„Није ништа као праведан рат“ – Бен Салмон, отпорник из Првог светског рата

Аутор Кети Кели, 10. јул 2017. Рат је криминал.

Неколико дана у недељи, Лаурие Хасброок долази у Гласови канцеларија овде у Чикагу. Често скида кацигу за бицикл, откачи ногавицу, смести се у канцеларијску столицу, а затим се нагне да би нам саопштила новости о породици и комшилуку. Лоријева два најмлађа сина су тинејџери, а пошто су црни тинејџери у Чикагу, ризикују да буду нападнути и убијени само зато што су млади црнци. Лори има дубоку емпатију према породицама заробљеним у ратним зонама. Она такође чврсто верује у утишавање свих оружја.

У последње време сазнајемо о изузетној одлучности коју је показао Бен Салмон, приговарач савести током Првог светског рата који је отишао у затвор уместо да се пријави у америчку војску. Лосос је сахрањен у необележеном гробу на гробљу Маунт Кармел, на периферији Чикага.

У јуну 2017. мала група у организацији  “Пријатељи Франца и Бена” окупили на Салмоновој гробници да обележе његов живот.

Марк Сцибилла Царвер и Јацк Гилрои довезли су се у Чикаго из северне државе Њујорк, носећи са собом икону у природној величини са сликом Салмона, како стоји сам у нечему што је изгледало као пустињски песак, у затворској униформи која је носила његов службени затворски број. Поред иконе је био висок, гол, дрвени крст. Свештеник Берни Сурвил, који је организовао бденије на Салмоновом гробу, уградио је свећу бденија у земљу поред иконе. Салмонова унука нећака је дошла из Моаба, Јута, да представља породицу Салмон. Суочавајући се са нашом групом, рекла је да се њена породица дубоко диви Салмоновом одбијању да сарађује у рату. Признала је да је био затворен, да му је претило погубљењем, да је послат на психијатријску процену, осуђен на 25 година затвора, казна која је на крају преиначена, и да није могао да се врати у свој дом у Денверу из страха да ће га антагонисти убити. Шарлот Матес је изразила сопствену одлучност да покуша да крене његовим стопама, верујући да сви имамо личну одговорност да не сарађујемо у ратовима.

Берни Сурвил је позвао свакога у кругу да иступи са рефлексијом. Мајк Бремер, столар који је три месеца провео у затвору због приговора савести против нуклеарног оружја, извукао је пресавијени папир из џепа и иступио да прочита чланак свештеника Џона Дира, написан пре неколико година, у коме Напомиње да је Бен Салмон заузео свој храбар став пре него што је свет чуо за Нелсона Манделу, Мартина Лутера Кинга или Мохандаса Гандија. Није постојао католички радник, Пак Цхристи, нити Лига ратних отпора која би га подржала. Деловао је сам, а ипак је остао повезан са огромном мрежом људи који препознају његову храброст и који ће наставити да прича његову причу будућим генерацијама.

Да је превагнула његова мудрост и мудрост бројних ратних отпорника у САД, САД не би ушле у Први светски рат Аутор Рат против рата, Мицхаел Казин, нагађања о томе како бих завршио Први свет да САД нису интервенисале. „Покољ је могао да се настави још годину или две“, пише Казин, „све док грађани у зараћеним нацијама, који су већ протестовали због бескрајних жртава које су потребне, нису приморали своје вође да постигну нагодбу. Да савезници, предвођени Француском и Британијом, нису извојевали потпуну победу, не би било никаквог казненог мировног споразума као што је онај закључен у Версају, ни оптужби забадања ножем у леђа од стране огорчених Немаца, а тиме ни успона, а још мање тријумф Хитлера и нациста. Следећи светски рат, са његових 50 милиона мртвих, вероватно се не би догодио.

Али САД јесу ушле у Први светски рат, и од тог времена сваки амерички рат је изазивао пораст доприноса пореских обвезника за одржавање МИЦ-а, војно-индустријског комплекса, са својим стезама за образовање америчке јавности и оглашавање америчких ратова. Потрошња за милитаризам надмашује социјалну потрошњу. Овде у Чикагу, где је број људи убијених оружјем највећи у земљи, америчка војска води РОТЦ часове уписујући 9,000 младих у државне школе у ​​Чикагу. Замислите када би се еквивалентна енергија посветила промовисању средстава и метода ненасиља, заједно са начинима да се оконча рат против животне средине и отварању „зелених“ радних места међу најмлађим генерацијама Чикага.

Ако бисмо могли да поделимо Лорину одбојност пред оружјем и неједнакошћу, замислите могуће резултате. Никада не бисмо толерисали испоруку оружја из САД раскошним саудијским члановима краљевске породице који користе своју новонабављену ласерски навођену муницију и ракете Патриот да девастирају инфраструктуру и цивиле Јемена. На ивици глади и погођени алармантним ширењем колере, Јеменци такође трпе саудијске ваздушне нападе који су уништили путеве, болнице и кључну канализациону и санитарну инфраструктуру. Не би се очекивало да ове године умре 20 милиона људи (у регионима које су дуго мучили америчко играње) од глади изазване сукобима, у готово потпуној медијској тишини. Само четири земље, Сомалиленд, Јужни Судан, Нигерија и Јемен, требало би да изгубе једну трећину онолико људи колико је погинуло у целом Другом светском рату. Ништа од тога не би била нормална појава у нашем свету. Уместо тога, можда би нас верске вође енергично подсетиле на жртву Бена Салмона; уместо да присуствују годишњој емисији Ваздух и вода (позоришни приказ америчке војне моћи која изазива милионе „обожавалаца“), Чикагоци би ходочастили на гробље где је Бен сахрањен.

У овом тренутку, гробље Моунт Кармел је познато по томе што је место сахране Ал Капонеа.

Мала група на гробници укључивала је жену из Цоде Пинк, новозаређеног језуитског свештеника, неколико католичких радника, неколико парова који су раније били католички верници и никада нису престали да служе другима и залажу се за социјалну правду, пет људи који су служили многима. месецима затвора због приговора савести на рат и три пословна професионалца из области Чикага. Радујемо се окупљању, у Чикагу и другде, људи који ће преузети организациони позив оних који су славили, 7. јулаthгодине, када су представници 122 земље преговарали и донели забрану нуклеарног оружја УН. Овај догађај се догодио док су војсковође са одвратним оружјем доминирале скупом Г20 у Хамбургу у Немачкој.

Лори предвиђа изградњу креативних, мирних веза између младих из Чикага и њихових колега у Авганистану, Јемену, Гази, Ираку и другим земљама. Бен Салмон води наше подухвате. Надамо се да ћемо поново посетити Лососову гробницу на Дан примирја, 11. новембра, када наши пријатељи планирају да поставе мали маркер са овим натписом:

"Не постоји правичан рат."

Бен Ј. Салмон

  1. 15. октобар 1888 – 15. фебруар 1932

Не убиј

Натпис: Бен Салмон, покровитељ приговарача савести, љубазношћу оца Вилијама Харта МцНицхолс, ввв.фрбиллмцницхолс-сацредимагес.цом

 

Катхи Келли (катхи@вцнв.орг) координира Гласове за креативно ненасиље, ввв.вцнв.орг

 

Ostavite komentar

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Obavezna polja su označena *

Повезани чланци

Наша теорија промене

Како окончати рат

Мове фор Пеаце Цхалленге
Антивар Евентс
Помозите нам да растемо

Мали донатори нас воде даље

Ако одлучите да дајете стални допринос од најмање 15 долара месечно, можете да изаберете поклон захвалности. Захваљујемо се нашим сталним донаторима на нашој веб страници.

Ово је ваша прилика да поново замислите а world beyond war
ВБВ Схоп
Преведи на било који језик