Тинејџери се брзо нађу ухваћени у искушење рововског ратовања у овој адаптацији романа о Првом светском рату на немачком језику. Фотографија: Нетфлик
Питер Бредшо, Гардијан, Октобар КСНУМКС, КСНУМКС
EАнтиратни класик богате Марије Ремарк добија своју прву адаптацију на немачком језику за екран, после холивудских верзија или КСНУМКС 1979; то је моћан, елоквентан, савесно страствен филм редитеља и косценариста Едварда Бергера. Новајлија Феликс Камерер игра Пола, немачког тинејџера који се придружује својим школским друговима у наивном патриотском жару пред крај Првог светског рата, узбуђено ишчекујући лагани, разметљиви марш у Париз. Уместо тога, он се налази у ноћној мори крвопролића и хаоса.
За генерације британских читалаца, прича је представљала симетричну допуну сличној агонији иза савезничких линија, књига која се чита у тандему са, рецимо, поезијом Вилфреда Овена. Била је то та интертекстуална комбинација у огледалу која је на неки начин успоставила димензију апсурдног лудила на којој ће се надограђивати каснија антиратна дела као што је Цатцх-22. Оригинални немачки наслов, Им Вестен Ницхтс Неуес („На западу ништа ново“), који је 1929. године аустралијски преводилац Артур Вин сјајно превео као „све тихо на западном фронту“, фраза је из чињеничног војног извештаја са ужасним иронија. Западни фронт је миран само за мртве.
Млади Пол је познати војник из овог филма, симбол уништене невиности, његова свежа отвореност лица утопљена у маску ужаса од крви и блата. Он је заробљен у искушењу статичког рововског рата, што је још страшније узалудно што се ово дешава пред крај рата, а уплашени немачки представници стижу да потпишу капитулацију у француском железничком вагону у Компјењу. Даниел Брухл игра цивилног политичара Магнуса Ерзбергера који је предводио немачку делегацију; Тибо де Монталамбер игра улогу маршала Фоша, презриво одбијајући било какве уступке Немцима који би сачували образ. Прича треба да достигне врхунац мучнине након потписивања, када побеснели немачки генерал изјави својим исцрпљеним и трауматизованим трупама да имају времена за последњу битку да спасу част отаџбине. пре 11 часова, час примирја.
Паулови другови су Милер (Мориц Клаус), Кроп (Арон Хилмер), Тјаден (Един Хасановић) и што је најважније старији и истрошенији професионални војник Катчински, или „Кат“ – сјајна представа Албрехта Шуха. Кет треба да буде фигура старијег брата дечака, или можда чак фигура оца, или чак фигура њиховог сопственог алтернативног ја, са више заштитничке илузије. Половина и Кетина рација на француску сеоску кућу у потрази за храном постаје узбуна; касније, седе заједно на балвану изнад нужника (обележје Првог светског рата које се такође појављује у Питера Џексона Неће остарити) и неписмена Кет тражи од Пола да му наглас прочита писмо његове жене, које мучно открива приватну породичну трагедију.
Све тихо на западном фронту је значајно, озбиљно дело, одрађено хитно и усредсређено и са сценама са бојног поља чије су дигиталне измишљотине стручно уклопљене у акцију. Никада не пропушта да оправда свој предмет, иако је можда свестан сопственог класичног статуса. Можда ништа у њему не одговара дрхтави бруталне почетне секвенце ратне машинерије: војник је убијен, а његова униформа је скинута са његовог леша, опрана и поправљена са свим осталима, а затим избачена да регрутује Пола заједно са мртвачевом плочица са именом случајно остављена на крагни, на Паулово збуњеност. („Само премали за човека – то се дешава стално!“ објашњава интендант журно, скидајући етикету.) Цела драма је зачињена овим мрачним предосећајем смрти.
Све тихо на западном фронту излази 14. октобра у биоскопе, а 28. октобра на Нетфликсу.
