Da li želite novi hladni rat? Alijansa AUKUS dovodi svet na ivicu

Pre nego što bude prekasno, moramo sebi da postavimo ključno pitanje: da li zaista – mislim zaista – želimo novi Hladni rat sa Kinom?

Zato što nas Bajdenova administracija očigledno vodi upravo tamo. Ako vam treba dokaz, pogledajte prošlomesečni објава vojnog saveza „AUKUS“ (Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) u Aziji. Verujte mi, to je daleko strašnije (i rasističkije) od sporazuma o nuklearnoj podmornici i francuske diplomatske zabune koja je dominirala medijskim izveštavanjem o tome. Fokusirajući se na dramatično ljutu francusku reakciju na gubitak sopstvenog dogovora o prodaji nenuklearnih podmornica Australiji, većina medija propustio mnogo veća priča: da su američka vlada i njeni saveznici gotovo formalno objavili novi hladni rat pokretanjem koordinisanog vojnog jačanja u istočnoj Aziji nepogrešivo usmerenog na Kinu.

Još uvek nije kasno da se izabere mirniji put. Nažalost, ovaj potpuno engleski savez je opasno blizu zatvaranja sveta u upravo takav sukob koji bi vrlo lako mogao da postane vrući, čak i potencijalno nuklearni, rat između dve najbogatije, najmoćnije zemlje na planeti.

Ako ste premladi da biste preživeli prvobitni Hladni rat kao ja, zamislite da odete na spavanje plašeći se da se nećete probuditi ujutru, zahvaljujući nuklearnom ratu između dve svetske supersile (u to vreme, Ujedinjene države i Sovjetski Savez). Zamislite kako prolazite nskloništa od jedrenih padavina, radi “patka i poklopac” vežbe ispod vaše školske klupe i doživljavanje drugih redovnih podsetnika da, у сваком тренутку, rat velikih sila mogao bi da okonča život na Zemlji.

Da li zaista želimo budućnost straha? Da li želimo da Sjedinjene Države i njihov navodni neprijatelj još jednom protrate неиспричаних трилиона dolara na vojne troškove, a zanemarujući osnovne ljudske potrebe, uključujući univerzalnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, hranu i stanovanje, a da ne spominjemo neuspeh da se adekvatno nosite sa tom drugom nadolazećom egzistencijalnom pretnjom, klimatskim promenama?

Američka vojska u Aziji

Kada su predsednik Džo Bajden, australijski premijer Skot Morison i britanski premijer Boris Džonson izjavili da su sve-авкpod imenom AUKUS alijansa, većina medija se fokusirala na relativno mali (mada teško beznačajan) deo dogovora: američku prodaju podmornica na nuklearni pogon Australiji i istovremeno otkazivanje te zemlje od ugovora o kupovini dizel podmornica iz 2016. Francuska. Suočen sa gubitkom desetina milijardi evra i isključenjem iz Anglo saveza, francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv Le Drijan nazvao je sporazum „забити нож у леђа. ” Prvi put u istoriji Francuska nakratko подсјетио njen ambasador iz Vašingtona. Čak i francuski zvaničnici отказан gala slavlje francusko-američkog partnerstva koje datira još od njihovog poraza od Velike Britanije u ratu za nezavisnost.

Uhvaćena iznenađujuće nespremna bukom oko alijanse (i tajnih pregovora koji su joj prethodili), Bajdenova administracija je odmah preduzela korake da popravi odnose, a francuski ambasador se ubrzo vratio u Vašington. U septembru u Ujedinjenim nacijama, predsednik Bajden објављен izjavio da je poslednja stvar koju želi „novi hladni rat ili svet podeljen na krute blokove“. Nažalost, postupci njegove administracije govore drugačije.

Zamislite kako bi se zvaničnici Bajdenove administracije osećali povodom najave saveza „VERUCH“ (VEnecuela, Rusija i Kina). Zamislite kako bi reagovali na gomilanje kineskih vojnih baza i hiljade kineskih vojnika u Venecueli. Zamislite njihovu reakciju na redovno raspoređivanje svih tipova kineskih vojnih aviona, podmornica i ratnih brodova u Venecueli, na pojačano špijuniranje, pojačane sposobnosti sajber-ratovanja i relevantne svemirske „aktivnosti“, kao i na vojne vežbe u kojima učestvuju hiljade kineskih i ruskih vojnika ne samo u Venecueli, ali u vodama Atlantika na udarnoj udaljenosti od Sjedinjenih Država. Kako bi se Bajdenov tim osećao u vezi sa obećanom isporukom flote podmornica na nuklearni pogon toj zemlji, uključujući transfer nuklearne tehnologije i uranijuma za nuklearno oružje?

Ništa od ovoga se nije dogodilo, ali ovo bi bili ekvivalenti na zapadnoj hemisferi „glavne inicijative za držanje sile” Američki, australijski i britanski zvaničnici su upravo najavili za istočnu Aziju. Zvaničnici AUKUS-a ne iznenađujuće prikazuju svoj savez kao čini delove Azije „bezbednijim i sigurnijim“, dok istovremeno grade „budućnost mira [i] mogućnosti za sve ljude u regionu“. Malo je verovatno da bi američki lideri slično kineskom vojnom nagomilavanju u Venecueli ili bilo gde u Americi gledali kao na sličan recept za bezbednost i mir.

Kao reakcija na VERUCH, pozivi na vojni odgovor i uporedivi savez bili bi brzi. Zar ne bi trebalo da očekujemo da kineski lideri reaguju na nagomilavanje AUKUS-a svojom sopstvenom verzijom istog? Za sada, kineska vlada Портпарол je predložio da saveznici AUKUS-a „treba da se otresu svog hladnoratovskog mentaliteta“ i „ne grade blokove isključivanja koji ciljaju ili štete interesima trećih strana“. Nedavna eskalacija kineske vojske provokativnih vežbi u blizini Tajvana može biti, delimično, dodatni odgovor.

Кинески лидери имају још више разлога да сумњају у проглашену мирољубиву намеру АУКУС -а с обзиром на то да америчка војска већ јесте седам vojne baze u Аустралија и скоро Још 300 rasprostranjena po istočnoj Aziji. Nasuprot tome, Kina nema nijednu bazu na zapadnoj hemisferi ili bilo gde blizu granica Sjedinjenih Država. Dodajte još jedan faktor: u poslednjih 20 godina, saveznici AUKUS-a imaju iskustvo u pokretanju agresivnih ratova i učešću u drugim sukobima od Avganistana, Iraka i Libije do Jemena, Somalije i Filipina, između ostalog. Kineski poslednji rat изван својих граница био је са Вијетнамом месец дана 1979. (Кратки, смртоносни сукоби догодили су се са Вијетнамом 1988. и Индијом 2020.)

Ratna Trampova diplomatija

Povlačenjem američkih snaga iz Avganistana, Bajdenova administracija je teoretski počela da udaljava zemlju od politike beskonačnih ratova dvadeset prvog veka. Međutim, čini se da je predsednik sada odlučan da stane na stranu onih u Kongresu, u glavnoj spoljnoj politici „Blob” i u medijima koji su опасно надувавање kinesku vojnu pretnju i pozivanje na vojni odgovor na rastuću globalnu moć te zemlje. Loše rukovanje odnosima sa francuskom vladom je još jedan znak da, uprkos prethodnim obećanjima, Bajdenova administracija posvećuje malo pažnje diplomatiji i vraća se spoljnoj politici definisanoj pripremama za rat, naduvanim vojnim budžetima i mačo vojnim halabukom.

Imajući u vidu 20 godina katastrofalnog ratovanja koje je usledilo nakon najave administracije Džordža V. Buša o „Globalnom ratu protiv terorizma” i invaziji na Avganistan 2001. godine, šta Vašington ima da gradi novi vojni savez u Aziji? Ne bi li umesto toga trebalo da bude Bajdenova administracija изградњу савеза посвећена borba protiv globalnog zagrevanja, pandemije, glad i druge hitne ljudske potrebe? Kakva posla imaju tri bela lidera tri belce većinske zemlje pokušavajući da dominiraju tim regionom putem vojne sile?

Dok su lideri iz неки tamošnje zemlje su pozdravile AUKUS, tri saveznika su nagovestila rasističku, retrogradnu, potpuno kolonijalnu prirodu svog Anglo saveza isključivanjem drugih azijskih zemalja iz svog kluba potpuno belog. Imenovanje Kine kao očigledne mete i eskalacija tenzija nas-protiv njih u stilu hladnog rata точење горива већ распрострањени анти-кинески и анти-азијски расизам у Сједињеним Државама и широм света. Ратоборна, често ратоборна реторика против Кине, повезана са бившим председником Доналдом Трумпом и другим крајње десничарским републиканцима, све више је прихваћена од стране Бајденове администрације и неких демократа. „То је директно допринело порасту анти-азијског насиља широм земље“, write (писати) Eksperti za Aziju Kristin An, Teri Park i Ketlin Ričards.

Manje formalizovana grupa „Kvad” koju je Vašington takođe organizovao u Aziji, ponovo uključujući Australiju, kao i Indiju i Japan, malo je bolja i već postaje sve više vojno usmerena antikineskog saveza. Остале земље у региону су навели да су „дубоко забринути због наставка трке у наоружању и пројекције моћи“, као што је Индонезијска влада рекао за споразум о подморницама на нуклеарни погон. Готово тихи и тако тешки за откривање, таква пловила су офанзивно оружје дизајнирано да нападне другу државу без упозорења. Будућа куповина истих од стране Аустралије представља ризик ескалира регионална трка у наоружању и поставља забрињавајућа питања о намерама и аустралијских и америчких лидера.

Izvan Indonezije, ljudi širom sveta bi trebalo da budu дубоко забринут o prodaji podmornica na nuklearni pogon SAD. Sporazum podriva napore da se zaustavi širenje nuklearnog oružja jer podstiče пролиферација nuklearne tehnologije i visoko obogaćenog uranijuma za oružje, koje će vlade SAD ili Britanije morati da obezbede Australiji za snabdevanje podmornicama. Sporazum takođe nudi presedan koji dozvoljava drugim nenuklearnim zemljama poput Japana da unaprede razvoj nuklearnog oružja pod maskom izgradnje sopstvenih podmornica na nuklearni pogon. Šta sprečava Kinu ili Rusiju da sada prodaju svoje podmornice na nuklearni pogon i uranijum za oružje Iranu, Venecueli ili bilo kojoj drugoj zemlji?

Ко милитаризира Азију?

Neki će tvrditi da se Sjedinjene Države moraju često suprotstaviti rastućoj vojnoj moći Kine трубио od strane američkih medija. Novinari, stručnjaci i političari ovde sve više neodgovorno ponavljaju obmanjujuće prikaze kineske vojne moći. Takve izazivajući strah је већ dizanje vojnih budžeta у овој земљи, подстичући трке у наоружању и повећавајући тензије, баш као и током првобитног Хладног рата. Узнемирујуће је, према недавном Чикашком савету за глобална питања преглед, čini se da većina u SAD sada veruje — ma koliko pogrešno — da je kineska vojna moć jednaka ili veća od one koju imaju Sjedinjene Države. U stvari, naša vojna moć uveliko prevazilazi kinesku, što jednostavno ne poredi do starog Sovjetskog Saveza.

Kineska vlada je zaista ojačala svoju vojnu moć poslednjih godina povećanjem potrošnje, razvojem naprednih sistema naoružanja i izgradnjom procenjenog 15 до 27 uglavnom male vojne baze i radarske stanice na ljudskim ostrvima u Južnom kineskom moru. Ipak, SAD војни буџет ostaje najmanje tri puta veći od svog kineskog pandana (i viši nego na vrhuncu prvobitnog hladnog rata). Dodajte vojne budžete Australije, Japana, Južne Koreje, Tajvana i drugih NATO saveznika poput Velike Britanije i razlika će skočiti na šest prema jedan. Među približno КСНУМКС америчке војне базе иностранство, скоро КСНУМКС су расут širom istočne Azije i Pacifika, a još desetine su u drugim delovima Azije. Kineska vojska, s druge strane, jeste осам baze u inostranstvu (седам na ostrvima Spratli u Južnom kineskom moru i један u Džibutiju u Africi), plus baze u Tibetu. Сједињене Америчке Државе nuklearni arsenal sadrži oko 5,800 bojevih glava u poređenju sa oko 320 u kineskom arsenalu. Američka vojska ima 68 подморнице на нуклеарни погон, kineska vojska 10.

Suprotno onome što su mnogi naveli da veruju, Kina nije vojni izazov za Sjedinjene Države. Nema dokaza da je njena vlada i najmanje pomislila da preti, a kamoli da napadne, same SAD. Zapamtite, Kina je poslednji put vodila rat van svojih granica 1979. „Pravi izazovi iz Kine su politički i ekonomski, a ne vojni,“ rekao je ekspert Pentagona Vilijam Hartung ispravno objašnjeno.

Од председника Обамин "okrenuti ka Aziji”, američka vojska se angažovala u godinama izgradnje novih baza, agresivnim vojnim vežbama i prikazima vojne sile u regionu. Ovo je podstaklo kinesku vladu da izgradi sopstvene vojne kapacitete. Naročito poslednjih meseci, kineska vojska je sve provokativnija вежбе u blizini Tajvana, iako su ponovo raspirivači straha lažno predstavljanje i preterivanje koliko su oni zaista opasni. S obzirom na Bajdenove planove da eskalira vojno jačanje svojih prethodnika u Aziji, niko ne bi trebalo da bude iznenađen ako Peking najavi vojni odgovor i nastavi sa savezom nalik AUKUS-u. Ako je tako, svet će ponovo biti zaključan u dvostranoj borbi nalik hladnom ratu koju bi moglo biti sve teže da se odmota.

Ukoliko Vašington i Peking ne smanje tenzije, budući istoričari mogu videti AUKUS kao srodan ne samo raznim savezima iz hladnog rata, već i Trojnom savezu iz 1882. između Nemačke, Austro-Ugarske i Italije. Taj pakt je podstakao Francusku, Britaniju i Rusiju da stvore svoju Trojnu Antantu, koja je, uz porast nacionalizma i geoekonomska konkurencija, pomogao u vođenju Evropa u Prvi svetski rat (koji je, zauzvrat, započeo Drugi svetski rat, koji je započeo Hladni rat).

Izbegavanje novog hladnog rata?

Bajdenova administracija i Sjedinjene Države mora bolje nego oživljavati strategije devetnaestog veka i ere hladnog rata. Umesto da dodatno podstiču regionalnu trku u naoružanju sa još više baza i razvojem naoružanja u Australiji, američki zvaničnici bi mogli da pomognu u smanjenju tenzija između Tajvana i kontinentalne Kine, dok rade na rešavanju teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru. Nakon rata u Avganistanu, predsednik Bajden bi mogao da posveti Sjedinjene Države spoljnoj politici diplomatije, izgradnje mira i suprotstavljanja ratu, a ne beskonačnim sukobima i pripremama za više istih. AUKUS-ovih početnih 18 meseci period konsultacija nudi priliku za preokrenuti kurs.

Nedavne ankete pokazuju da bi takvi potezi bili popularni. Više od tri puta više u SAD bi želelo da vidi povećanje, a ne smanjenje diplomatskog angažmana u svetu, navodi neprofitna organizacija Fondacija Evroazija Grupa. Većina anketiranih bi takođe želela da vidi manje raspoređivanja trupa u inostranstvu. Duplo više njih želi da smanji vojni budžet nego da ga poveća.

Свет jedva preživeo la originalni Hladni rat, који је био sve osim hladnog za milione ljudi koji su preživeli ili umrli u proxy ratovima tog doba u Africi, Latinskoj Americi i Aziji. Možemo li zaista da rizikujemo drugu verziju istog, ovog puta možda i sa Rusijom kao i sa Kinom? Da li želimo trku u naoružanju i konkurentna vojna jačanja koja bi odvratila trilione dolara više od hitnih ljudskih potreba dok punjenje kase proizvođača oružja? Da li zaista želimo da rizikujemo da izazovemo vojni sukob između Sjedinjenih Država i Kine, slučajan ili na neki drugi način, koji bi lako mogao izmaći kontroli i postati vruć, verovatno nuklearni rat u kojem smrti i uništenja poslednjih 20 godina „večnih ratova“ izgledalo bi malo u poređenju.

Sama ta pomisao bi trebalo da je zastrašujuća. Sama ta pomisao trebalo bi da bude dovoljna da zaustavi još jedan hladni rat pre nego što bude prekasno.

Цопиригхт 2021 Давид Вине

Пратити ТомДиспатцх on Twitter и придружи нам се фацебоок. Погледајте најновије књиге о отпреми, нови дистопијски роман Џона Фефера, Сонгландс(последњи у његовој серији Сплинтерландс), роман Беверли Гологорски Свако тело има своју причуи Тома Енгелхардта Нација коју рат није сачинио, као и Алфреда МцЦоиа У сенкама америчког века: Успон и пад америчке глобалне силе и Јохн Довер-а Насилни амерички век: рат и терор Од Другог светског рата.