Покреће се међународни пројекат неутралности

На иницијативу Ветеранс Глобал Пеаце Нетворк (ВГПН ввв.вгпн.орг), 1. фебруар 2022

Од краја Хладног рата, САД и њени НАТО и други савезници, грубо кршећи међународне законе и Повељу УН, воде агресивне ратове у циљу отимања вредних ресурса. Сви агресивни ратови су били незаконити према међународним законима, укључујући Келог-Брианд-пакт, 27. августа 1928. године, који је био мултилатерални споразум који је покушавао да елиминише рат као инструмент националне политике.

Повеља УН се определила за прагматичнији систем „колективне безбедности“, помало као Три мускетара – један за све и сви за једног. Три мускетара су постала пет сталних чланова Савета безбедности УН, понекад познатих као пет полицајаца, који су имали задатак да одржавају или спроводе међународни мир. САД су биле најмоћнија држава на свету на крају Другог светског рата. Користиле су атомско оружје непотребно углавном против јапанских цивила да би демонстрирали своју моћ остатку света. По свим стандардима ово је био тежак ратни злочин. СССР је детонирао своју прву атомску бомбу 2. демонстрирајући реалност биполарног међународног система моћи.

У овој 21^st Вековну употребу, претњу употребом или чак поседовање нуклеарног оружја треба сматрати обликом глобалног тероризма. Године 1950. САД су искористиле привремено одсуство СССР-а из Савета безбедности УН (СБУН) да прогурају резолуцију СБ УН 82 која је имала за последицу да су УН објавиле рат Северној Кореји, а тај рат се водио под заставом УН. То је убрзало Хладни рат, као и кварило улогу УН, а посебно улогу Савета безбедности УН, од које се никада није опоравила. Владавина и злоупотреба силе заменили су владавину међународног права.

Ова ситуација је могла и морала да се реши мирним путем након завршетка Хладног рата 1989. године, али су лидери САД сматрали да су САД поново униполарна најмоћнија земља на свету и кренули да то у потпуности искористе. Уместо да повуче сада вишак НАТО-а, пошто је Варшавски пакт био пензионисан, НАТО предвођен САД је игнорисао обећања дата руском лидеру Горбачову да неће ширити НАТО на земље бившег Варшавског пакта.

Сада је проблем што САД, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, имају већину од пет сталних чланица Савета безбедности УН (СБУН) које имају право вета на све одлуке Савета безбедности УН. Пошто Кина и Русија такође могу да ставе вето на било коју одлуку СБ УН, то значи да је Савет безбедности готово трајно у ћорсокаку када су потребне важне међународне мировне одлуке. Ово такође омогућава ових пет сталних чланова СБУН (П5) да делују некажњено и кршећи Повељу УН коју би требало да се придржавају, јер СБ УН у ћорсокаку не може предузети никакве казнене мере против њих. Од краја Хладног рата главни починиоци оваквих злоупотреба међународног права су три чланице НАТО П5, САД, УК и Француска, у дослуху са другим чланицама НАТО-а и другим НАТО савезницима.

То је довело до низа катастрофалних илегалних ратова укључујући рат против Србије 1999., Авганистан 2001. до 2021., Ирак 2003. до 2011. (?), Либију 2011. Узели су владавину међународног права у своје руке и постали највећа претња међународном миру. Уместо да обезбеди истинску безбедност за Западну Европу због чега је и основан, НАТО је постао рекет међународне заштите. Нирнбершки принципи су забранили агресивне ратове, а Женевске конвенције о рату настојале су да регулишу како се ратови воде, као да су ратови само нека врста игре. По речима Карла фон Клаузевица, „Рат је наставак политике другим средствима“. Такви погледи на рат морају бити одбачени, а огромне количине средстава утрошених на рат и припреме за ратове морају се пренети на истинско стварање и одржавање мира.

У теорији, само Савет безбедности УН може да одобри војне акције против држава чланица Уједињених нација и то само у сврху одржавања истинског међународног мира. Изговори које многе земље користе укључују тврдње да су њихови агресивни ратови неопходни за самоодбрану њихових земаља или за заштиту њихових националних интереса, или лажне хуманитарне интервенције.

Агресивне армије не би требало да постоје у овим опасним временима за човечанство у којима насилни милитаризам наноси неописиву штету самом човечанству и животној средини човечанства. Праве одбрамбене снаге су неопходне да би се спречило да ратни господари, међународни криминалци, диктатори и терористи, укључујући терористе на државном нивоу, као што је НАТО, почине огромна кршења људских права и уништавају нашу планету Земљу. У прошлости су снаге Варшавског пакта биле ангажоване у неоправданим агресивним акцијама у источној Европи, а европске империјалне и колонијалне силе починиле су вишеструке злочине против човечности у својим бившим колонијама. Повеља Уједињених нација требало је да буде основа за знатно побољшани систем међународне јуриспруденције који би ставио тачку на ове злочине против човечности. Замену владавине права владавином грубе силе од стране САД и НАТО-а, готово ће неизбежно копирати оне земље које сматрају да су њихов суверенитет и безбедност угрожени амбицијама НАТО-а да постане глобални извршилац.

Концепт међународног права неутралности уведен је 1800-их да би заштитио мање државе од такве агресије, а Хашка конвенција В о неутралности из 1907. постала је и још увек остаје дефинитивни део међународног права о неутралности. У међувремену, Хашка конвенција о неутралности је призната као међународно обичајно право, што значи да су све државе дужне да поштују њене одредбе чак и ако ову конвенцију нису потписале или ратификовале.

Стручњаци за међународно право као што су Л. Опенхајм и Х. Лаутербах такође су тврдили да се свака држава која није зараћена ни у једном конкретном рату, сматра неутралном у том конкретном рату, и стога је обавезна да примењује принципе и праксе неутралности током тог рата. Док је неутралним државама забрањено да учествују у војним савезима, не постоји забрана учешћа у економским или политичким савезима. Међутим, неоправдану употребу економских санкција као облика непријатељског колективног кажњавања требало би сматрати агресијом због разорних ефеката које такве санкције могу имати на цивиле, посебно децу. Међународни закони о неутралности примењују се само на војна питања и учешће у ратовима, осим за стварну самоодбрану.

Постоје многе варијације у пракси и примени неутралности у Европи и другде. Ове варијације покривају спектар од тешко наоружане неутралности до ненаоружане неутралности. Неке земље попут Костарике уопште немају војску. Књига чињеница ЦИА наводи да 36 земаља или територија немају војне снаге, али само мали број њих би се квалификовао као потпуно независне државе. Земље као што је Костарика ослањају се на владавину међународног права да би заштитиле своју земљу од напада, на сличан начин на који се грађани разних земаља ослањају на владавину националних закона да би се заштитили. Потребне су само полицијске снаге за заштиту грађана унутар држава, потребан је међународни полицијски систем да заштити мање земље од већих агресивних земаља. У ту сврху су потребне праве одбрамбене снаге.

Са проналаском и ширењем нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење, ниједна земља, укључујући САД, Русију и Кину, више не може бити сигурна да може заштитити своје земље и своје грађане од преплављења. Ово је довело до онога што је заиста луда теорија међународне безбедности која се зове Мутуалли Ассуред Деструцтион, одговарајуће скраћено МАД. Ова теорија се заснива на вероватно погрешном уверењу да ниједан национални лидер не би био довољно глуп или луд да започне нуклеарни рат, а ипак САД је започео нуклеарни рат против Јапана 6^th Аугуст КСНУМКС.

Швајцарска се сматра најнеутралнијом земљом на свету, толико да се није ни придружила Уједињеним нацијама све до 2. септембра 2002. Неке друге земље попут Аустрије и Финске имају неутралност садржану у својим уставима, али у оба У случајевима, неутралност им је наметнута након завршетка Другог светског рата, тако да обојица сада можда иду ка укидању свог неутралног статуса. Шведска, Ирска, Кипар и Малта су неутрални по питању владине политике иу таквим случајевима то се може променити одлуком владе. Уставна неутралност је боља опција јер је то одлука коју доносе грађани те земље, а не њени политичари, а било какве одлуке о напуштању неутралности и рату могу бити донете само на референдуму, изузев праве самоодбране. .

Ирска влада је озбиљно прекршила међународне законе о неутралности дозвољавајући америчкој војсци да користи аеродром Шенон као истурену ваздушну базу за вођење својих агресорских ратова на Блиском истоку. Неутралност Кипра је угрожена чињеницом да Британија још увек заузима две велике такозване суверене базе на Кипру које је Британија увелико користила за вођење својих агресорских ратова на Блиском истоку. Костарика је изузетак као једна од ретких истински неутралних држава у Латинској Америци и притом веома успешна неутрална. Костарика много својих финансијских средстава 'расипа' на здравство, образовање, бригу о најугроженијим грађанима, а то је у стању јер нема војску и не ратује ни са ким.

Након завршетка Хладног рата, САД и НАТО су обећали Русији да се НАТО неће ширити на земље источне Европе и друге земље на граници са Русијом. То би значило да би се све земље на руским границама сматрале неутралним земљама, укључујући постојећу неутралну Финску, али и балтичке државе, Белорусију, Украјину, Румунију, Бугарску, Грузију, итд. Овај споразум су брзо прекршиле САД и НАТО , и потези да се Украјина и Грузија укључе као чланице НАТО-а приморале су руску владу да брани оно што је сматрала својим националним стратешким интересима враћањем Крима и стављањем провинција Северна Осетија и Абхазија под руску контролу.

Још увек постоји веома јак аргумент за неутралност свих држава близу граница са Русијом, а то је хитно потребно да би се спречила ескалација сукоба у Украјини. Историја показује да када агресивне државе развију моћније оружје, оно ће се користити. Амерички лидери који су користили атомско оружје 1945. нису били ЛУДИ, они су само били ЛОШИ. Агресорски ратови су већ незаконити, али се морају пронаћи начини да се таква незаконитост спречи.

У интересу човечанства, као и у интересу свих живих бића на планети Земљи, сада постоји јак аргумент да се концепт неутралности прошири на што више земаља. Недавно успостављена мировна мрежа под називом Ветеранс Глобал Пеаце Нетворк ввв.ВГПН.орг  покреће кампању да подстакне што већи број земаља да унесу војну неутралност у своје уставе и надамо се да ће нам се многе друге националне и међународне мировне групе придружити у овој кампањи.

Неутралност коју бисмо желели да промовишемо не би била негативна неутралност у којој државе игноришу сукобе и патње у другим земљама. У међусобно повезаном рањивом свету у којем сада живимо, рат у било ком делу света представља опасност за све нас. Желимо да промовишемо позитивну активну неутралност. Под овим подразумевамо да неутралне земље имају пуно право да се бране, али немају право да воде рат против других држава. Међутим, ово мора бити истинска самоодбрана и не оправдава лажне превентивне ударе на друге државе или лажне 'хуманитарне интервенције'. То би такође обавезало неутралне државе да активно промовишу и помажу у одржавању међународног мира и правде. Мир без правде је само привремени прекид ватре као што су показали Први и Други светски рат.

Таква кампања за међународну позитивну неутралност почеће охрабривањем постојећих неутралних држава да одрже и ојачају своју неутралност, а затим кампањом да друге државе у Европи и другде постану неутралне државе. ВГПН ће активно сарађивати са другим националним и међународним мировним групама како би постигао ове циљеве.

Постоје неке важне варијације на концепт неутралности, а оне укључују негативну или изолационистичку неутралност. Увреда која се понекад баца на неутралне земље је цитат песника Дантеа: „Најтоплија места у паклу резервисана су за оне који, у време велике моралне кризе, задржавају своју неутралност.“. Ово треба да изазовемо тако што ћемо одговорити да најтоплија места у паклу треба да буду резервисана за оне који воде агресорске ратове.

Ирска је пример земље која је практиковала позитивну или активну неутралност, посебно од када је приступила Уједињеним нацијама 1955. године, али и током међуратног периода када је активно подржавала Лигу народа. Иако Ирска има веома мале одбрамбене снаге од око 8,000 војника, она је била веома активна у доприносу мировним операцијама УН од 1958. године и изгубила је 88 војника који су погинули у овим мисијама УН, што је велика стопа жртава за тако мале одбрамбене снаге .

У случају Ирске позитивна активна неутралност је такође значила активно промовисање процеса деколонизације и пружање помоћи новим независним државама и земљама у развоју уз практичну помоћ у областима као што су образовање, здравствене услуге и економски развој. Нажалост, посебно откако је Ирска приступила Европској унији, а посебно последњих деценија, Ирска је имала тенденцију да буде увучена у праксу већих држава ЕУ и бивших колонијалних сила у експлоатацији земаља у развоју уместо да им истински помаже. Ирска је такође озбиљно нарушила своју репутацију неутралности дозвољавајући америчкој војсци да користи аеродром Шенон на западу Ирске за вођење својих агресорских ратова на Блиском истоку. САД и НАТО чланице ЕУ користе дипломатски и економски притисак да натерају неутралне земље у Европи да напусте своју неутралност и у тим напорима су успешне. Важно је истаћи да је смртна казна забрањена у свим чланицама ЕУ и то је веома добар развој догађаја. Међутим, најмоћније чланице НАТО-а, које су и чланице ЕУ, у последње две деценије противправно убијају људе на Блиском истоку.

Географија такође може играти важну улогу у успешној неутралности, а периферна острвска локација Ирске на крајњем западном рубу Европе олакшава одржавање њене неутралности, у комбинацији са реалношћу да за разлику од Блиског истока, Ирска има врло мало ресурса нафте или гаса. Ово је у супротности са земљама попут Белгије и Холандије којима је у неколико наврата нарушена неутралност. Међутим, међународни закони морају бити унапређени и примењени како би се осигурало поштовање и подршка неутралности свих неутралних земаља. Географски фактори такође значе да ће различите земље можда морати да усвоје облик неутралности који одговара њеним географским и другим безбедносним факторима.

Хашка конвенција (В) о поштовању права и дужности неутралних сила и лица у случају рата на копну, потписана 18. октобра 1907. може се приступити на овом линку.

Иако има многа ограничења, Хашка конвенција о неутралности се сматра каменом темељцем за међународне законе о неутралности. Права самоодбрана је дозвољена међународним законима о неутралности, али су агресивне земље веома злоупотребљавале овај аспект. Активна неутралност је одржива алтернатива агресивним ратовима. Од краја Хладног рата НАТО је постао највећа претња међународном миру. Овај међународни пројекат неутралности мора бити део шире кампање да се НАТО и други агресивни војни савези учине сувишним.

Реформација или трансформација Уједињених нација је такође други приоритет, али то је посао другог дана.

Позивају се мировне организације и појединци из свих региона света да учествују у овој кампањи било у сарадњи са Ветеранс Глобал Пеаце Нетворк или засебно и слободно усвоје или прилагоде сугестије у овом документу.

За више информација контактирајте Мануела Парда, Тима Плуту или Едварда Хоргана на  вгпн@рисеуп.нет.

Потпишите петицију!