Аутор: Степхен М. Осборн
Пре два века, ово је Бадњак
Чинило се да небо даје војницима да оду
Чак и да стави своје оружје у страну, иу пријатељство верује.
Божићне пјесме су одзвањале на тој проклетој земљи
Гладне и уморне, обе стране су сањале дом и огњиште
Из његовог рова изашао је млади Немац који је ушао у ту мушку земљу
У његовим рукама била је божићна јелка са свијећама, његова пјесма је била тиха ноћ.
Ипак, нема снимака са Запада. Пјесма је била готова, дрво посађено на пањ.
Затим, са обе стране, полицајци су дошли до дрвета и разговарали, донета је одлука.
Мушкарци са обе стране одлучили су да, иако ускоро морају поново да убију, Божић треба да буде време мира.
На фронту је успостављено примирје, као што су се мушкарци срели, заједничке пјесме, оброци и пића, фотографије породица и пријатеља.
Ногомет је био једини рат те ноћи, савезници против Немаца, и нико не зна ко је "победио".
Ноћ је била испуњена љубављу и братством, храном и ракијом, ракијом, румом и пјесмом.
Схвативши да се боре "против себе", штета што нису бацили оружје.
Горе и доле би се могло проширити, војници су бацали оружје, марширајући кући.
Позивање генерала, ако заиста желе рат, да се међусобно боре.
Завршетак четири године ужаса, пре него што је једва почела.
Један одговор
Ево мојих суза.