McGovern Leads Bipartisan Resolution Setting Stage for AUMF Vote; Condemns House Republican Leadership for Failure to Act
WASHINGTON, D.C. – Today, Congressman Jim McGovern (D-MA), second-highest ranking Democrat on the House Rules Committee, was joined by Reps. Walter Jones (R-NC) and Barbara Lee (D-CA) in introducing a bipartisan concurrent resolution under the provisions of the War Powers Resolution, to force the House to debate on whether U.S. troops should withdraw from Iraq and Syria. This resolution can be brought up for a vote the week of јун 22.
McGovern has been a leading voice in Congress calling for House Republican Leadership to honor their Constitutional duty as the leaders of the House to bring to the floor a vote on the Authorization of the Use of Military Force (AUMF) on the U.S. mission to combat the Islamic State in Iraq, Syria, and elsewhere.
McGovern introduced a similar resolution in Јули 2014 and a revised version of that resolution passed with overwhelming bipartisan support by a vote of 370-40, but the House Republican Leadership has refused to bring an AUMF to the floor for a vote in the 10 months since U.S. combat operations began – even after President Obama sent a draft AUMF request in February.
The full text of Congressman McGovern’s speech is below.
As Prepared For Delivery:
M. Speaker, today, along with my colleagues Walter Jones (R-NC) and Barbara Lee (D-CA), I introduced H. Con. Res. 55 in order to force this House and this Congress to debate on whether U.S. troops should withdraw from Iraq and Syria. We introduced this resolution under the provisions of section 5(c) of the War Powers Resolution.
Као што сви моји колеге из куће знају, прошле године, предсједник је одобрио зрачне ударе против Исламске државе у Ираку и Сирији у августу КСНУМКСth. Више од 10 месеци Сједињене Државе су учествовале у непријатељствима у Ираку и Сирији без расправе о овлашћењу за овај рат. 11. фебруараth ове године, скоро КСНУМКС прије неколико мјесеци, предсједник је послао Конгресу текст за одобрење за употребу војних снага - или АУМФ - о борби против Исламске државе у Ираку, Сирији и другдје, а Конгрес није успио да реагује на тај АУМФ или донијети алтернативу кату куће, иако и даље одобравамо и прилагођавамо новац потребан за трајне војне операције у тим земљама.
Искрено говорећи, М. Спеакер, ово је неприхватљиво. Чини се да ова кућа нема проблема са слањем униформисаних мушкараца и жена на штету; чини се да нема проблема са трошењем милијарди долара за наоружање, опрему и ваздухопловство за извођење ових ратова; али једноставно не може да натера себе да закорачи и преузме одговорност за ове ратове.
Наши војници и сервисери су храбри и посвећени. Конгрес је, међутим, плакат за кукавичлук. Руководство овог дома цвили и приговара са стране, и све то време избегава своје уставне дужности да донесе АУМФ на под овај дом, расправља о њему и гласа о њему.
Наша резолуција, која ће бити пред овим Парламентом на разматрање у календарским данима КСНУМКС, захтијева од предсједника да повуче америчке трупе из Ирака и Сирије у току КСНУМКС дана или најкасније до краја ове године, Декабрь 31, 2015. If this House approves this resolution, Congress would still have 6 months in which to do the right thing and bring an AUMF before the House and Senate for debate and action. Either Congress needs to live up to its responsibilities and authorize this war, or by its continuing neglect and indifference, our troops should be withdrawn and come home. It’s that simple.
Дубоко ме мучи наша политика у Ираку и Сирији. Не верујем да је то јасно дефинисана мисија - са почетком, средином и крајем - већ само више од исте. Нисам уверен да ћемо проширивањем нашег војног отиска окончати насиље у региону; поразити Исламску државу; или се позабавити основним узроцима немира. Компликована је ситуација која захтева сложени и маштовитији одговор.
Такође су ме забринуле недавне изјаве администрације о томе колико дуго ћемо бити ангажовани у Ираку, Сирији и другде у борби против Исламске државе. Баш јуче, 3. јунаrd, Генерал Јохн Аллен, амерички изасланик за коалицију предвођену САД-ом која се бори против ИСИЛ-а, рекао је да ова борба може потрајати „генерацију или више“. Говорио је у Дохи, Катар на Америчко-исламском светском форуму.
M. Speaker, if we are going to invest a generation or more of our blood and our treasure in this war, then shouldn’t Congress at least debate whether or not to authorize it?
According to the National Priorities Project, based in Northampton, Massachusetts, in my Congressional district, every single hour the taxpayers of the United States are paying $3.42 million for military actions against the Islamic State. $3.42 million every hour, M. Speaker.
Ово је поврх стотина милијарди пореских долара потрошених на први рат у Ираку. И готово сваки пени ове ратне шкриње позајмљен је новац, стављен на националну кредитну картицу - предвиђен као такозвана хитна средства која не морају бити обрачуната или подложна буџетским ограничењима као и сва остала средства.
Why is it, M. Speaker, that we always seem to have plenty of money or the will to borrow all the money it takes to carry out wars? But somehow, we never have any money to invest in our schools, our highways and water systems, or our children, families and communities? Every day this Congress is forced to make tough, serious, painful decisions to deprive our domestic economy and priorities of the resources they need to succeed. But somehow, there’s always money for more wars.
Па, ако ћемо и даље трошити милијарде на рат; и ако ћемо наставити да кажемо нашим оружаним снагама да очекујемо да ће се борити и умирати у овим ратовима; тада ми се чини да је најмање што можемо учинити устати и гласати за одобравање ових ратова, или бисмо их требали окончати. То дугујемо америчком народу; то дугујемо нашим трупама и њиховим породицама; и то дугујемо заклетвом коју је свако од нас положио да придржава Устава Сједињених Држава.
Желим да будем јасан, М. Говорниче. Не могу више да критикујем председника, Пентагон или Стејт департмент када је реч о преузимању одговорности за овај рат против Исламске државе у Ираку и Сирији. Можда се не слажем са политиком, али они су извршили своју дужност. На сваком кораку, почев од 16. јуна 2014. године, председник је обавестио Конгрес о својим акцијама упућивања америчких трупа у Ирак и Сирију и извођења војних операција против Исламске државе. А 11. фебруараth ове године, послао је Конгресу нацрт текста АУМФ.
Не, г. Предсједниче, док се не слажем са политиком, Управа је обавила свој посао. Он је обавестио Конгрес, и како су војне операције наставиле да ескалирају, послале су захтев за АУМФ Конгресу на акцију.
Овај Конгрес - овај дом - није успео, и то јадно, да изврши своје дужности. Увек се жалећи са стране, руководство овог дома прошле године није деловало да одобри овај рат, чак иако је ескалирао и ширио се готово сваког месеца. Говорник је рекао да то није одговорност 113th Конгрес да делује, иако је рат почео током његовог мандата. Не! Не! Некако је то била одговорност следећег Конгреса, 114th Конгрес.
Па, КСНУМКСth Конгрес је одржан у јануару КСНУМКСth и још увек није учинила ниједну усамљену ствар да одобри рат против Исламске државе у Ираку и Сирији. Предсједавајући је устврдио да Конгрес није могао дјеловати на рат док предсједник није послао АУМФ Конгресу. Па, господине спикеру, председник је управо то урадио 11. фебруараth - и даље руководство овог дома није учинило ништа да одобри употребу војне силе у Ираку и Сирији. А сада, председник говори да жели да председник пошаље Конгресу другу верзију АУМФ-а јер му се прва не свиђа. Да ли се шалиш на мој рачун?
Well, I’m sorry, Mr. Speaker, it doesn’t work that way. If the Leadership of this House doesn’t like the original text of the President’s AUMF, then it is the job of Congress to draft an alternative, report that revised AUMF out of the House Foreign Affairs Committee, bring it the floor of the House, and let the Members of this House debate and vote on it. That’s how it works. If you think the President’s AUMF is too weak, then make it stronger. If you think it’s too expansive, then set limits on it. And if you’re opposed to these wars, then vote to bring our troops home. In a nutshell, do your job. It doesn’t matter if it’s hard work. That’s what we are here to do. That’s what we are charged under the Constitution to do. And that’s why Members of Congress get a paycheck from the American people every week – to make the hard decisions, not run away from them. All I ask, M. Speaker, is for Congress to do its job. That’s the duty of this House and of the Majority in charge of this House – to simply do its job; to govern, M. Speaker. But instead, all we witness is dithering, and twiddling, and complaining, and whining, and blaming others, and the complete and total shirking of responsibility, over and over and over again. Enough!
Дакле, са великом невољкошћу и фрустрацијом, представници Јонес, Лее и ја представили смо Х. Цон. Рес. 55. Јер ако овај дом нема стомака да изврши своју уставну дужност да расправља и одобри овај најновији рат, онда бисмо требали довести своје трупе кући. Ако кукавички Конгрес може сваке вечери да иде кући својим породицама и вољенима, онда би и наше храбре трупе требале добити исту привилегију.
Не радити ништа није лако. И тужно ми је што кажем, рат је постао лак; прелако. Али трошкови, у погледу крви и блага, врло су високи.
Позивам све моје колеге да подрже ову резолуцију и затраже да руководство овог Дома донесе на овај дом АУМФ за рат против Исламске државе у Ираку и Сирији прије одласка Конгреса у јуну КСНУМКСth за КСНУМКСth јула.
Конгрес треба да расправља о АУМФ-у, М. спикер. Само треба да ради свој посао.
