Аутор Карл Меиер
Могућност рата између нуклеарних оружаних сила враћа се као реална претња безбедности људи широм света. Климатске промене, расипање ограничених ресурса и економски притисци прекомерног раста становништва на носиви капацитет Земље подстакнути су војном потрошњом. Ове претње прво осећају економски најугроженији региони и земље. Они такође покрећу локалне грађанске ратове и регионалне ресурсне и територијалне ратове.
По нашем мишљењу, експанзионистичка изузетност неоимперијалистичке политике Сједињених Држава је главни покретач обнављања хладноратовских непријатељстава између Сједињених Држава, Русије и Кине.
За решавање ових проблема биће потребан договор и сарадња између свих погођених земаља, уз снажно вођство највећих светских сила. С обзиром на садашњу структуру Повеље Уједињених нација, то значи, у најмању руку, пет сталних чланица Савета безбедности.
Политичка фантазија која стоји на путу кооперативног рјешавања великих свјетских проблема је идеја међу неуким или подмитљивим политичарима да Сједињене Државе могу задржати и проширити границе доминације „једине суперсиле“ које су постигнуте накратко након колапса и распада Совјетског Савеза. Унија. Најштетнија спољнополитичка грешка председника Клинтона, Џорџа В. Буша и Обаме, свих спољнополитичких новајлија, била је та што су попустили укорењеном бирократском војном/индустријском/ Конгресном/владином естаблишменту саветима и притиску да искористе привремену слабост Русије, и мање развијена војна снага Кине, како би се војни кишобран чланства у НАТО-у проширио на источну Европу и централну Азију. Они су настојали да окруже границе Русије новим савезима, ракетним локацијама и војним базама и да прошире војне савезе и базе око пацифичког периметра Кине. Ове акције су послале веома агресивну и претећу поруку владама Русије и Кине, које су сваке године све јаче и гурају назад.
Друга штетна грешка режима Буша и Обаме било је њихово уверење да би могли да искористе народне немире и побуне у земљама Блиског истока да сруше диктаторске владе и, помажући потлаченим побуњеничким групама, успоставе пријатељске клијентске владе у овим земљама. Нису успели да обезбеде стабилну, поуздану владу клијента у Ираку, у ствари су довели владу под већим утицајем Ирана. Они су на добром путу ка сличном неуспеху у Авганистану. У Либији су подбацили, а у Сирији пропадају на ужасно трагичан начин. Колико узастопних трагичних неуспеха америчке политичке елите морају да доживе пре него што сазнају да немају ни право ни способност да контролишу будући политички развој ових земаља? Свака земља мора да среди политичке и економске аранжмане у складу са својим јединственим односом снага и друштвеног контекста, без претераног спољног мешања. Оне снаге које имају снагу и организацију да превладају немају намеру да постану потчињени неоколонијални клијенти Сједињених Држава, када се реши њихова привремена потреба за покровитељством.
Политика Сједињених Држава мора да престане да гура и провоцира Русију и Кину дуж њихових граница, и да се врати стратегији тражења договореног мирног суживота и балансирања регионалних интереса између великих сила, Сједињених Држава, Русије и Кине, уз одговарајуће поштовање интереса секундарних сила, Индије, Пакистана, Ирана, Бразила, Британије, Немачке, Француске, Индонезије, Јапана, итд. (Узгред, упркос њиховом ужасном, убиственом досијеу брутализације народа слабијих земаља, Никсон и Кисинџер су били равнотежа -реалисти моћи који су унапредили стратегију детанта и преговарали о споразумима о контроли наоружања са Русијом и Кином, а Реган је пристао на иницијативе Горбачова, што је довело до краја ранијих Хладних ратова. Ови добици су поткопани политиком наредних администрација.)
Уз активну сарадњу великих сила и велика смањења расипничке конкурентне војне потрошње, све земље би могле кооперативно да се суоче са претњама климатских промена, несташице воде, регионалне неразвијености и економских притисака изазваних растом становништва. Они би такође могли да решавају грађанске ратове и регионалне ратове мањих размера (као што су Авганистан, Ирак, Сирија, Палестина/Израел и Украјина) путем уједињеног међународног притиска за споразумна решења заснована на подели власти између свих главних политичких фракција и снага унутар сваке земље.
Мировни покрети и покрети цивилног друштва не могу диктирати политику влада или мултинационалних корпорација. Наша улога је, кроз агитацију и едукацију, да обуздамо њихову злоупотребу моћи колико год је то могуће и да утичемо на политички контекст њиховог одлучивања колико год је то могуће, масовним организовањем и мобилизацијом.
Укратко, суштински кључ за решавање стварних претњи међународној безбедности и миру, као и за решавање мањих ратова и регионалних сукоба, јесте да се преокрене садашњи тренд ка хладним ратовима са Русијом и Кином. Свету је потребна активна сарадња између САД, Русије, Кине и других утицајних земаља, кроз договор и сарадњу у оквиру Уједињених нација. Морамо се активно вратити визији изнесеној у Повељи Уједињених нација и напустити фантазију о једнополарној светској доминацији.
Карл Мејер, дугогодишњи колега и саветник Гласова за креативно ненасиље, педесетогодишњи је ветеран ненасилне акције за мир и правду и оснивач је координатор заједнице еколошке и социјалне правде Нешвил Гренланда.
