних људи у Украјини је Степан Бандера. Бандера, убијен у Минхену 1959. године, био је екстремно десничарски политичар и нацистички сарадник који је водио фракцију ОУН.

По Бандери је 2016. године добио име један кијевски булевар. Посебно безобразно јер овај пут води до Баби Јара, клисуре на периферији Кијева у којој су немачки нацисти, уз подршку украјинских колаборациониста, убили више од 30,000 Јевреја за два дана у једном од највећих појединачних масакра Холокауста.

Бројни градови такође имају споменике Роману Шухевичу, још једном важном нацистичком сараднику који је командовао Украјинском устаничком армијом (УПА), одговорном за убиство хиљада Јевреја и Пољака. Десетине улица добиле су његово име.

Друга важна личност коју су фашисти поштовали је Јарослав Стезко, који је 1941. године написао такозвану Декларацију о независности Украјине и поздравио немачки Вермахт. Стежко је у писмима Хитлеру, Мусолинију и Франку уверавао да је његова нова држава део Хитлеровог новог поретка у Европи. Такође је изјавио: „Москва и Јевреји су највећи непријатељи Украјине. Непосредно пре нацистичке инвазије, Стетско (вођа ОУН-Б) је уверавао Степана Бандеру: „Организоваћемо украјинску милицију која ће помоћи нама, уклањању Јевреја.

Одржао је реч – немачку окупацију Украјине пратили су страшни погроми и ратни злочини, у којима су националисти ОУН у неким случајевима имали водећу улогу.

После рата, Стежко је живео у Минхену до своје смрти, одакле је одржавао контакте са многим остацима националистичких или фашистичких организација као што су Тајван Чанг Кај Шека, Француско-Шпанија и Хрватска. Постао је члан Председништва Светске антикомунистичке лиге.

Постоји и плоча у знак сећања на Тараса Булбу-Боровца, вођу милиције коју су поставили нацисти и која је извршила бројне погроме и убила многе Јевреје. А постоји и низ других споменика њему. После рата, као и многи нацистички колаборационисти, настанио се у Канади, где је водио новине на украјинском језику. У канадској политици има много присталица Бандере нацистичке идеологије.

Ту је и меморијални комплекс и музеј за Андрија Мелника, суоснивача ОУН, који је такође блиско сарађивао са Вермахтом. Немачка инвазија на Украјину 1941. године обележена је транспарентима и прогласима попут „Част Хитлер! Слава Мелнику!“. После рата живео је у Луксембургу и био стални члан украјинске дијаспоре.

Сада, 2022. године, његов имењак Андриј Мелник, амбасадор Украјине у Немачкој, стално захтева све више тешког наоружања. Мелник је ватрени обожавалац Бандере, полаже цвеће на његов гроб у Минхену и чак то поносно документује на Твитеру. Многи Украјинци такође живе у Минхену и редовно се окупљају на Бандерином гробу.

Све ово су само неки примерци фашистичког наслеђа Украјине. Људи у Израелу су тога свесни и, можда из тог разлога, не подржавају масовне антируске санкције.

Председнику Украјине Селинском се удварају у Немачкој и дочекују у Бундестагу. Његов амбасадор Мелник је чест гост немачких ток емисија и информативних емисија. Колико су блиске везе између јеврејског председника Зеленског и фашистичког пука Азов показало се, на пример, када је Зеленски дозволио десничарским борцима Азов да се изјасне у видео појављивању испред грчког парламента. У Грчкој се већина партија противила овој увреди.

Свакако да сви Украјинци не поштују ове нехумане фашистичке узоре, али њихови следбеници су у великом броју у украјинској војсци, полицијским органима, тајним службама и политици. Више од 10,000 људи који говоре руски изгубило је живот у региону Донбаса на истоку Украјине од 2014. године због ове мржње према Русима коју је подстицала влада у Кијеву. А сада, у последњих неколико недеља, напади на Доњецк у Донбасу поново су масовно појачани. Има стотине мртвих и тешко повређених.

Несхватљиво ми је да немачка политика поново подржава исте русофобичне идеологије на основу којих је немачки Рајх 1941. године пронашао добровољне помагаче, са којима је блиско сарађивао и заједно убијао.

Сви пристојни Немци би требало да одбаце било какву сарадњу са овим снагама у Украјини на позадини немачке историје, историје милиона убијених Јевреја и милиона и милиона убијених совјетских грађана у Другом светском рату. Такође морамо оштро одбацити ратну реторику која потиче од ових снага у Украјини. Ми Немци никада више не смемо да будемо умешани у рат против Русије ни на који начин.

Морамо се ујединити и заједно стати против овог лудила.

Морамо отворено и поштено покушати да разумемо руске разлоге за специјалну војну операцију у Украјини и зашто велика већина људи у Русији подржава своју владу и председника у њој.

Лично желим и могу веома добро да разумем гледиште Русије и руског председника Владимира Путина.

Немам неповерења према Русији, јер је одрицање од освете Немцима и Немачкој одредило совјетску, а касније и руску политику од 1945. године.

Народ Русије, бар не тако давно, није гајио никакву замерку према нама, иако скоро свака породица има ратну смрт за жаљење. Донедавно су људи у Русији могли да разликују фашисте и немачко становништво. Али шта се сада дешава?

Сви пријатељски односи који су изграђени великим трудом сада су у опасности да буду прекинути, чак потенцијално уништени.

Руси желе да живе неометано у својој земљи и са другим народима – а да их западне државе непрестано не угрожавају, ни непрекидним војним нагомилавањем НАТО-а испред руских граница, нити индиректно кроз тајну изградњу антируске државе у Украјина користећи историјске националистичке заблуде.

С једне стране, реч је о болном и срамном сећању на нечувен и окрутан рат за уништење који је фашистичка Немачка нанела читавом Совјетском Савезу – посебно украјинској, белоруској и руској републици.

С друге стране, часно обележавање ослобођења Европе и Немачке од фашизма, које дугујемо народу СССР-а, укључујући и обавезу да се залажемо за просперитетно, разумно и мирно суседство са Русијом у Европи. Ја ово повезујем са разумевањем Русије и стварањем (опет) политичког ефекта овог разумевања Русије.

Породица Владимира Путина преживела је опсаду Лењинграда, која је трајала 900 дана од септембра 1941. године и коштала скоро милион живота, од којих је већина умрла од глади. Путинова мајка, за коју се верује да је мртва, већ је била одведена када је повређени отац, који се вратио кући, приметио да му жена још дише. Затим ју је спасио од одвођења у масовну гробницу.

Морамо све ово данас разумети и обележити, а такође и поклонити се са великим поштовањем совјетском народу.

Много хвала.