Од потписника испод, Отворено писмо, Март КСНУМКС, КСНУМКС
1. Најважнији задатак спољне и одбрамбене политике је смањење претњи сопственој земљи на начин да се дипломатијом и равноправном сарадњом ствара безбедност у свим земљама.
2. Не желимо да допринесемо јачању поделе света на међусобно непријатељске војне блокове. Уместо тога, потребно нам је више несврстаних земаља које воде независну спољну политику ради заједничке безбедности и разоружања.
3. Желимо да се наше земље придруже Конвенцији УН о забрани нуклеарног оружја. Чланство у војном савезу који се спрема за рат са нуклеарним оружјем ишло би у супротном смеру и повећало би ризик да се нуклеарно оружје употреби против наших земаља или у нашем суседству. Чланство би нас обавезало, према члану 5 Повеље НАТО-а, да војно учествујемо у случају да било која друга држава чланица буде нападнута.
4. НАТО је деценијама водио рат кршећи забрану насиља из Повеље УН, најважнију заштиту малих држава од самовоље великих сила. Примери су бомбардовање Југославије 1999. и Либије 2011. да би се њени лидери отерали са власти. Такође сматрамо да је учешће Шведске и Финске у авганистанском рату била предвидива катастрофа, која се не сме поновити. Желимо да наше земље остану подаље од НАТО ратова.
5. Рат и поновно наоружавање су веома деструктивни по климу и животну средину и доводе до избегличке кризе. Остајући ван НАТО-а, наше земље могу боље да допринесу отклањању опасности од еколошког колапса, уз очување веће слободе коришћења наших средстава за изградњу мира, јавно здравље и добробит свих људи.
6. Желимо да Шведска и Финска предузму одлучне мере за изградњу поверења које смањују напетост између великих сила у нашем суседству. Под таквим мерама подразумевамо непристрасно извештавање о перспективама свих страна и уздржавање од стварања непријатељских слика, као и мере за смањење ризика као што је фински предлог да војни авиони треба да користе транспондере.
7. Споразуми земље домаћина Шведске и Финске са НАТО-ом супротни су слободи савезништва наших земаља. Желимо да се споразуми са земљама домаћинима раскину и уместо тога тражимо мирне и конструктивне односе са нашим суседима и свим другим земљама. Ово се може урадити у контексту великог решења о детанту и споразумима о ограничењу наоружања кроз нову Хелсиншку конференцију о европској безбедности.
8. Трансатлантска трансформација НАТО-а из трансатлантског одбрамбеног савеза у савез глобалних интереса са партнерима на свим континентима повећава тензије како са остатком света тако и унутар НАТО-а. Наше земље могу боље да промовишу детант и заједничку безбедност ако очувају и консолидују своју војну несврстаност и подједнако одбацују кршења међународног права где год да се догоде.
9. Чланство у НАТО би додатно ојачало утицај НАТО-а у нордијском региону. Не желимо да једнострана слика политичке и војне ситуације коју осликавају истраживачки центри повезани са НАТО-ом као што су Атлантски савет и НАТО центар за стратешке комуникације у Риги (Стратцом) постане свеприсутна, нити желимо да они који критикују НАТО и говоре у прилог детанта, разоружања, несврстаности и мира који се сликају као носиоци руских дезинформација.
10. Суочени смо са претњом еколошког колапса и нуклеарног рата. Време је да се пробудимо и дамо све од себе за опстанак човечанства.
*****
1. Улко- ја пуолустусполитиикан таркеин техтава он вахентаа омаан маахан кохдистувиа ухкиа тавалла, јока лисаа каиккиен маиден турваллисуутта дипломатиан и тасавертаисен ихтеистион авулла.
2. Емме халуа вахвистаа мааилман јакаутумиста тоисиллеен вихамиелисиин сотилааллисиин блоккеихин. Сен сијаан тарвитсемме енемман лииттоутуматтомиа маита, јотка харјоиттават итсенаиста улкополитииккаа ихтеисен турваллисууден ја асеистариисуннан едистамисекси.
3. Халуамме, етта маамме лииттиват ИК:н идинасеиден киелтамиста коскеваан илеиссопимуксеен. Јасениис сотаан валмистаутувасса сотиласлиитосса, јосса каитетаан идинасеита, тоимиси паинвастаисеен суунтаан ја лисаиси рискиа сиита, етта идинасеита каитеттаисиин маатамме вастаан таи наапурима. Јасениис велвоиттаиси меидат Натон перускирјан 5. артиклан нојалла осаллистумаан сотилааллисести, јос јохонкин муухун јасенвалтиоон хиокатаан.
4. Нато он вуосикиммениа каинит сотаа риккоен ИК:н перускирјан вакиваллан киелтоа, јока он пиенилле валтиоилле таркеин турва суурвалтојен миеливалтаа вастаан. Есимерккеина воидаан маинита Југославиан поммитуксет вуонна 1999 и либиан поммитуксет вуонна 2011 маиден јохтајиен сирјаиттамисекси валласта. Олемме миос сита миелта, етта Руотсин и Суомен осаллистуминен Афганистанин сотаан оли еннакоитависса олева катастрофи, јока еи саа тоистуа. Халуамме, етта маамме писиват еросса Натон содиста.
5. Сота ја асеварустелу оват ериттаин тухоисиа илмастон ја импаристон канналта и јохтават паколаискриисеихин. Писиттелемалла еросса Натоста маамме воиват пареммин торјуа екологисен ромахдуксен ухкаа ја саилиттаа самалла сууремман вапауден каиттаа воимаваројамме раухан ракентамисеен, кансантервеитеен и каиккиен ихмиин.
6. Халуамме, етта Руотси ја Суоми рихтиват мааратиетоисести луоттамуста лисаавиин тоимиин, јотка вахентават суурвалтојен јанниттеита лахиалуеилламме. Таллаисилла тоименпитеилла таркоитамме пуолуеетонта рапортоинтиа каиккиен осапуолтен накокулмаста ја вихоллискувиен луомисеста пидаттаитимиста сека рискиен вахентамиста, кутен Суомен ехдокотустаи, кутен Суомен ехдокавне транс.
7. Руотсин ја Суомен исантамаасопимуксет Натон кансса оват маидемме лииттоутумисвапауден вастаисиа. Халуамме, етта исантамаасопимус иртисанотаан ја етта сен сијаан пиримме рауханомаисиин ја ракентавиин сухтеисиин наапуреидемме и каиккиен муиден маиден кансса. Тама воидаан техда ихдесса сен кансса, етта Еуроопан турваллисуутта каситтелевасса уудесса Хелсингин конференссисса паастаан меркиттаваан раткаисуун лиеннитиксеста и асерајоитуссопимуксиста.
8. Натон мууттуминен трансатланттисеста пуолустуслиитоста мааилманлаајуистен интрессиен лииттоумакси, јолла он кумппанеита каикилла мантереилла, лисаа јанниттеита сека муун мааилман кансса етта Натон сисалла. Маамме воиват едистаа пареммин раухан ракентамиста ја ихтеиста турваллисуутта, јос не саилиттават ја лујиттават сотилааллисен лииттоутуматтомуутенса ја торјуват самалла миттапуулла кансаинвалисен оикеуден, тау мисс калоки оикеуден.
9. Нато-јасениис вахвистаиси ентисестаан Натон ваикутусвалтаа Похјоисмаисса. Емме халуа, етта Натоон сидоксисса олевиен ајатусхаутомоиден, кутен Атлантиц Цоунцилин ја Риикасса сијаитсеван Натон стратегисен виестинтакескуксен (Стратцом), пииртама иксипуолинен кува полииттисеста ја сотилааллисеста тилантееста левиаа аиноана каиккиалле, еммека халуа, етта Натоа критисоивиа ја лиеннитиста, асеистариисунтаа, лииттоутуматтомуутта ја раухаа каннаттавиа леиматаан веналаисен дезинформација левиттајикси.
10. Меита ухкаават екологинен ромахдус ја идинсота. Он аика херата и техда пархаамме ихмискуннан селвиитимисен пуолеста.
*****
1. Ден виктигасте уппгифтен фор утрикес- оцх форсварсполитикен ар атт минска хот мот дет егна ландет па етт сатт сом скапар триггхет и алла ландер геном дипломати оцх самарбете па јамлика виллкор.
2. Ви вилл инте бидра тилл атт старка уппделнинген ав варлден и синсемеллан фиентлига милитарблоцк. И сталлет беховс флер аллиансфриа ландер сом фор ен сјалвстандиг утрикесполитик фор геменсам сакерхет оцх недрустнинг.
3. Ви вилл атт вара ландер ска анслута сиг тилл ФН-конвентионен ом етт форбуд мот карнвапен. Медлемскап и ен милитараллианс сом рустар фор криг мед карнвапен скулле га и мотсатт риктнинг оцх ока рискен фор атт карнвапен коммер тилл анванднинг мот вара ландер еллер и вара наромраден. Медлемскап скулле енлигт артикел 5 и Нато-стадган твинга осс атт делта милитарт ом нагон аннан медлемсстат скулле ангрипас.
4. Нато хар ундер де сенасте децениерна форт криг и стрид мед ФН-стадганс валдсфорбуд, дет виктигасте скиддет фор смастатер мот стормактерс годтицке. Бомбнинген ав Југославиен 1999 и ав Либиен 2011 фор атт јага борт ландетс ледаре фран мактен ар садана екемпел. Ви ансер оцкса атт Сверигес оцх Финландс делтаганде и Афгханистанкригет вар ен катастроф сом кунде форутсес, нагот сом дет галлер атт инте уппрепа. Ви вилл атт вара ландер стар утанфор Натос криг.
5. Криг оцх уппрустнинг ар и хог град климат- оцх миљофорсторанде оцх ледер тилл фликтингкрисер. Геном атт халла сиг утанфор Нато кан вара ландер баттре бидра тилл атт авварја хотет ом етт екологискт самманбротт оцх самтидигт бевара сторре фрихет атт анванда вара тиллгангар тилл фредсбихардсколс валфалкхардсколса.
6. Вилл атт Свериге оцх Финланд малмедветет видтар фортроендескапанде атгардер, сом минскар спаннинген меллан стормактерна и вара наромраден. Мед садана атгардер авсер ви опартиск раппортеринг ав алла сидорс перспектив оцх атт авста фран атт скапа фиендебилдер, самт рискредуцеранде атгардер сасом дет финска форслагет ом атт милитарфлиг скалл анв.
7. Сверигес оцх Финландс вардландсавтал мед Нато стар и стрид мед вара ландерс аллиансфрихет. Ви вилл атт вардландсавтален сагс упп оцх атт ви и сталлет стравар ефтер фредлига оцх конструктива релатионер мед вара граннар и алла андра ландер. Дет кан ске и самбанд мед ен сторре уппгорелсе ом авспаннинг и автал ом вапенбегрансингар мед хјалп ав ен ни Хелсингфорсконференс ом еуропеиск сакерхет.
8. НАТОс омвандлинг од трансатлантске заједнице до савезника међу глобалним интрессен мед самарбетспартнерс на алла континентер окар спаннингарна баде мот рестен ав варлден оцх ином НАТО. Вара ландер кан баттре верка фор авспаннинг оцх геменсам сакерхет ом де беварар оцх бефастер син милитара аллиансфрихет оцх мед самма маттстоцк тар австанд фран бротт мот фолкраттен вархелст де скер.
9. Натомедлемскап скулле леда тилл ен иттерлигаре форстаркнинг ав Натос инфлитанде и Норден. Ви вилл инте атт ден енсидига билд ав дет политиска оцх милитара лагет сом малас упп ав НАТО нарстаенде танкесмедјор сасом Атлантиц Цоунцил оцх НАТО:с центар за стратешку комуникацију у Риги (Стратцом) ска бли де алленарам хеданде о тако да бли де алленарам хеданде о НАТО авспаннинг, недрустнинг, аллиансфрихет оцх фред утмалас сом бараре ав риск десинформатион.
10. Ви стар инфор хот ом екологискт самманбротт оцх карнвапенкриг. Дет ар дагс атт вакна упп оцх гора варт баста фор мансклигхетенс оверлевнад.
Форста ундертецкнарна ав утталандет фран Свериге:
Торд Бјорк, пенсионерад медлем и Ларарфорбундет, медгрундаре до Натверкет Фолк и Фред, Худдинге.
Карин Утас Царлссон, пенсионерад барнлакаре, фил.др.пед. (фредсундервиснинг), Јонсторп.
Пер Абрахамссон, технологие лицентиат, медлем и Квиннор фор фред, Хоор.
Бенгт Берг, песник, Торсби.
Ева Берлин, тидскрифтен Комментар, Стоцкхолм.
Торбјорн Бјорлунд, фд риксдагследамот (В), Упсала.
Олоф Буцкард, скрифтсталларе, сатирикер, Стоцкхолм.
Гунилла Бацкстром, пенсионерад арбетстерапеут, контакт особа за Квиннор и Свенска киркан/Лулеа стифт, Скеллефтеа.
Ларс Драке, ванредни професор, СЛУ, ордфоранде и Риксфоренинген Неј, Остхаммар.
Јохан Еренберг, новинар, форфаттаре оцх грундаре до тиднинген ЕТЦ
Ерни Фрихолт, пенсионерад лараре, бистандсарбетаре, актив и фредсрорелсен па Оруст, Стоцкен.
Ола Фрихолт, пенсионерад лараре, бистандсарбетаре, актив и фредсрорелсен па Оруст, Стоцкен.
Пер Гахртон, грон скрибент, Лунд.
Сусанне Герстенберг, медлем и Квиннор фор фред, Лахолм.
Кемал Горгу, скадеспеларе, педагог, фамиљетерапеут, ордфоранде фор Артистер фор фред, Стоцкхолм
КГ Хаммар аркебископ емеритус, Свенска киркан и Кристна фредсрорелсен. Стоцкхолм.
Биргитта Хедстром, психологиња, омсталларе и медгрундаре до Натверкет Фолк и Фред, Броддеторп
Лотта Хедстром, екофеминисткиња и форе детта спракрор за Миљопартиет.
Биргитта Хенрикссон, пенсионерат вардбитраде, актив и климатриксдаген оцх фагелскадаре, Стоцкхолм
Ханс Ф Хјалте, новинар, актив и форенинген е-Фолкет, Солна.
Јенс Холм риксдагследамот Свериге, ордф трафикутскоттет, ледамот ЕУ-намнден, климатполитиск талесперсон (В).
Иантхе Холмберг, пенсионерад лараре, ордфоранде СКВ, Свенска квиннорс ванстерфорбунд.
Анн-Цхарлотте Хулт, пенсионерад лакаре и аллманмедицин и школлакаре, Стоцкхолм.
Максимилијан Изендал, анделсјордбрукаре и скогсагаре, медлем и НордБрук, Марсатт.
Семјуел Џерик, опера и климатактивиста.
Харриет Јоханссон Оттерлоо, лакаре, медлем и ИКФФ, Интернатионелла квиннофорбундет фред и фрихет, Гетеборг.
Џејкоб Џонсон, фд риксдагследамот (В), Упсала.
Јеа Јонссон, Томелилла.
Ева Брита Јарнефорс, новинарка, форфаттаре, Стокхолм
Леннарт Карлссон, пенсионерад технички систем администратор, актив и Ектинцтион Ребеллион, Упсала.
Петер Ламминг, миљоактивист, Солна.
Ева Лунд, менталскотерска, новинар, констнар
Томас Магнуссон, тидигаре ордфоранде и Свенска Фредс и Скиљедомсфоренинген, председник Тидигаре у Међународном бироу за мир.
Катарина Моберг, новинар, медлем и Редактион Комментарс, актив и Свенск-јеменитиска ванскапсфоренинген, Стоцкхолм.
Микаел Ниберг, форфаттаре, Багармоссен.
Јонас Охлссон, цивилингењор, актив и Ектинцтион Ребеллион, Оребро.
Мона Олссон, ордфоранде номинерингсгруппен ВиСК Ванстерн и Свенска киркан, Норркопинг.
Брајан Палмер, лектор Упсала универзитета, Стокхолм.
Тхаге Г Петерсон, тидигаре талман и Сверигес Риксдаг и статсрад и флера (с-)регерингар, бл а форсварсминистер и јуститиеминистер. Теолог. Нацка.
Андерс Ромелсјо, лакаре, професор емеритус Стокхолмски универзитет и Каролинска институт, Стокхолм.
Анне Росберг, сјукскотерска, медлем и Квиннор фор фред, Хоор.
Карин Сцхиббие, ландскапсаркитект, медлем и флера органисатионер бл.а. Неј тилл Нато – мен енбарт актив и “локала” фрагор и веркар геном Хагерстенс хембигдсфоренинг оцх Барнс утемиљо и стаден (БУМС), Стоцкхолм.
Гудрун Сцхиман, комунполитичар, фредсактивист, Симрисхамн.
Валентин Севеус, форфаттаре ав фритидсполитиска боцкер, Стоцкхолм.
Сорен Соммелиус, културскрибент, форфаттаре, кнутен до ТФФ у Лунду, Хелсингборг.
Јан Стромдахл, ордфоранде фор Фолккампањен мот карнкрафт оцх карнвапен, Стоцкхолм
Гунилла Винберг, форфаттаре оцх оверсаттаре ав африканск сконлиттератур, Стоцкхолм.
Јан Оберг, доцент, директор Транснатионелла Стифтелсен за Фредсоцх Фрамтидсфорскнинг, ТФФ. Лунд https://transnational.live
Рубен Остлунд, филмски режисер, Гетеборг
Јулкилаусуман енсиммаисет аллекирјоиттајат Суоместа / Форста ундертецкнарна ав утталандет из Финске:
Микаел Боок, пол маг, медлем ав Финландс Фредсфорбунд, валт.маист. Суомен Рауханлиитон јасен, Иснас.
Мерви Гронфорс, вархаискасватуксен ластенхоитаја, форсколепедагог, Тампере.
Марјатта Ханхијоки, куватаитеилија, билдконстнар, Хелсинки.
Ристо Исомаки, кирјаилија, форфаттаре, Ханко.
Елиас Крохн, Култтууривихкојен паатоимиттаја, цхефредактор фор Култтууривихкот, Хелсинки.
Јанне Лансипуро, луомуириттаја, екофоретагаре, Иснас.
Клаус Монтонен, доцент, медлем ав Текникен и ливетс тјанст, доцентти, Текниикка еламаа палвелемаан ихдистиксен јасен, Хелсингфорс.
Наисет Раухан Пуолеста/ Квиннор фор фред, ввв.наисетрауханпуолеста.орг
Каи Ниеминен, кирјаилија, каантаја, форфаттаре, оверсаттаре, Ловииса.
Мартти Никумаа, маалари, маларе, Колари.
Хелге Нива, лукион лехтори, гимнасиелектор, Салла.
Ханес Никенен, доцент и филозоф, философијски дозенти, Есбо.
Веса Пууронен, сосиолог професор Оулун илиописто, професор и социолог, Улеаборгс универзитет, Рованиеми, Ванттаускоски
ЈП, Роос, сосиаалиполитиикан профессори емеритус, профессор емеритус и социалполитик, Хелсингфорс.
Еско Сеппанен, кансанедустаја 1987-1996, МЕП 1996-2009, риксдагсман 1987-1996, МЕП 1996-2009, Хелсинки.
Туула Сикко, амматтикоркеакоулун лехтори, лектор и иркесхогскола, Кеми.
Хеикки Тервахатту, екологисен импаристо-суојелун досентти емеритус, доцент и екологискт миљоскидд емеритус, Париккала.
Керстин Туомала, психолог, медлем ав Фредскампарна и Финланд, психологиња, Суомен Рауханпуолустајиен јасен, Колари.
Марко Улвила, тиетокирјаилија, кансалаисактииви, фацкбоксфорфаттаре, медборгарактив, Тампере.
Тхомас Валлгрен, философие доктор, философиан тохтори, Хелсингфорс.
Риика Илитало, философиан тохтори, опеттаја, философие доктор, лараре, Хелсинки.
КСНУМКС Одговори
Не за НАТО.
Не за РАТ.
Потпуно си у праву.
Не НАТО-у