Као што се и очекивало, председник Трамп је десертификовао иранску усклађеност са нуклеарним споразумом или, да му дамо пуно име, Заједничким свеобухватним планом акције (ЈЦПОА), упркос чињеници да га је претходно два пута сертификован. Тек 14. септембра 2017, Трамп је такође одустао од одређених санкција Ирану у складу са условима споразума.

Ипак, у крајње ратоборном и непријатељском говор, изнео је своју нову политику према Ирану.

Потврђивање споразума није део споразума, али пошто су антиирански јастребови у обе стране желели да поткопају председника Барака Обаму и створе препреке на путу споразума, захтевали су од председника да се поново сертификује сваких 90 дана колико је Иран још увек у усклађеност са одредбама уговора. Та потврда нема међународну важност.

Трамп је дао дугу листу спорних питања о наводним злоћудним утицајима Ирана у региону и њеном претпостављеном кршењу ЈЦПОА, док је потпуно игнорисао дугу америчку историју једностраних ратова и ратних злочина и почетну подршку терористичким групама, као што су Ал Каида, талибани и друге терористичке групе на Блиском истоку и шире.

По закону, Конгрес има 60 дана да поново уведе санкције Ирану, које би прекршиле одредбе ЈЦПОА, или да остави ствари какве јесу. С обзиром на превласт јастребова у Конгресу, вероватно ће они следити Трампово вођство и покушати да убију договор.

Трамп је током кампање често критиковао споразум као најгори споразум у историји и обећавао да ће га покидати. У свом инаугурационом обраћању Генералној скупштини УН, Трамп је изјавио да је споразум са Ираном „један од најгорих и најједностранијих трансакција у које су Сједињене Државе икада ушле“, чак је прогласио да је то „срамота за Сједињене Државе“. Он је злослутно упозорио да свет није „чуо последње о томе, верујте ми“.

Сада, десертификујући иранску усклађеност са споразумом, Трамп је оправдао своју хиперболичну реторику о споразуму који се сматра једним од најзначајнијих дипломатских достигнућа од краја Хладног рата.

Он то ради у време када је његова администрација у нереду, када ниједан од његових главних закона није ратификован од стране Конгреса, када претња тероризма на Блиском истоку још није престала, када су САД подржале катастрофалан рат Саудијске Арабије против Јемена и даље свакодневно убија и рањава мноштво људи у тој сиромашној земљи, а пре свега када Трампова претња „ватром и бесом какве свет никада није видео“ против Северне Кореје није успела и тај опасан сукоб и даље наставља.

Усред свега овога, одлучио је да на листу дода још један потпуно непотребан сукоб и да додатно изолује Сједињене Државе у свету.

Пре свега, важно је истаћи да ЈЦПОА није билатерални споразум између Ирана и Сједињених Држава који може једнострано да поништи председник САД. То је био споразум постигнут између Ирана и свих пет сталних чланица Савета безбедности (Британије, Кине, Француске, Русије и Сједињених Држава) плус Немачке.

Као резултат тог значајног споразума, Иран је уклонио две трећине својих центрифуга и престао да прави напредније центрифуге које је она почела да поставља. Она је променила свој нуклеарни реактор са тешком водом како би уклонила његов капацитет за производњу плутонијума за оружје, предала је 98 одсто свог нуклеарног материјала, придружила се Додатном протоколу и подвргла се наметљивим инспекцијама ИАЕА како би потврдила поштовање.

Од имплементације споразума, у осам различитих наврата, Међународна агенција за атомску енергију, ИАЕА, потврдила је потпуну усклађеност Ирана са њеним обавезама из споразума. Након истека такозваних клаузула о застаревању, Иран као члан НПТ-а и Додатног протокола и даље ће остати под инспекцијом ИАЕА и биће спречен да направи нуклеарно оружје.

У замену за тај велики компромис у њеном нуклеарном програму, требало је да буду укинуте све нуклеарне санкције, што би Ирану омогућило нормалне економске и банкарске односе са остатком света. Овај значајан споразум о неширењу је постигнут без испаљеног метка и без још једног разорног рата на Блиском истоку.

Чињеница да се Трамп вероватно није ни потрудио да прочита или разуме споразум, који је био резултат дугогодишње интензивне и мукотрпне дискусије и дебате најбољих стручњака из седам земаља, укључујући америчког секретара за енергетику који је нуклеарни стручњак. мимо суштине. Неки од оних који га окружују и пишу његове говоре, а пре свега његов ментор, десничарски израелски премијер Нетањаху, рекли су му да је то лош посао и да му је то довољно.

Трампова одлука је против осталих пет водећих глобалних сила, које ће према Волфгангу Ишингеру, бившем немачком амбасадору у Сједињеним Државама, „показати потпуно непоштовање америчких савезника“. (1)

То је такође против целе ЕУ која је спонзорисала тај договор и која је уједињена у подршци ЈЦПОА. Висока представница ЕУ Федерика Могерини је у више наврата нагласила да се споразум остварује и да ће бити спроведен како је договорено.

Само дан пре Трампове децертификације, госпођа Могерини је истакла да споразум функционише и да ће му ЕУ остати верна (2). Трампов поступак је такође у супротности са Саветом безбедности УН који је једногласно подржао споразум са Резолуцијом 2231 2015. године.

Занимљиво је приметити да док су све европске земље и велика већина остатка света осудили Трампов ратоборни говор, Израел и Саудијска Арабија су једине две земље које су га похвалиле. Нетањаху је честитао Трампу на његовој „храброј одлуци“, док је подршка Саудијске Арабије била пригушенија.

Када је Трамп одабрао Саудијску Арабију као прву земљу коју ће посетити након своје инаугурације да учествује у раскошном пријему и потпише уговор о оружју и другој америчкој роби вредан 400 милијарди долара, а затим је одлетео директно у Израел да се раскошно похвали израелском премијеру, јасно у ком правцу ће кренути током свог председниковања.

Он је доследно стао на страну аутократа и режима који воде ратове против својих суседа и покушао је да поткопа сва демократска достигнућа свог претходника.

Ирански председник Хасан Рохани храбро се изразио на Трампов испад, рекавши: „Данас су Сједињене Државе више него икада изоловане у свом противљењу нуклеарном споразуму и у својим заверама против иранског народа. Оно што се данас чуло није ништа друго до понављање неоснованих оптужби и псовки које су понављали годинама.”

За Трампа је рекао: „Он није проучавао међународно право. Може ли председник сам да поништи мултилатерални међународни уговор? Очигледно, он не зна да овај споразум није билатерални споразум искључиво између Ирана и Сједињених Држава.

Међутим, говор је дефинитивно ојачао тврдолинијаше у Ирану који Трампово непријатељство према Ирану виде као оправдање њихових упозорења да се Америци не може веровати. То је такође штетило односима између две земље и учинило Блиски исток мање безбедним.

Као што је Мохамед Ел Барадеи, бивши шеф ИАЕА, твитовао: „Трамп игнорише налазе инспекције ИАЕА о усклађености Ирана са нуклеарним споразумом подсећа на рат у Ираку. Хоћемо ли икада научити?"

Ово није прво од великих достигнућа председника Обаме које је Трамп покушао да поткопа.

Укинуо је критичне субвенције за здравствену заштиту како би погодио Обамацаре, док нацрт закона који је послао Конгресу није одобрен. Извукао је Америку из Париског споразума о клими, који је споразум у оквиру Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама, који је 195 чланица потписало, а 168 чланица већ ратификовало.

Извукао је Сједињене Државе из Транспацифичког партнерства, а 11. октобра је најавио да ће САД иступити из Северноамеричког споразума о слободној трговини.

Сједињене Државе и Израел најавили су да ће се повући из Унеска због његове наводне антиизраелске пристрасности.

На домаћем плану, Трамп се посвађао са америчким обавештајцима, упоређујући их са нацистима. Он је већину медија напао као „највећи непријатељ народа“ и који производе лажне вести.

Он је напао "такозване судије" јер покушавају да блокирају његову неуставну извршну уредбу којом се забрањују муслиманске избеглице или имигранти из седам земаља са већинским муслиманским становништвом.

Међутим, не треба да комбинујемо Трампову најновију одлуку о Ирану са свом другом дивљом политиком у земљи и иностранству, јер десертификацијом нуклеарног споразума Трамп представља велику претњу међународном миру и безбедности и крши резолуцију Савета безбедности.

Много је људи, укључујући многе Иранце, који желе да виде промену у иранској политици, посебно у њеном лошем стању људских права. Међутим, једина значајна промена у Ирану биће она коју донесу сами Иранци, а не наметнута споља од оних са злонамерним намерама и на основу измишљених изговора.

Нико не жели да види понављање америчке политике у Ираку, Авганистану, Сомалији, Либији, Јемену и Сирији која је резултирала ужасним крвопролићем и изазвала терористичку пошаст и проблем избеглица у Европи.

Занимљиво је приметити да су се Сједињене Државе задржале имунитетом од исхода њене насилне политике забраном било каквих имиграната са Блиског истока, док су Европа и земље Блиског истока морале да сносе највећи део проблема.

Поновно преговарање о иранском споразуму само је лукавство оних који желе да утре пут рату са Ираном.

Ирански званичници су више пута наглашавали да, иако су спремни да разговарају о другим питањима са међународном заједницом, нуклеарни споразум неће бити поново преговаран. Председник Рохани је у септембру за Ен-Би-Си њуз рекао: „Сваку реч су анализирале много пута од стране укључених земаља пре њене ратификације, тако да ако се Сједињене Државе не придржавају обавеза и не погазе овај споразум, то ће значити да ће са собом понети недостатак накнадног поверења земаља према Сједињеним Државама.”

Нема сумње да Трампова нова политика према Ирану носи обележје Нетањахуа и његових присталица у Белој кући који за њега пишу Трампове говоре.

У питању су три главна питања.

Прво питање је да ли су амерички политичари коначно спремни да превазиђу своје 40-годишње непријатељство према Ирану и разреше своје несугласице преговорима, као што је то учињено са иранским споразумом, или истрају у сну о свргавању иранске владе насилним средствима.

Други је да ли европске земље и остатак света дозвољавају да буду таоци политике САД и Израела или ће се супротставити Трампу и заштитити своје националне интересе.

Трећа и фундаменталнија ствар је да ли су – зарад смиривања израелског ултрадесничарског премијера и његових америчких присталица – спремни да провуку Блиски исток кроз још један разорни рат и можда започну глобални сукоб, или је време коначно доћи да кажемо Израелу да реши палестинско питање и стави тачку на овај дуго тињајући сукоб, који је у корену свих других сукоба на Блиском истоку.

Да не погрешимо, рат је неизбежна логика Трампове и израелске политике и они ће бити искључиво одговорни ако избије још један сукоб на Блиском истоку.

Фусноте
1- Роџер Коен, "Трампов ирански поремећај" Њујорк тајмс, 11. октобар 2017.
2- Могеринијев интервју за ПБС, „Ирански споразум ће остати на снази без обзира на одлуку САД“

* Фарханг Јаханпоур је британски држављанин иранског порекла. Био је бивши професор и декан Факултета језика на Универзитету у Исфахану. Провео је годину дана као виши Фулбрајтов истраживачки стипендиста на Харварду, а такође је предавао пет година на Универзитету у Кембриџу. Био је хонорарни тутор на Одељењу за континуирано образовање и члан Келог колеџа на Универзитету у Оксфорду од 1985. године, предајући курсеве историје и политике Блиског истока. Јаханпоур је члан одбора ТФФ-а.