ПОКРЕТИ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА ПОЗИВАЈУ НА ХИТНУ АКЦИЈУ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ СИРИЈСКОГ РАТА

Интернатионал Пеаце Буреау

19. октобар 2016. Масовна покоља и ратни злочини којима данас свједочимо у Сирији заслужују највиши ниво ангажмана грађана: захтијевају посвећеност широм свијета постизању примирја и отварању процеса за постизање политичког рјешења. Ствар не може бити хитнија.

Након дискусија на свом Берлинском конгресу (почетком октобра), ИПБ предлаже следећих 6 елемената мировног плана. То није исцрпна стратегија, али нуди оријентацију за акцију међународног цивилног друштва у наредним недељама и месецима, посебно за нас у западним земљама.

1. Не чини штету. Постоје ограничења за оно што је свака влада – укључујући и најмоћнију САД – заправо способна да уради. Али када акције које предузимају на терену заправо погоршавају ситуацију, одговор на те акције мора бити заснован на Хипократовој заклетви: прво, не чини штету. То значи заустављање ваздушних напада са свих страна, заустављање уништавања људи и градова. Напад на болнице и школе је ратни злочин. Чини се да су сада у Алепу главни кривци Асадов режим и Русија. Међутим, САД и неки од њихових савезника такође имају дугу евиденцију о ваздушним нападима на цивиле – у њиховом случају у другим деловима Сирије иу земљама у распону од Авганистана преко Либије до Јемена. Свака бомба је једна превише – поготово зато што оне заправо теже јачању екстремистичких организација. Штавише, није реч само о нападима из ваздуха. Копнене борбе, обука, снабдевање спољних војних снага такође морају престати.

2. Учините стварним „без чизама на земљи“. Позивамо на повлачење свих трупа, укључујући специјалне снаге, као и на уклањање страних авиона и дронова из сиријског ваздушног простора. Међутим, не подржавамо позив на зону забране летова, што би захтевало ваздушне патроле чланица Савета безбедности, што значи ризик од директног сукоба између САД и Русије. Ово је посебно опасно у време када се тензије између њих повећавају, а такође би могло додатно интензивирати борбе на терену. Присуство америчких трупа пружа управо оно што ИСИС и друге екстремистичке организације желе: стране трупе на њиховој територији, обезбеђивање потенцијалних регрута са обновљеним доказима о мешању Запада у муслиманске земље, као и пружање хиљада нових мета. Ово је идентично циљу Ал-Каиде од пре 15 година, који је био да испровоцира САД да пошаљу трупе на њихову територију како би се тамо бориле против њих. Рекавши то, наш циљ није да терен оставимо отвореним за Владине снаге. Намера уклањања страних снага је деескалација сукоба и брзо отварање преговора о политичком решењу. Иако ово наравно садржи одређени елемент ризика за цивиле, постоје и тренутне политике које дозвољавају наставак масовног покоља.

3. Престаните да шаљете оружје. ИПБ верује да треба предузети кораке у правцу потпуног ембарга на оружје на свим странама. Сиријске 'умерене' које снабдевају САД често су преплављене (или њихови борци 2 пребегну) ИСИС-а, сиријске франшизе Ал-Каиде или других не тако умерених милиција. Било да ово оружје користе екстремисти или наводно 'умерене' владе или милиције које подржавају САД, резултат је све више насиља над цивилима. Западне владе морају прекинути своју праксу игнорисања кршења људских права и међународног права почињена њиховим оружјем и од стране њихових савезника. Тек тада ће имати кредибилитет да позивају Иран и Русију да прекину сопствено наоружавање сиријског режима. САД би могле, ако желе, да одмах зауставе Саудијску, УАЕ, Катарску и друге пошиљке оружја које иду у Сирију увођењем ограничења за крајње кориснике, под претњом губитка сваког будућег приступа америчком оружју. Иако је тачно да би гласање Савета безбедности о забрани продаје оружја готово сигурно било уложено ветом од стране једне или друге стране, важан пут за спровођење отворио се ступањем на снагу Уговора о трговини оружјем. Поред тога, једностране забране преноса оружја могле би и требале да буду одмах стављене на снагу.

4. Градити дипломатска, а не војна партнерства. Време је да се дипломатија помери у центар сцене, а не само као споредна линија војних акција. Дипломатија великих сила коју бесконачно гледамо на нашим ТВ екранима мора бити упарена са сиријском дипломатијом. На крају то значи да сви укључени морају да буду за столом: сиријски режим; цивилно друштво унутар Сирије укључујући ненасилне активисте, жене, младе људе, интерно расељена лица и избеглице присиљене да побегну из Сирије (Сиријци, Ирачани и Палестинци); сиријски Курди, хришћани, Друзи и друге мањине, као и сунити, шиити и алавити; наоружани побуњеници; спољна опозиција и регионални и глобални играчи – САД, Русија, Европска унија, Иран, Саудијска Арабија, УАЕ, Катар, Турска, Јордан, Либан и шире. Можда тежак задатак; али ће дугорочно укључивање бити ефикасније од искључивања. У међувремену, Кери и Лавров би добро урадили да ставе на сто хитне планове за повлачење сопствених војних снага. Тензије између два нуклеарна гиганта већ су превисоке. Решавање Сирије би могло – само могуће – бити пројекат који ће их коначно научити лекцију мира. Не постоји војно решење. Русија, као и други играчи, има своје јасне геостратешке интересе. То с правом указује на двоструке стандарде западних политичара и њихових медијских присталица који су евидентни када погледамо њихове акције (директне или индиректне) у подстицању непријатељстава широм региона. Али и Русија има цивилну крв на рукама и не може се сматрати незаинтересованим промотером мира. Због тога је потребно окупити ширу групу држава. Потрага за ширим дипломатским решењима у Уједињеним нацијама која покривају и ИСИС и грађански рат у Сирији, краткорочно гледано, значи већу подршку напорима да се преговара о локалним прекидима ватре, да се омогући хуманитарна помоћ и евакуација цивила из опкољених подручја. Оно што није потребно је још једна Коалиција вољних; уместо тога, требало би рано да почнемо са Коалицијом обнове.

5. Повећати економски притисак на ИСИС ‐ и све друге оружане групе. Исламска држава је посебан случај и представља посебно смртоносну претњу. Заиста се мора вратити назад; али брутална противсила, какву сада видимо у нападу на границу на Мосул, вероватно неће пружити задовољавајуће дугорочно решење. Не успева да уђе у корене проблема и делимо страхове званичника УН да би то могло да изазове огромну хуманитарну катастрофу. Уместо тога, Запад мора више да ради на сузбијању токова финансирања ИСИС-а, посебно спречавањем нафтних компанија, а посебно турских посредника, да тргују 'крвним уљем'. Бомбардовање конвоја камиона са нафтом има озбиљне утицаје на животну средину, као и на људе; било би ефикасније да се онемогући продаја нафте ИСИС-а. 3 Штавише, Вашингтон би требало да се обрачуна са подршком својих савезника оружаним фракцијама, укључујући Ал Каиду и ИСИС. Већина аналитичара се слаже да велики део финансирања ИСИС-а и других оружаних група долази из Саудијске Арабије; било да долази из званичних или незваничних извора, Краљевина свакако има довољно контроле над својим становништвом да прекине ту праксу.

6. Повећати хуманитарне доприносе за избеглице и проширити обавезе пресељења. Западне силе морају масовно да повећају своје хуманитарне доприносе агенцијама Уједињених нација за милионе избеглица и интерно расељених људи како у Сирији тако иу беговима из Сирије и Ирака. Новац је очајнички потребан како унутар Сирије, тако иу околним земљама. САД и ЕУ су обећале значајна средства, али велики део њих заправо није стављен на располагање агенцијама, а више мора бити обећано и испоручено. Али криза није само финансијска. ИПБ тврди да би избеглицама требало много шире отворити врата западних земаља. Неприхватљиво је да Немачка узима 800,000, док друге земље – укључујући и оне које су промовисале рат у Ираку – прихватају само неколико хиљада, а неке, попут Мађарске, одлучно одбијају концепт међуевропске солидарности и поделе. Акција коју предлажемо није само оно што захтева нормална људска солидарност. То је наша законска обавеза као потписница Конвенције о избеглицама. Иако препознајемо политичку тешкоћу такве позиције с обзиром на тренутно јавно расположење, одговори богатих западних земаља су једноставно неадекватни. Могу се предузети конкретне мере: на пример, треба успоставити хуманитарне коридоре (са организованим транспортом), како људи који беже од рата не би морали поново да ризикују своје животе на Медитерану. Зима брзо долази и видећемо још много трагичних смртних случајева ако се брзо не усвоји нова политика.

ЗАКЉУЧАК: Сирија је тешка. Сви знају да је политичко решење изузетно изазовно и да ће му требати много времена да се реши. Ипак, управо када је ситуација најозбиљнија, потребно је наставити преговоре. Чињеница да су неки од саговорника починили неприхватљива дела није разлог за одустајање од разговора.

Позивамо на локалне и регионалне прекиде ватре, хуманитарне паузе и било која друга средства која омогућавају спасилачким службама да дођу до цивилног становништва. У међувремену, позивамо на хитну промену кључних политика, као што је увођење ембарга на оружје на свим странама и уклањање страних снага из зоне борбе. Такође позивамо на ревизију свих санкција против Сирије, од којих неке теже кажњавању цивилног становништва.

На крају, апелујемо на наше колеге у покретима цивилног друштва на свим континентима да одрже и појачају своју мобилизацију. Политичари и дипломате треба да знају да светско мњење жели акцију и да неће толерисати даље продужење овог ужасног покоља. Победа у рату (са било које стране) сада није опција. Оно што је важно је да се заврши.